Autor: Milica Jakovljević Mir-Jam
Strana: 280
► Ostali detalji

"Časna reč muškarca" je druga zbirka njenih do sada neobjavljenih pripovedaka. Sledeći svoj impuls za ljubavlju, Mir-Jam je i u ovoj zbirci oslikala portrete svojih junaka koje spaja potreba za ljubavlju i zajedničkim životom, i to sa finom iznijansiranošću njihovih ljubavnih jada i emocija koje ih vode kroz život.

Romani Milice Jakovlević, poznatije kao Mir-Jam, obeležili su književnost između dva rata. Naizgled površno i lepršavo štivo, protkano nežnim osećanjima i večitom temom svih pisaca, ljubavlju, nudi presek zbivanja u Srbiji tridesetih godina ovog veka. Suptilno, nenametljivo i sa izraženim osećajem, za lepo, upućivala je hiljade mladih devojaka u tajne ljubavi i bračnig života.


Sadržaj

PROSEDI LAF, 7
ČEDNOST ILI MIRAZ?, 23
LEPA ŽENA JE PROŠLA ULICOM, 39
INTELEKTUALKA SE UDAJE, 44
KLEOPATRINA PIDŽAMA, 59
NA OMORINI, 71
NJEGOVA PRVA OPASNA SITUACIJA, 80
MUŠKARAC U NOVOM ODELU PROŠAO JE ULICOM, 96
KAD JE MALA ČINOVNICA ZALJUBLJENA, 102
IZ DNEVNIKA MUŠKARCA...KOJI NEĆE DA SE ŽENI, 117
PRVA OKSIDISANA PLAVUŠA U PALANCI, 121
ZALJUBLJIV ČOVEK, 127
KRVAVE RUKE ,135
REDUCIRANI ČINOVNIK, 146
DRAŽESNA UDOVICA, 162
ZELENA I PLAVA KORESPONDENCIJA, 177
MAMA SE OŠIŠALA, 187
ČASNA REČ MUŠKARCA, 197
RAZMAŽENI PUK, 206
MONDENKA, 229
MLADIĆ U GRAO, 242
IZNENAĐENJE NA JEDNOM BALU, 263


Odlomak

PROSEDI LAF

Njihov kvartet imao je četiri različita tona: plavi kao
cvet lipe, bakarni kao jesenji list, kesten i abonos... I sad ta
abonosova kovrdžava glavica nije bila niža od ostalih, mogle
bi po uzrastu biti četiri gerle, tako su bile slične figure...
Ali kolika razlika u temperamentu! Plavuša sa kosom lipovog
cveta, čudna stvar, bila je pomalo pesimista; bakarna
kosica umela je da kolerično zatrese svaki pramen; dok je
garavuša bila sva od pokreta, veselosti i prkosa kao Karmen...
Taktičnost je održavala u tom kvartetu kestenjasta
gospođica. A zvale su se: Olga, Branka, Lila, i Dušica.
Te karakteristične crte iščezavale su i dobijale jedan zajednički
ton mladalačkog raspoloženja, tu, na plaži jednog
malog primorskog mesta, gde dolaze porodice, i ima uvek
puno mladih devojaka i dece, a tek pokatkad zaluta neki
kavaljer, kome ne pada na pamet da čitavo jato devojaka
čezne za kavaljerima i provodom. Ipak se nije tugovalo...
More sa svojom misterioznom lepotom umelo je da zabavi
sav taj mladi svet, da ih grli svojim talasima, da im pruža
razna iznenađenja i svoje ćudi, čas umiljato, čas razljućeno,
kapriciozno kao dete ili lepa žena, da ih sve sakupi i sutradan
razjuri, kad mu dođe ćef da izvodi svoje bahanalije...
Šarmantni kvartet voleo je more, gnjurao i ronio ispod
vode koja klizi niz njihove mišiće, gaze elastično po terasi,
i sunčaju svoja već pregorela tela. Voda se suši, tek poneka
kap još blista na telu kao kristalna suzica, a njima je slatko,
tako opružene, sa rukama više glave, u elegantnom ritmičkom
stavu, prijatno od tog povetarca koji hladi kao lepeza,
uvek vragolast, da se poigra sa pramičcima kose i da im
povrati sjaj..

Terasa je bila ispunjena polunagim telima... Pokraj vitkih
silueta videla su se neka gojazna leđa, bela i elastična
kao nafatirana, koja su tek primila prve zrake sunca, što
prlje i pregrejavaju... Na nekim leđima sunce kao da je razvilo
svu svoju vatru i neki očajnički izraz video se na licu
zbog bolova, i tu su bežali uvek u hlad pokrivajući naga
pleća, da ih opet ne bi povredio neki zrak... Trbušate dame,
naročito Čehinje, valjuškale su se u vodi kao akovčići, i
niko se nije stideo svoje nagosti, čak ni ona gospođa neproporcionalnih
dimenzija, nadajući se uspehu kao mladi
donžuani. Mladost se ipak najviše šepurila, mlade devojke
su šetkale, uvlačeći još više trbuh, da bi istakle svoju vitkost
i bistu, svesne da su lepe, rado gledane i mlade...
Razdraganost umora, dok se pliva i juri za loptom, stišavala
se na terasi, pri sunčanju, i laki dremež hvatao je sve,
dok je sunce odavalo svoju milostivu toplotu.
Kvartet je ležao već čitavih pola sata, ućutao i uspavan...
Prva se diže garavuša Lila, sede, pogleda more... Nešto kao
da razveseli njene oči... Gledala je nešto nasmešena, onda
se okrete drugaricama:
- Deco, dignite se da vidite nešto.
- Šta?
- Pogledajte, tamo, onoga što je sinoć došao, u onom
crnom i plavom kostimu.
- Oho-ho! - uzviknu bakarna Branka.
- Zar nije laf?
- Ja obožavam ovako prosede vlasi, a mlado lice...
- Vidite kakva su mu ramena.
- Pa vrat, kao u atlete... Sad će da me gnjavi ovaj Staša...
Pravi žutokljunac! - uzviknu Lila.
- Što si takva - grdila je plavuša Olga. - Kad nema boljih
kavaljera, dobri si i oni... Vozaju nas čamcem svakog dana...
Staša i Nika, jedan Srbijanac, drugi Hrvat, sprijateljeni
na plaži i nerazdvojni sada, uputiše se kvartetu.
- Hajdemo u vodu - predloži Lila kad vide da im se oni
približavaju...
- Nemoj biti tako rđava... Oni će da pomisle da bežimo
od njih.
- Pa, eto ti ih, zabavljaj se sa njima, a ja idem da vidim
izbliza onog lafa...
- I ja ću - reče Branka...
One druge dve, zainteresovane isto tako da vide bolje tu
novu ličnost, ostaviše Niku i Stašu, i kao sirene zagnjuriše
u more.

Na plaži se uvek lako prave poznanstva. Kao da ona
nagost uništava etikeciju i stvara intimniji ton... Sve je tu
zajedničko. More, lopta, sport... Jedan zamah loptom i jedan
smešak u pravcu onoga s kim se želi poznanstvo, već
je povod da se progovore prve reči... Kvartet su svi poznavali...
Onako, u grupi, one su predstavljale skup draži, bile
upadljivije, uvek najlepša grupa, kao neka ritmička, koju
rado pogleda svaki muškarac...

Ali to prepodne, nisu se upoznale sa lepim, prosedim
gospodinom. Bio je nekako povučen, gord, plivao je daleko,
sunčao se sam i kao da nije obraćao pažnju na četiri mlade
devojke... Bile su malo razočarane, ali nijedna nije govorila
drugoj o svojim utiscima...

U podne su se vratile u hotel, izgladnele, nestrpljive da
dobiju ručak, sve u jednom istom hotelu, sa svojim porodicama,
i sve radoznale da vide da li će se pojaviti njihov laf...
Jedan mali sto je bio postavljen, niko tu nije sedao i one
očima pokazaše na taj sto. Posle nekoliko minuta pojavi
se „on“... Kako je samo lep! Belo letnje odelo, sa košuljom
robespjer. Imao je onu interesantnu plavoću muškarca.
Zagasito plave oči sa dugim trepavicama, crne obrve, svež
ten, i ta proseda kosa, gusta i talasasta, zabačena unazad,
davala je još više svežine njegovom licu.

Njegov sto je bio baš vizavi Lilinog, i ona je mogla da
ga gleda koliko god hoće... Uzalud se siroti Staša sa svoga
stola trudio da uhvati poneki njen pogled, ona se pravila
kao da ga ne vidi.

Posle ručka svi su žurili na terasu. Kao da je svaki krak
sunca skupocen i treba ga iskoristiti... Nikada se ne može
zasititi lepotom mora... Ko jednom oseti čar njegovu, on
postaje hipnotisan njime, a ono, kao da sve to oseća, pa se
trudi da pruži sve svoje nijanse, sve lepote i tonove, kakvih
nigde nema, sav svoj safir, smaragde i ametist, sve zlato i
misterioznu tamninu...

Četiri mlade devojke sunčale su se posle podne, pri zalasku
sunca.

Vodile su razgovor o nepoznatom gospodinu... On je uvek
bio usamljen, gotovo nije ni obraćao pažnju na mlade devojke.
Bile su pomalo iznenađene, pomalo ljute i rasejano su slušale
brbljanja njihovih mladih kavaljera, pravnika druge godine.
- Je l’ te, ko je onaj gospodin sa prosedom kosom? - zapita
Branka...

- Ne znam - odgovori ravnodušno Staša, ne obraćajući pažnju
na njega, smatrajući da nema nikakve interesantnosti.

Lila ustade.
- Hoćemo li da se oblačimo...
- Možemo.
Sve četiri su imale jednu kabinu.
Ogrnuše svoje mantile i kepove i požuriše kući da se
obuku, jer se tek uveče pojavljuju u elegantnim toaletama,
od platna bureta i muslina, sa puderom i ružom na licu,
kojima su uvek verne i makar preko dana želele da pocrne,
uveče, ipak, vole da pobele.
I posle nastaje šetnja na molu, iščekivanje lađa sa izletnicima,
vožnja na čamcu, posmatranje ribarskih mreža,
koje ribari izvlače iz čamaca, posle obilnog lova koji se
presijava ili još praćaka u mreži... Puno je zanimljivosti
na moru. Mali ribar je uhvatio ogromnog polipa, još je
živ, uvija svoje ljigave pipke kao zmijica i odvratan je u
svojim pohlepnim pokretima koji kao da traže žrtvu da je
zgnječe... Stare primorkinje nose smokve, ili prvo grožđe,
a mali primorci nude one velike školjke kao lepeze, iznutra
crvene, a spolja kao krečna kora, i sasušene morske
zvezde. Najinteresantniji događaj je lađa, koja donosi nove
putnike. Oni se iščekuju radoznalo i svaka lepa dama ili
gospodin odmah su zapaženi.

Te večeri nikoga interesantnog nije bilo.
I kvartet je šetkao, a šetao je i prosedi laf.
Posle večere je bio dansing uz gramofon... Lila je znala
rumbu i odigrala je sa Stašom, koji je bio odličan igrač i na
jednoj utakmici izvodio je rumbu... Ipak se sve ponavljalo
svake večeri, sa lepim kavaljerima, i bilo im je dosadno.
Nepoznati gospodin je malo posmatrao igru, pa je izašao, i
sala za kvartet je izgubila zanimljivost.
- Deco, hoćete li da prošetamo po molu? - predloži Lila.
- Ovde je zagušljivo, bolje je da idemo...
A sve su imale jednu tajnu želju: da vide gde se onaj
šeta...

Spaziše ga baš ispred svetionika na kraju mola... Stajao
je, posmatrao more i pušio... Bila je noć bez mesečine, i
more se gubilo kao neki beskrajni crni katafalk, bez fosforisanja
i sjaja... Iz tog crnog prostora izdizao se u daljini
grad sa osvetljenim vilama i sijalicama i svuda, po bregovima,
u daljini, svetlucale su se i migoljile sijalice, kao neke
zlatne bube ili žiške...
Devojke su govorile glasno, kao uvek kad hoće da ih
neko čuje.

- Kako je mistično more!
- Je l’ bi smela sad da se kupaš...
- Zašto da ne... Smela bih...
- Ja ne bih smela...
- Čini mi se da je puno utvara u moru.
- Ala si luda. Kakve utvare?... Sirene ne postoje više...
- Nisu nikad ni postojale...
- Hvala lepo, ja to nisam znala.
- Eno, ona je klupa prazna...
Sedoše...
Gospodin prođe pokraj njih i pogleda ih...
- Uobraženko.
- Zašto uobraženko?
Možda je otmen...
- Elegantan jeste?
- Da li biste mogle u njega da se zaljubite...
- Ja bih mogla - uzviknu Lila...
- Znam, ti uvek voliš četrdesetogodišnjake.
- Pa to je tek pravi muškarac.
- Ovaj nema četrdeset godina.
- Ja mislim da ima još i više.
- Da li je oženjen?
- Ne menja stvar... Može se zabavljati i sa oženjenim...
On je ovde sam.
- A ako se zaljubiš u oženjenog.
- A kakvu ti tu vidiš opasnost? Zar se za sve mladiće
udajemo... Još je i bolje sa oženjenim. Diskretan...
- Ja ne cenim oženjene, koji varaju svoje žene - govorila
je taktična kestenjasta Dušica. - To isto i nas čeka u braku.
- Zar ti je to nešto novo? - zapita Lila.
- Nije novo, ali ja ne želim da me muž vara...
- Ti si oličenje vrlina, ali ti garantujem, da ćeš pretrpeti
najveća razočaranja kad se udaš...
- Pogledajte, vraća se naš laf.
- Deco, ja se bogami zaljubljujem u njega.
- A što samo ti, mogu i ja - dobaci Branka.
- Da vidim koja će pobediti - smeškala se plavuša Olga.
- Dobro, videćemo, koja će uspeti prva da se upozna sa
njim...
- Da se kladimo da ću ja biti prva - reče Branka. - Sutra
se moram upoznati sa njim.
- A ako on ne želi poznanstvo.
- Koješta. Onda je trebalo da ide u neki manastir. Ne liči
nimalo na nekog pustinjaka...
- Čim se on ovako udešava... Večeras, već drugo odelo...
Je l’ te da mu dobro stoji prugasti kaput, plavo i belo?
- Jaoj, eno opet ona dvojica! Sad će nam sve pokvariti.
- Hajde da se sakrijemo ispod one palme...
Mladići su išli brzo po keju i tražili ih... Prema svetioniku
one videše kako zagledaju svaku klupu...
- Što ste takve? Baš su oni simpatični - prekorevala ih
je Dušica.
- Meni ih je žao. Bogami, bolji su i naivniji od nas.
- Ne sporim da nisu simpatični... Ali zamisli šta me večeras
pita Staša? Hoću li da se udam za njega? Tek prvu
godinu prava završio i misli čovek da se ženi. I to da ga
čekam dok ne završi.
- I ako se ne udaš za to vreme.
- Ah, deco, ja se moram na zimu udati.
- Hoćeš li da ti provodadžišem za lafa?
- Nije potrebno. Upoznaću se ja s njim pre tebe, videćeš
- smejala se garava Lila...
Tako je i bilo...
Sutradan na plaži, ona, kao slučajno, baci loptu u pravcu
prosedog gospodina. On spazi loptu, udari je rukom i
povrati. Lila mu opet posla loptu, a on je uzvrati po drugi
put, lopta je udari po licu, Lila gnjurnu pod vodu, gospodin
brzo dopliva, izvini se.
- Jesam li vas udario?
Lila se nasmeši.
- Ništa nije... - i pojuri kroz talase kao sirena, a gospodin
za njom.
- Vi odlično plivate.
- Od detinjstva. Odrasla sam pokraj reke. A umete li vi
da gnjurate?
- Umem... - on leže na leđa, poče da pliva, Lila isto tako,
i lagano su plivali, kao da se vozaju, sve širinom mora...
- Oprostite, nisam se ni predstavio.
On reče svoje ime i zanimanje... Direktor banke u unutrašnjosti.
- A vi ste Beograđanka?...
- Ne, iz Novog Sada.
- Novosađanke su lepe, čuo sam i video...
- Kako koja...
Htede reći: „Ja, na primer, nisam lepa“, ali oseti da bi to
bila koketerija, jer je znala da je lepa... Umesto toga, zapita:
- Ostajete dugo ovde?
- Jedno dvadeset dana.
Liline oči bljesnuše.
- A vi? - zapita gospodin.
- Pa i mi isto toliko...
- Ovde ste sa porodicom.
- Da, s mamom...
- A ono su vaše drugarice?
- Jeste.
- Sve četiri tako interesantne...
- A vi ste sami došli?
- Sam...

Lila je gorela od želje da zapita: „Jeste li oženjeni...“ ali
je zaćutala, jer je mislila da nema smisla odmah to da pita.
Verovala je da je oženjen, jer nije u prvoj mladosti...
Plivali su sada natrag, takmičeći se ko je brži...
- Vi ste bolja plivačica od mene.

A da se ne bi zastideo, on razmahnu rukama i poče da
pliva sa širokim razmahivanjem ruku, kao da zgrće vodu,
izmiče od nje, pa onda opet uspori i pusti da ga ona pređe...
Izađoše na terasu, Lila se sunča, on priđe i sede do nje...
one tri ostadoše malo dalje, a Lila ih je vragolasto gledala
i očima govorila: „Vidite, jesam li ja kazala da ću se prva
upoznati...“

U kabini im je ispričala ceo razgovor.
- A je l’ oženjen?
- Nisam ga to pitala...
- A što da ga to ne pitaš?
- Ala si ti smešna. Čim sam se upoznala sa čovekom, da
pitam: jeste li oženjeni? To nema smisla... Večeras ću ja to
već doznati...

Posle večere, kad nastade igranka, gospodin priđe Lili i
pozva je da igra s njim.... Posle priđe i odigra sa plavušom.
Više nije igrao, izađe na mol.
- Ala je bezobrazan - primeti Branka. - Baš je mogao i sa
nama da odigra...
Izađoše i one.

Staša je bio silno ljubomoran. Nije hteo da im priđe i
sumorno je sedeo na jednoj klupi...
- Siroti Staša, on sad pati...
- Šta sam ja kriva? Nisam zaljubljena nimalo u njega...
Nego idite vas dve, pa ga tešite, a ja idem s Brankom... Hoćeš
li, Branka?... Eno ga naš laf.
- Nema smisla da trčite za njim - opomenu ih Dušica.
- Uh, ti uvek držiš neke moralne propovedi... Šta trčimo?
Ovo je šetalište...

I one se udaljiše.

Laf im priđe... I u šetnji one doznaše da je oženjen.
- Deco, imamo da vam saopštimo žalosnu vest. On je
oženjen, baš šteta...
- Za tebe, Lila, nije šteta, ti voliš i oženjene, sama si kazala.
- Ovako na plaži, prijatno je sa njim se zabavljati...
- Ali opasno zaljubiti...
- Ne boj se, neću se zaljubiti, ali ću ga ispitati da li je
srećan. I kakva mu je žena... To me zanima...
Posle nekoliko dana Lila je sve znala i pričala je drugaricama.
- Siromah, nije srećan u braku... Kaže kako mu žena
živi vrlo luksuzno , on joj sve ugađa, ali ona nikad nije zadovoljna,
razočarao se u nju, zamišljao je da će imati ženu
koja će ga voleti, a ona je uz to i koketna, samo misli na
toalete i provod...
- A je li lepa, jesi li to pitala?
- Jesam... On kaže obična žena, nije ništa naročito... Kazao
mi je: „Vi ste lepši od nje“.
- E, pa to je red da se tako kaže.
- Šta je red? Ala si ti pakosna... Zar bi jedan muž tako
govorio o svojoj ženi... Meni ga je baš žao... Vidi se da je
divan čovek...

- A zašto nije sa ženom došao?
- Kaže da je ona htela sama da ide da provede leto u
nekom drugom predelu...
- Sigurno ga vara...
- Zašto bi inače ostavljala samog ovakvog muža.
- Da je on moj muž, ne bih ga nikad ostavila. Žene ne
umeju da cene ovakve muževe, posle pričaju, kako su oni
krivi... To je neka besna našla dobrog muža, pa živi kako
hoće...
- Ne verujem ja mnogo u priče muževa - dodade Dušica.
- Ja verujem - odgovori Lila. - On je baš iskren i ozbiljan
čovek. Što neće da se razvede?
- Ti bi se onda udala za njega... Možda ti je nešto i napomenuo
o razvodu?
- Nije, ali po svemu sudeći, neće taj brak biti dugovečan.
- Da to nije kazao?
- Nije, ali mi je davao komplimente, da je uvek voleo
ženu kao što sam ja, garavu i veselu...
- Ti si se zaljubila u njega - nasmejala se plavuša.
Lila ne odgovori ništa i opruži se na terasi... Njena
sjajna crna kosa sušila se na suncu i svaki se pramen odvijao
kao spirala i presijavao kao svila. Sunce i mir uzrujavali
su čula svim mladim devojkama, i sve su čeznule,
i kroz njihove čežnje provlačile su se plave oči i atletska
ramena...

* * *
Svi su na pristaništu očekivali dolazak lađe sa novim gostima...
Prosedi gospodin stajao je elegantan pokraj ljupkog
kvarteta. Lađa se lagano približavala pristaništu. Postaviše
štek i putnici počeše da izlaze... bilo ih je puno, starijih,
mlađih, dece. Pojavila se i jedna izvanredno lepa dama u
elegantnom kostimu od rosajda, pogledala po pristaništu,
kao da nekog traži, ugleda direktora banke i sva zasija od
sreće. On ostade za trenutak zapanjen, ne mogavši s mesta
da se makne. Ona mu pritrča ushićena i uzviknu: „Branko!“
I obesi mu se o vrat.

Pošto je poljubi, poče da govori brzo.
- Vidiš kako sam te prijatno iznenadila!... Nisi ni mislio
da ću ja doći... Ali mama je morala u banju, lekar joj je
rekao da može da ide, a pošto je sa njom Cica otišla, ja sam
došla k tebi. Je l’ se raduješ?

Direktor banke je bio sav ošamućen i kao pokisao, kvartet
je bio kao gromom opržen pojavom te dame, a naročito
Lila. Stajale su na istom mestu, dama pogleda direktora
banke, pa onda gospođice, malo iznenađena, i on se priseti
da treba da ih predstavi i jedva progovori:
- Moja supruga.
Ona je bila vrlo mila, ono prvo iznenađenje prođe, ona
se nasmeši, pruži im ruku, onda se okrete mužu.
- Ovde ima lepog društva, znači da će i meni biti prijatno.
Taj njen prvi ton, ljubazni, bez ljubomore, imao je silno
dejstvo na gospođice, i terazije u ocenjivanju muža i žene
na mah pretegnuše za ženu... Ona ode sa mužem u hotel,
mlade devojke ostadoše na keju, još uvek zbunjene i prva
progovori kestenjasta gospođica.

- Zar vam ja nisam kazala da ne treba verovati muževima...
Vidite kako mu je žena izvanredno lepa, a šta je on
kazao: „obilna lepota“... Pravo da ti kažem, Lila, ništa nisi
lepša od nje.
- Nije htela da je ubedi, a sve su videle da je mnogo lepša
od Lile.
- I kako nije ljubomorna - čudila se Branka - ja bih se
odmah sva narogušila da vidim svog muža sa četiri gospođice...
- Tako je mila i vrlo mlada - ushićavala se plavuša i vidi
se da ga voli, a kako je on govorio. Treba da ga je stid...
Njihovo iznenađenje bilo je još veće kad je sutradan
ugledaše na plaži, u kostimu, raskošne figure, kao statua,
da je sve zasenila svojom lepotom...
Ona spazi četiri mlade devojke, priđe im veselo i započe
razgovor...

Lila je htela lukavo sve da iskuša.
- A zašto vi niste pošli sa gospodinom?
- Ah, moja mama je bila slaba. Nisam mogla da je ostavim,
a Branko mnogo radi, pa mi je bilo žao, da on preko
leta nigde ne ode, a ja mu predložim da dođe sam, jer sam
držala da ja, uopšte, neću moći letos nigde... Sad je mami
bolje, otišla je u jednu toplu banju, a ja sam došla da iznenadim
muža.

- A kako vi živite u vašem mestu? Imate li provoda?
- Nema tu provoda. To je palanka... ali mi imamo divnu
kuću, kao vilu, baštu, a ja uživam u kući...
„A kako je lagao za njen luksuz i provod...“, pomisliše
mlade devojke.

- Jeste li srećni u braku? - pitale su gospođice.
- Vrlo smo srećni... Moram priznati, on je pažljiv muž,
voli me, i ja njega obožavam. Nikada nisam imala razloga
da posumnjam u njega, nisam ni ljubomorna, zato sam ga
i pustila samog.

„Bolje bi bilo da ga ne puštaš“, mislile su devojke.
I dok su one tako razgovarale, muž, kao neki krivac, nije
smeo da im priđe, jer je znao šta je govorio...
Kad su devojke ostale same, počele su da razmišljaju
glasno. Lila je govorila čisto uvređeno:
- Objasnite vi sad meni, zašto je tako govorio o svojoj
ženi? Eto, ja to ne mogu da razumem... A ovakva divna žena.
- To nije teško objasniti. Muževi vole da se prave mučenici
pred mladim devojkama, da bi izazvali njihovo sažaljenje
i utehu i da bi opravdali svoje grehe... Hoće ljudi da
se zabavljaju i kad kažu da su nesrećni u braku, mi, mlade
devojke, onda lako prihvatamo njihovo udvaranje i flert...
Naravno, prijatnije je provesti se u društvu mladih devojaka
nego biti sam...

- Imate pravo. Bezobraznik jedan - uzviknu Lila. - Sad mi
je tako odvratan... Zamislite, juče me molio da uveče prošetamo
sami kroz tu mračnu aleju i da se ja iskradem od vas...
- I dolazak njegove žene je to osujetio... Sad možemo
videti šta je brak... Najlepša i najbolja žena ne može da
očuva vernost svoga muža. Vidite, on je voli, ona bar tako
kaže, da je srećna, a čim se odmakao sam, bio je gotov da je
prevari... Tako će i nas naši muževi...
- Ah, izvini, mene neće prevariti... Taj se neće nigde
maći od mene. Sve ću u stopu za njim... Nisu sve žene naivne
kao ova.

- A možda je i bolje, što je takva. Živi u toj zabludi o
sreći...
- A šta ti to shvataš kao zabludu?... Ima svoju vilu, ugodan
život, zadovoljstvo u kući, ovako lepog muža, koji će se
samo poigrati sa devojkama, i opet se njoj vraća... Možda
ona to pretpostavlja, ali neće da pravi pitanje od toga...
- Jest, neće da pravi pitanje? Ona njega voli i pravila bi
pitanje... Ali ne zna...
- Pa to je njegova veština, on se trudi da ona ne sazna...
Vidite kako je sad hladan prema nama. Čak neće ni sa loptom
da se igra... Pa kako je sinoć držao nežno ispod ruke,
sav zbunjen.

Lila je grizla usnice i samo što nije zaplakala. Bila je
besna na samu sebe, što je tako poverovala jednom oženjenom
čoveku. Nije mogla da se uzdrži i ljutito uzviknu:
- Ah, znate, nikad više neću da pogledam oženjenog
čoveka.

Sutradan na kupanju nije bio ni gospodin ni gospođa.
Ne videše ih celog dana... Lila zapita kelnericu:
- Gde je onaj prosedi gospodin sa gospođom?...
Ona se nasmeši:

- Oni su otputovali još jutros u pet sati...
To je bila lekcija iz braka mladim devojkama. Videle
su da treba muža čuvati, ali biti mila i taktična žena kao
ova, jer samo od takvih žena muževi čuvaju razočaranja i
skrivaju svoja neverstva... Možda sve ovo i nije bila istina o
njegovoj ženi, ali zašto je iskoristio priliku i provod. A one
su htele s njim da se upoznaju, i prve ga navele na iskuše
nje, a pred jednim takvim iskušenjem, muškarac ne vidi
nikakvu prepreku... Jedina prepreka za oženjenog čoveka,
to je, tako, iznenadni dolazak žene... Onda najveći junak
postaje najveća kukavica.