Sadržaj

Umesto uvoda
Arhimandrit Rafail (Karelin)
GREH NAS ODVAJA OD BOGA
MISTIČNA SUŠTINA GREHA, 5
ŠTA NAS VUČE KA GREHU?, 7
DEMONIZAM GREHA – TAJNA VEČNIH MUKA, 9

Arhimandrit Lazar Abašidze
POKAJANJE – USKI PUT KOJI VODI U ŽIVOT VEČNI
POZIV NA POKAJANJE, 12
SVETA TAJNA POKAJANJA I ISPOVESTI, 15
O POKAJNOM ISPRAVLJANJU SRCA, 21
ŠTA JE TO ISTINSKO POKAJANJE?, 27
DA BISMO SE POKAJALI MORAMO ZNATI
ZA ŠTA TREBA DA SE KAJEMO (Šta je to greh?), 31
Maloverje, 31
Sujeverje, 32
Bogohulništvo i zaklinjanje Bogom, 33
Zanemarivanje crkvenih bogosluženja, 33
Zanemarivanje molitve, 34
Duhovna prelest (obmana), 35
Gordost i sujeta, 35
Čovekougađanje, 37
Naprasitost i razdražljivost, 38
Osuđivanje, 39
Čamotinja (uninije), 41
Praznoslovlje, 41
Laž i laganje, 42
Krađa i pljačka, 42
Srebroljublje, 43
Stomakougađanje, 44
Pijanstvo, 45
Ubistvo, samoubistvo, abortus, 46
Blud i preljuba, 49
GDE I KAKO SE NAUČITI SVETOM POKAJANJU?, 51

POKAJANJE I ISPOVEST JEDINI SU PUT KA SPASENJU
Shiiguman Sava Pskovsko-Pečerski
ISPOVEST – DVERI ZA NAŠ POVRATAK CRKVI
Priprema za ispovest, 66
Osnovni i drugostepeni gresi, 66
Skrušenost srca, 67
Ispovest, 68
Pričešćivanje Svetim Tajnama, 72
Plodovi pokajanja, 73

Arhimandrit Lazar Abašidze
SAVETI ONOME KO SE PRIPREMA ZA ISPOVEST, 75
KAKO TREBA PRISTUPITI ISPOVESTI?, 80
Ispovest treba da bude iskrena i otvorena, 81
Kakve pomisli treba ispovedati i za koje nije potrebna neodložna ispovest?, 81
Sećanje na ranije telesne grehe je štetno, 83
Krajnje je opasno ostavljati za kasnije ispovest svojih greha i odlagati svoje ispravljanje, 84
Onaj ko je zgrešio ne sme da se uznemirava ako duhovnik strogim rečima bude vidao njegove rane, 84
O epitimiji, 85
ISPOVEST HRIŠĆANINOVA, 87
KAKO SE TREBA ISPOVEDATI?, 92

SVETA TAJNA ISPOVESTI – KLJUČ ZA CARSTVO NEBESKO
Sveštenik Mihail Nemnonov
SVETA TAJNA ISPOVESTI, 96
Moramo da ispovedimo ono u čemu smo zgrešili, 97
Samo osećanja bez reči nisu pokajanje, 100
Grehovi se mogu zapamtiti i ako čovek ima loše pamćenje, 101
Što je manje grubih grehova, tim dublja postaje ispovest, 102
Najbolja priprema je da se svakog dana prisećamo po malo, 102
Neredovna ispovest ne može biti potpuna, 103
Prvo treba da kažemo ono o čemu nam je najteže da govorimo, 104
Pred Bogom se kajemo za grehove, a ne za vrste grehova, 105
Što manje suvišnih reči – tim bolje, 106
Rasuđivanja o grehu su takođe suvišna, 107
Ni za šta se ne opravdavati, 107
Bez realnih napora ništa neće biti delotvorno, 109

Iguman Petar (Meščerinov)
O SVETOJ TAJNI POKAJANJA, 113

Protojerej Aleksandar Stepanov
SVETA TAJNA ISPOVESTI, 128

PUTEVI I STRANPUTICE KOJIMA IDE DANAŠNJI ČOVEK OD GREHA KA BOGU
Arhimandrit Rafail (Karelin)
BORBA SA GRESIMA – PODVIG ZA ČISTOTU DUŠE
O pokajanju i ispovesti (odgovori na pitanja), 144

Protojerej Maksim Kozlov
POVRATAK ČOVEKA BOGU
O Svetoj Tajni pokajanja, duhovnom očinstvu i Svetom Pričešću (odgovori na pitanja), 162

Sveštenik Igor Fomin
GREH KIDA LJUBAV PREMA BOGU, BLIŽNJIMA I SEBI, 225

PRAKTIČNI PRIRUČNIK ZA POKAJANJE I ISPOVEST
Sveštenik Mihail Špoljanski
KAKO SE PRIPREMITI ZA ISPOVEST?
Praktični priručnik za ispovest pravoslavnog hrišćanina
Uvod, 234
Glava 1 – GREH, 236
Iz rečnika, 236
Delovanje greha, 240
Glava 2 – ISPOVEST, 243
Glava 3 – SVETA TAJNA ISPOVESTI,247
Prilog 1
OPŠTA ISPOVEST, 254
GRESI PROTIV BOGA, 255
GRESI PROTIV BLIŽNJEG, 257
GRESI PROTIV SEBE SAMOGA, 259
Prilog 2
PRAVILA HRIŠĆANIMA ZA ŽIVOT U POKAJANJU, 269
PRAVILA BLAGOČESTIVOG ŽIVLJENJA, 272
Prilog 3
SAVETI DUHOVNIKA ZA STICANJE POKAJNIČKOG OSEĆANJA, 278
Prilog 4
GREH, 284

Episkop Aleksandar (Mileant)
SVETA TAJNA POKAJANJA – Lek za bolesnu dušu
Uzroci unutrašnje dezintegrisanosti, 287
Zavirimo u sebe, 288
Značaj i snaga Svete Tajne pokajanja, 290
PODSETNIK ZA ISPOVEST, 293

Otac Piter Orfanakos
ISPOVEST – PUT KA CARSTVU BOŽIJEM, 298

Otac Milton Eftimiu
MLADI I ISPOVEST, 301

Mitropolit Oroposki i Filiski Kiprijan
NE SAMO TRI PUTA GODIŠNJE – O čestom pristupanju Svetoj Tajni Ispovesti, 311

Otac DŽejms Kordaris
PRIPREMA ZA ISPOVEST, 316

Otac Anastasije Bozikis
O ZNAČAJU ISPOVESTI I PRIPREMI ZA NJU, 321

Bratstvo Sv. Mučenika Edvarda (iz Londona)
KATIHETSKA POUKA O ISPOVESTI, 324

KRATKI SAVETI ZA PRAVILNU ISPOVEST, 331
Otac Piter Orfanakos, otac Milton Eftimiu SAMOPREISPITIVANJE PRED ISPOVEST, U SVETLU DESET ZAPOVESTI BOŽIJIH, 335

VODIČ ZA ISPOVEST – PRAKTIČNA PITANJA ZA PRAVOSLAVNE HRIŠĆANE KOJI SE PRIPREMAJU ZA ISPOVEST, 342
Pitanja za Hrišćanina u pogledu odnosa sa i prema drugim, 342
Pitanja za Hrišćanina (Hrišćanku) u pogledu njega samog, 344
Pitanja za hrišćanske bračnike, 346
Ne zapostavljajte Svetu Tajnu Ispovesti, 347

Otac Dimitrije Galkin
OBJAŠNJENJA UZ SVETE TAJNE ISPOVESTI I SVETOG PRIČEŠĆA, 348
ISPOVEST (na osnovu radova oca Aleksandra Jeljčaninova), 355
PRIPREMA ZA ISPOVEST, 360
O epitimijama, 364
O vremenu vršenja Sv. Tajne Ispovesti, 365
Veza između Tajne Jeleosvećenja i oproštaja grehova, 365

POMOĆ ONIMA KOJI PRISTUPAJU SVETIM TAJNAMA POKAJANJA I PRIČEŠĆA, 367
Kako se pripremati za ispovest, 370
SVETA TAJNA ISPOVESTI, 371
Blud i preljuba, 376
Najveći greh našeg vremena, 381

Mitropolit Suroški Antonije Blum
ZNAČAJ ISPOVESTI ZA ZDRAVLJE DUŠE, 383



UMESTO UVODA

Arhimandrit Rafail (Karelin)
GREH NAS ODVAJA OD BOGA

MISTIČNA SUŠTINA GREHA

Obično se greh shvata kao pogrešna radnja, kao odstupanje od etičke norme, kao asimetrija između razuma i osećanja, kao slabljenje volje, kao nepravilno postavljen cilj, kao ispoljavanje egoizma u društvenom životu. Međutim, to je samo spoljašnja opna greha, a metafizika i mistika greha se prema njoj odnose kao dubina mora prema talasima, koji kolebaju njegovu površinu.

Šta je greh? To je zagonetna realija našeg života, nevidljiva radi- jacija koja ga u potpunosti prožima, to je neshvatljiva sila koja preko sedam hiljada godina primorava našu Zemlju (duhovno srce kosmosa) da se izvija u grčevima bola. Istorija čovečanstva u mnogome podseća na istoriju hronične bolesti. Naši savremenici, kao i drevni humanisti pokušavaju da pojednostave ovaj problem, da objasne greh kao moralno nesavršenstvo čoveka, odstupanje od izvesnog moralnog etalona, kao disonans između razuma i osećanja, ispoljavanje egoizma u društvenom životu, a ponekad kao slučajnost i grešku - nepravilno izabrano rešenje. Oni uzrok greha vide u nedostacima vaspitanja, nedovoljnom obrazovanju, rđavim primerima i socijalnoj nepravdi i smatraju da je duša čista od rođenja i da se pod uticajem spoljašnjih faktora podvrgava koroziji kao metal i da postepeno obrasta slojem rđe. Humanisti su težili tome da moral poprave uz pomoć društvenih reformi, odnosno psihologiju preko sociologije. Ispostavilo se da su svi ovakvi pokušaji utopija. Entuzijazam borbe se završavao razočarenjem, nasilja revolucije nisu rađala moralne junake, već tirane i roblje: za vreme revolucija i perestrojki vidimo posebno moćne projave zla, kao izbacivanje lave iz nedara zemlje na površinu.

Savremeni liberalizam pitanje greha želi da reši na radikalan način, tačnije da uništi sam pojam greha. Radi toga treba uništiti pojam morala, proglasiti ga za predrasudu i sujeverje i izložiti sveopštem podsmehu.

Filozofski sistemi, počevši od antike, pokušavali su da dokažu da je greh samo nedostatak dobra. Savremeni liberali-cinici pokušavaju da ubede ljude u to da je greh lažni pojam smišljen kako bi se čovek držao u strahu, kako bi se vezala i ograničila njegova sloboda, a on lišio životnih radosti. Ukratko, greh je mračna avet, koju treba da raseje i uništi svetlost ljudskog razuma. Greh je strašilo za decu i drevno sujeverje koje može da izaziva samo neuroze i fobije.

Liberali žele da svedu moral na minimum, na primer, na pravednu podelu čorbe iz zajedničkog korita i da tako umire ostatke ljudske savesti. Međutim, mi greh osećamo kao realnu silu. Svuda se srećemo s ovom sveprisutnom nevidljivom pojavom, a pre svega u svojoj duši. Postoji dubina greha, na izvestan način njegova ontologija, skrivena od očiju - to je mržnja prema Bogu. Za vreme ratova i revolucija, kad se ruše temelji država, kao stubovi zgrada za vreme zemljotresa, posebno jasno se pomalja satanizam greha i čini se da se sama površina zemlje pretvara u pakleno dno. Da li se samo nedostatkom dobra mogu objasniti sadizam i istančane muke kojima su ljudi bili podvrgavani i kad je sama smrt izgledala kao milost? Da li se nedostatkom dobra može objasniti bujica seksa i razvrata koja se obrušila na nas s televizijskih ekrana i stranica časopisa? Da li se samo kao rezultat neukosti može objasniti apologija homoseksualizma? Čime objasniti ovu sve veću privlačnost nečistota? Čini se da je novi zavojac u religiji satane kult samog razvrata, slično kao što je dekadencija u umetnosti nasađivala kult leša koji se raspada. Ranije se patološki seks smatrao sramnom pojavom, on je spadao u oblast sudske medicine, a sad ne samo da ga ljudi tolerišu već ga reklamiraju, kao nove boje na paleti ljudskih osećanja. Izgleda da će se uskoro Sodom podići sa dna Mrtvog mora, da će isplivati iz njega kao triton i postati prestonica „elite”.

Čime se može objasniti istančani sadizam po tamnicama i logorima u kojima su nevini ljudi podvrgavani svim oblicima maltretiranja i mučenja, u kojima su sužnji ranjavani i ubijani s nekakvim satanskim sladostrašćem? Čime objasniti bujicu propagande seksa s njegovom neiskorenjivom željom za prljavštinom ako to nije ništa drugo do kult leša koji se raspada? Da li se sve može objasniti samo nenormalnošću? Međutim, nenormalnost (anomalija) jeste neuračunljivost, a ljudi dobro znaju šta rade i na šta idu.

Ono što pripada tamnoj oblasti psihologije, naročito seksualne patologije, i što se ranije smatralo zločinom sad se prikazuje kao sasvim uobičajena pojava koja bogati naš život različitim osećajima.

Greh je okultna pojava. Mistika greha se sastoji u njegovom bogoborstvu. Grehje izazov upućen Bogu u ime svoje umišljene slobode. To je želja da se napakosti Bogu, da se uništi obraz Božji u duši. Greh je bezobrazan i besmislen ali je on privlačan upravo zbog drske bestidnosti. Zašto su toliko tražene najrazvratnije knjige i slike? Upravo zato što su sazvučne strastima i slikama, koje se kriju u oblasti naše podsvesti. Zašto je Frojdovo učenje - ova dekadencija u nauci i moralu - u Evropi koja je izgubila Boga prihvaćeno s takvom pažnjom, pa čak i s oduševljenjem kao novo naučno otkriće? Zato što je bilo sazvučno tajnom glasu demonizovane podsvesti, impulsu bogoborstva koji gmiže kroz čitavu istoriju čovečanstva.
Greh je gnusan. O tome nam govori griža savesti. Ipak, tek će se posle smrti otkriti sav demonizam, gnusnost i užas greha. A Gospod na zemlju nije doneo mir s grehom i satanom, već ognjeni mač blagodati, koji će zauvek podeliti dobro i zlo. Privid će se završiti i nastupiće gorko buđenje.

ŠTA NAS VUČE KA GREHU?

Kad bi neki psiholog preuzeo na sebe da prouči karakter i ponašanje demona došao bi do zaključka da ima posla s duševnim bolesnikom koji u sebi sadrži sve poznate psihopatologije bolesti. On bi u njemu našao i maniju veličine, i paranoidna stanja, fobije, halucinacije itd. Čini se da je demon bolesno biće koje toči iz sebe „viruse” duševnih bolesti, to je izvor iz kojeg se u svet izliva bezumlje i metafizička tama.

Šta čoveka vuče ka demonu? Šta on traži u grehu? U svom životu svako od nas se više puta uveravao u to da u grehu nema ni radosti, ni sreće kao stanja duše, već postoji samo doživljaj duševne smrti pre telesne. Zašto greh mami čoveka? Greh je bezumlje, dobrovoljno gašenje svesti, nakaznost, gubitak sebe, uranjanje u stanje unutrašnje tame, gubitak blagodati, otpadanje od Boga, duševni haos, osećaj prljavštine koja kao voda sunđer, napaja dušu i telo. Kakva sila nas vuče ka grehu, šta ljudi nalaze u satanističkim sektama, gde okrutnost i izopačenost poprimaju ritualni karakter i predstavljaju jednu od najtežih zagonetki našeg bića? Čini nam se da objašnjenje greha možemo pronaći samo u tome što greh nije izolovana radnja čoveka, već uslov za opštenje s demonom. Demon je pali anđeo koji je sačuvao anđeosku moć, samo usmerenu ka zlu; sačuvao je moć svoje prirode;

Detaljni podaci o knjizi
Naslov: Gospode, očisti grehe moje
Izdavač: Obraz Svetački/Očev Dom
Godina izdanja: 2011
Strana: 408
Povez: tvrdi
Format: 14 x 19,5 cm
ISBN: 978-86-84595-38-8