МИКРО КЊИГА
    од 1984. год.
    ✚ Православни подсетник
    ♥ Подсетник
    Билтен
    Форум
    Контакти и питања

    Prikaži 5 puta
    veću sliku


    Окултна агресија, Избор текстова из књиге
    Аутор: Архимандрит Рафаил Карелин
    Страна: 119 ► Остали детаљи
    Област: ПравослављеСавремени изазови | ПравослављеХришћанство
    Благословио: Његово Високопреосвештенство архиепископ цетињски митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије
    A A A
    Dodaj u podsetnik - Wish List
    Постоје два вида магије, такозвана црна и такозвана бела магија. Такозвана црна магија је магија отвореног зла, магија уз помоћ које се циљано некоме наноси зло, било да је у питању болест, материјални губитак, па чак и смрт. Такозвана бела магија је исто тако зло, само што је скривено под маском добра. Али и у једном и у другом виду магије делују потпуно исте силе. У црној магији демон показује своје сопствено лице, а у белој се, по речима апостола Павла, претвара у анђела светлости (види, 2. Кор. 11, 14).

    Коначан циљ и смисао човековог живота, живота хришћанина је богоопштење, прелазак у вечност. Бог је највећа вредност за хришћанина, а вечни је живот за њега превазилажење сопствене тварне ограничености, излазак из себе као из самоцентра ради укључивања у савршенство Божијег апсолутног постојања. Све је остало за хришћанина од релативног значаја. Богатство, сиромаштво, здравље или болест само су услови у којима се формира његова личност за будући живот и зато кад нешто називамо добром или злом, чинимо то с тачке гледишта земаљских вредности. С тачке гледишта вечних вредности апсолутно богатство је само Бог, а једино реално зло је грех, отпадање од Бога.

    У последње време постале су посебно честе појаве различитих феномена који личе на чудеса. Европу су буквално запљуснула окултна, пре свега индијска учења. Чак би се могло рећи да се Исток, мислим пре свега индокинеску област, на тај начин реваншира. Некад је Запад физички поробљавао Исток и претварао га у своју колонију, а данас је Исток почео да духовно поробљава Запад. Савремени окултни и мистички правци, који масовно долазе из југоисточних земаља, представљају вид духовне агресије. У Светом Писму се каже да ће антихрист у последње време демонстрирати своју силу кроз необична чудеса и да ће се појавити чудни феномени. Ти феномени ће бити нека врста подражавања чудесима Христовим и Његових светих ученика. Свети Василије Велики каже да је ђаво лишен стваралачке силе и да само може да опонаша и краде. Ђаво је лопов и краде оно што је наше. Он је попут мајмуна који покушава да опонаша Бога као што се мајмун труди да разним гримасима и скакутањем опонаша човека.

    Дакле, с хришћанске тачке гледишта те су појаве, које имитирају чудеса, по својој суштини и тенденцији демонске. Веома је погубно обраћање пажње на њих, а поготово веровање у њих. Почетак опасности је уплитање човека у свет духова за који уопште није припремљен. Свети Оци кажу да иако се наше тело супротставља духу, оно ипак чува нашу душу од превременог уласка у духовни свет, јер уколико бисмо ушли у њега, изложили бисмо се изузетно великој опасности. Ако насилно уђемо у тај свет, наша, од страсти још увек неочишћена душа неминовно ће се, по законитости подобија, обрести ближе палим духовима таме него светлим анђелима, и то зато што имамо несавладиву унутарњу тежњу ка греху, због чега и почињемо да испуњавамо њихову злу вољу. Господ нам је дао тело као неку врсту завесе. Све док не пређемо пут борбе са грехом, док своје срце не очистимо од страсти и док, као личност, не дефинишимо наш однос према Богу као центру свега постојећег, директно општење са светом духова биће за нас погубно, као што је за дете погубна шума пуна дивљих звери.

    Они који се данас баве окултизмом, хипнозом, јогом и разним магијским учењима Истока нуде људима да кроз одређене ритуале и тренинге задобију некакве тајанствене дарове, способности и натприродне силе. Тако, између осталог, обећавају да ће их научити да утичу на друге људе, да нечију вољу потчине својој, да лече болести, и томе слично, а заузврат захтевају од својих следбеника, који често ништа од тога не разумеју и не схватају, да се одрекну Христа и окрену другачијим духовним бићима чији су посредници управо окултисти. Бављење јогом, учешће у сеансама хипнозе и изучавање окултних учења представља унутарње одрицање од Христа Спаситеља и свесно или несвесно присаједињење демонским силама.

    Да ли су демони заиста способни да чине чудеса? У Житијима светих описано је мноштво такозваних чудотворења. Сатана је бивши првоанђео који услед пада није изгубио сву своју силу, него му је само воља постала изопачена тако да је, уместо љубави према Богу, садржај његовог битисања постала мржња према Богу и према човеку као образу и подобију Божијем. Он је сличан реци која је кренула уназад, па тече од ушћа према истоку. Будући да је истеран и искључен из духовних сфера, сатана се са Богом бори у дубини човековог срца. Човеково срце постало је поприште борбе божанских и демонских сила. Демон је спреман да човеку обећава све и да све за њега чини само да тај човек њему припадне. Господ неизрециво воли душу сваког човека, као што воли и цело човечанство и целу васиону, и зато се сатана за свој пад и изгнање свети Богу тако што привлачи људе себи.

    Данашње ширење окултизма и његово отворено демонстрирање представља претеће симптоме испуњавања пророчанстава из Светог Јеванђеља и Апокалипсе: Јер ће се појавити лажни христоси и лажни пророци, и показаће знаке велике и чудеса да би преварили, ако буде могуће, и изабране (Мт. 24, 24), то јест да би преварили лажним чудесима и саблазнили привидним добром иза којег се крије страшно зло. Кажу да је полуистина најгори облик лажи и да је најопаснији вид зла оно зло које се скрива испод маске добра. Зло се данас веома често скрива онако као што глумац крије своје лице испод шминке. Човек који користи услуге мага или неког екстрасенса, теософа или окултисте често плаћа исцелење ценом своје душе и њене будуће судбине, а да притом не зна да ли је то исцелење стварно или умишљено. Често му и не пада на памет да постоји могућност преваре. Такав човек потписује уговор са ђаволом, а да не зна шта је учинио, а потписује га као у оним страшним случајевима кад су људи уговор са ђаволом потписивали својом крвљу, о чему су многи од нас читали. Нешто слично, свесно или несвесно, догађа се и данас. Они који учествују у разним сеансама и који добровољно пристају на хипнозу постају ученици, у некој мери чак и својина тих нових „чудотвораца“, који су иначе ученици и служитељи сила таме. То значи да и они који су потпали под власт таквих људи постају присталице истих тих сила.

    Са психолошке тачке гледишта, хипноза представља распад личности, јер човек при њој добровољно даје себе, своју слободну вољу, а да ни сâм не зна коме. Човек без слободне воље није личност него само биомашина, некакав живи аутомат. У том случају човек своју вољу предаје другој личности и постаје послушни аутоматизовани робот који испуњава све наредбе свог власника, односно лишава себе оног највећег што човек има. Човек који се подвргне хипнози постаје веома подложан свим могућим утицајима. Постаје изнутра пасиван и стално тражи неку јаку вољу којој ће се предати и на тај начин постати паразит другог човека, онога који њиме управља. Он се потчињава тој јачој вољи, али истовремено црпи из ње снагу, као што паразит сиса туђу крв. Он постаје нечији привезак и престаје да буде личност. Човек који је потпао под власт хипнозе постаје медијум не само другог човека него и невидљивих демонских сила.

    Према непромењивим законима духовног живота, с анђелима Божијим могу комуницирати само они који су им слични по начину живота. Наравно да постоје ретки изузеци, али ја говорим о општем правилу. Да би неко могао да општи с анђелима, мора да им буде изнутра сличан. Да би неко општио с мрачним силама, не мора да уложи никакав труд нити да се очисти, већ, напротив, што је човек ниже пао то је способнији за општење са духовима таме, зла и греха.

    Човек који је своју вољу несмотрено потчинио људима који се баве окултизмом самим тим је потчинио себе импулсима који долазе из света духова таме и постао њихов медијум. Он у потпуности губи способност да се супротстави злу и греху. Кад неко ко је имао посла с окултизмом пожели да се окрене Христу, неопходан му је тежак и дуг подвиг покајања. Он обично доживљава изузетно снажна искушења и нападе од ђавола. Зато такав човек, који се труди да постане хришћанин, мора као противтежу некадашњој потчињености злим духовима да буде беспоговорно послушан свом духовном оцу и кроз њега самоме Христу. У Житијима светих често читамо о тешким искушењима којима је демон излагао оне које су се бавили магијом и окултизмом и који су након тога кренули путем покајања. Наравно да је сила Божија већа и јача од било чега и зато за свакога човека, без обзира колико био страшан његов пад, све док је жив постоји могућност исправљања и спасења.

    Хипноза је агресија једне душе у односу на другу. Физичка агресија је, на пример, кад снажнији пороби слабијег, окује га у ланце и након тога га присиљава да ради и најпрљавије послове. Код хипнозе је реч о духовној агресији; хипнотизер у већој мери влада душом коју је хипнотизирао него што било који робовласник влада својим робовима. Хипнотизирани човек запада у свет илузија и лажи. Господ је за демона рекао да је он лажа и отац лажи (Јн. 8, 44). Сви „феномени“ одвијају се у области илузорних представа хипнотизираног човека и он се налази у стању изгубљености и неурачунљивости. Они који су се подвргли хипнози кажу да су се осећали као да су узели дрогу и да им је све било страшно магловито. Човек који се налази под хипнозом може да учини нешто веома ружно и веома срамотно, а да притом уопште не схвата шта се с њим догађа. Демонска сила мрзи у човеку образ и подобије Божије и зато се, наравно, радује тако жалосном стању, стању у које је човек сâм себе довео.

    Кад је реч о другим окултним учењима, треба рећи да су сва она међусобно повезана, да их везују заједнички извор и заједнички циљ. У окултним учењима човек тражи пролазна богатсва, а не истинско добро, а у ствари у овом животу добија разарање личности и општење са злим духовима таме, а у будућем животу добија вечне муке заједно с њима.

    Неки хипнотизери отворено говоре о томе да могу да понове чудеса Исуса Христа, а понекад се чак усуде да то напишу на плакатима и у огласима. Но, то је ипак само демаскирање оне сатанистичке силе која се труди да се покаже сличном Богу, која покушава да копира чудеса која је Христос чинио, али само у унакаженој и илузорној форми. Кад је реч о знацима последњих времена, у Новом Завету се говори о све већој и већој навали тих демонских сила, о њиховом отвореном показивању, о томе да ће људи који су везани за пролазна добра, који су изгубили духовне оријентире и духовну интуицију кренути за злим духовима, и то једни несвесно и слепо, а други свесни с ким имају посла. Већ се отварају „сатанине цркве“ с окултно-магијским ритуалима. Нови екстрасенси и разни исцелитељи појављују се као печурке после кише. Многи од њих покушавају да уз помоћ одређених вежби и тренинга направе од човека екстрасенса сличног себи. Другим речима, пред нашим очима се одвија масовна производња, да тако кажемо, штанцовање екстрасенса.


    Садржај

    Пост и његов значај, 5
    Грех блуда, 22
    Демони и човекова гордост, 35
    Прелест, 49
    Може ли се веровати сновима, 55
    Окултна агресија, 58
    Астрологија и православље, 67
    Грех клетве, 76
    Друге цивилизације и летећи тањири, 82


    Предавање јеромонаха Рафаила (Бољевића) о окултној агресији

    18. Новембар 2013.

    У организацији Црквене општине Никшић, у четвртак 15. новембра 2013, у Црквено-народном дому Светог Василија Острошког у Никшићу, предавање на тему "Окултна агресија“ одржао је јеромонах Рафаило (Бољевић), игуман манастира Подмаине.

    У духовном разговору са вјерним народом, сабраним у дому Светог Василија Острошког у Никшићу, отац Рафаило је упозорио да нам је демонска сила, односно сатана, ђаво, кнез таме, што је тема назначеног предавања, пришао превише близу, ушао и чак дјелује кроз нас. Пројава његовог дејства, према ријечима о. Рафаила, најбоље се сагледава кроз наш однос према Цркви и Светом Јеванђељу.

    Предавање јеромонаха Рафаила (Бољевића) о окултној агресији
    “Немамо ли однос, литургијски однос према Цркви и не читамо ли Свето Јеванђеље, знајте да је у нама, то знајте и тако провјеравајте себе. Нека Јеванђеље буде мало чешће испред ваших очију, као што узимамо топломјер да бисмо измјерили своју тјелесну температуру; питајте се кад сте задњи пут читали Јеванђеље, колико га често читате и са каквом пажњом. То ће показати температуру вашег духовног живота, то је ваш однос према Христу и запамтите да се демон боји ријечи Божје, тамо гдје она постоји труди се да је што је брже истисне из свијести. Погледајте, браћо и сестре, да ли у вашим душама постоји овај непријатељ који нас одваја од јединог Пријатеља, јединог човјекољупца Господа нашег Исуса Христа, Коме у Цркви сви ангели и светитељи поју вјечну пјесму, коју дај Боже да и ми научимо, заволимо и појемо у свештеној и светој области у Царству Небеском“, казао је јеромонах Рафаило.

    Предавање “Окултна агресија“ наишло је на велику пажњу присутних, који су, по завршетку вечери, узимали благослов од оца Игумана и у непосредном разговору са њим тражили одговор на недоумице и проблеме које живот ставља пред нас. У наставку доносимо изводе из овог веома занимљивог и надасве душекорисног излагања.

    “Дозвавши својих 12 ученика даде им Господ власт над духовима нечистим да их изгоне, власт својој Цркви кроз Дванаест апостола, а прва пројава те власти односи се управо на нечисте духове. Пажљивом читаоцу Јеванђеља, а таквих је врло мало, не може да промакне ова чињеница и директно указање на постојање нечистих духова, не може да му промакне велика утјеха да људи, примивши власт од Бога, могу да их изгоне демоне, не да се препиру, полемишу, нити рвају са њима, него да их изгоне, браћо и сестре. Власт коју Бог даје није било каква власт, то је врховна власт. Изнад те власти нема друге, све остале су испод ње од серафимске, херувимске, па свих оних власти, сила и моћи светих бестјелесних сила, које нису мале“.

    Предавање јеромонаха Рафаила (Бољевића) о окултној агресији
    “Ако послушамо Господа и Његову ријеч, јер оних Дванаест апостола су, са великом пажњом, ишли за Христом оставивши, при том, све, како тумаче Свети Оци. Оставили су и сопствено расуђивање, потпуно су се испразнили, што је савршени облик послушања, које се труде да одрже монашки редови Православне Цркве, савршено послушање гдје се воља Божја усељава у човјека и освећује му ум, воље, срце и кости и такви послушници имају власт над демонима. Један од таквих је и онај који нас окупља и чува у овом граду, уколико смо пажљиви, Свети Василије Острошки Чудотворац, послушан гласу Господњем и вољи Божјој, те примивши власт, изгони нечисте духове и исцјељује сваку болест и немоћ у народу. Ту силу Господ је оставио Апостолској Саборној и подвуцимо данас, важно је, Православној Цркви. Пред демонима, пред мрачним силама, кнезовима таме не може да опстане нико до Православна Црква Апостолска Црква, која је, једина, примила власт над духовима нечистим. Ниједна друга заједница, зовимо је како год хоћемо, нема ту власт. Ако нама то није јасно мрачним и тамним силама јесте“.

    “Међутим, тамне силе нијесу наивне. Та борба није једноставна. Силу да их изгонимо дао нам је Бог. Власт, дакле, имамо и ми, браћо и сестре. За пажљивог читаоца јасно је да сила противничка није мала, јер власт којој се покорава мора бити Божја власт, а не људска, не мудрост овог свијета, да не говоримо о наоружању или интелигенцији, о моћима разума или уопште пале људске природе, са свим овим новим техничким достигнућима од којих се не може дисати више, те силе која је све баналнија, све нижа. Пред том силом демон не дрхти, он је уопште не сагледава као силу, него искључиво од силе Божје. А чиме нас то Господ, браћо и сестре, штити? Штити нас благодатном силом Својом. Шта је то благодат? То је енергија Божја, сила Божја, пројава Бога у свијету кроз Цркву Апостолску, кроз оних Дванаест апостола које је Господ сабрао и на које ће касније сићи страшна сила Божја, Дух Свети Бог Свети Један од Тројице и Који ће кроз њих да мијења ствари. И пројавити је на транспарентан начин“.

    “Демони су се плашили имена Светих апостола, јер су апостоли на самом почетку проповједи ушли у директан сукоб са силама таме. У житију Светог Јована Богослова имају страшне сцене, велики маг који је пројавио велику демонску силу, нешто што данас гледамо на филмовима и у разним анимацијама, то је исто оно што су магови и тамна сила радили у оно вријеме. Велика чудеса. У сукобу са силом апостола све је то нестајало, све је то бјежало, све се то покоравало. Коме? Обичним људима, рибарима. У нашој Цркви постоји један, назовимо га грубо, „канал“, мистични канал или света тајна свештенства – велика сила коју имају попови и владике. Преко тог канала мистичног, јер преко свете хиротоније рукополагања прелази од Светих апостола, оних Дванаест којима је дата власт над нечистим духовима, да их изгоне и да исцјељују сваку болест и немоћ у народу. Она се протеже и тече кроз свету Цркву, кроз свете тајне, конкретно кроз свету тајну свештенства и да се до дан данас налази у Цркви и нуди народу Божјем као моћна заштита, непоколебљив бедем и моћно разорно оружје у борби против, не крви и меса, него против духова из поднебесја, како каже апостол Павле, против кнезова и власти таме“.

    Предавање јеромонаха Рафаила (Бољевића) о окултној агресији
    “Област кроз коју се крећу више нијесу Небеса одакле су свргнути, али их има у поднебесју неко вријеме, а онда и у људској природи. Сатана је преварио прародитеље, прамајку и праоца (проблем пада, првог гријеха), пробивши опну слободне воље, заправо, није је он пробио него смо ми отворили вољу, а он је добро одиграо, вјешто и ушао у нашу природу. Загризли смо, браћо и сестре и сила демонска је повриједила човјека, ушла у њега, при том, дубоко га ранила и оштетила, смртно ранила, убила и то је почело да траје, рана да се шири, смрт да напредује агресивно до тога да смо почели да се клањамо животињама, да се клањамо творевини. Страшно идолопоклонство! Ђаво нас је свему научио, разним техникама, окултним наукама, а све је то кулминирало у култу и у жртвоприношењу.

    “Свети цар Константин равноапостолни, сјетимо се и тога, имао је онај чувени бој са Максенцијем, који је био наоружан, не само са војном силом него и окултистима свих врста. Константин је био свјестан тога и знао је да не иде само на човека и на војну силу, него да ће демонска сила да помаже, а није била мала. И баш у том тренутку и у тим мислима да не може сам, јавља му се знамење Часног Крста, знамење побједе над тамним силама које су на Крсту побјеђене. На Крсту Господ наш Исус Христос, примајући смрт добровољно ради нас, Својом раном нашу затварајући, Својом смрћу нама живот дарујући, Својим силаском у гроб и ад, сатрије смрт и растури адске тамнице и од тог тренутка демони се Крста ужасавају, страшно га се боје, Крста, који држи вјера православна, Црква Божја, Архијереји Цркве Христове Апостолске. Крст у рукама архијереја и наши крстови, који ће бити прикопчани за тај крст Господњиј кроз послушност Цркви и литургијски живот у њој, не било какво живљење, животарење, него живи живот, литургијски живот од кога се тамне силе боје“.

    Предавање јеромонаха Рафаила (Бољевића) о окултној агресији
    “Имамо велику агресију, окултну агресију, а оно што нас, нарочито, забрињава, помало и љути, јесте баш та агресија. Зашто таква агресија, зашто такво улијетање у тор Господњи. Говоримо о агресији окултизма на наш хришћански православни светосавски народ. Узрок такве дрскости, такве агресије, такве охолости која се пројављује, видите, ових дана, на Светог Петра Цетињског “ноћ вјештица“ у средњим школама са благословом директора, наставника разредног старјешине, да кажемо, на регуларном државном нивоу. У вртићима – богиња јесени, да не набрајамо сад широку понуду исцјелитеља, астролога, врачаре, биоенергетичаре, видимо, дошло је, а све ће више тога бити, психо-фит ординације. Сви они нуде излечење и помоћ, а ко су, заправо, они? Демони, браћо и сестре, они ћете, заиста умирити, демон то може, али неће ти дати мир који превазилази сваки ум, који ти Христос и Црква дају, него привремени да би немир био вјечан, праћен шкргутом зуба“.

    “Све више се демонска, тамна сила пројављује и кроз науку, кроз философију, ако је више икоме и стало до мудрољубља, па макар то било и погрешно, сад то хероин глача, телевизија асфалтира. Сад смо мање-више сви постали навијачи, навијамо за тенисере, кошаркаше, понекад са службе отрчимо кући да не пропустимо одлучујуће минуте. Све је више тетовираних, а тетоважа је у стара времена била иницијација у демонским култовима. Све више је тог демонског духа и у умјетности, да не говорим о музици, о филмовима, о позоришту, поготово авангардни, алтернативни театри. То су браћо и сестре обреди, ритуали. И над нашим народом се врши обред, то треба да знамо. Оно што видимо то је само један дио од оних великих енергија, које су усмјерене да нам главу спрште и свијест покоре. Једна од пројава демонског присуства, и то од великих пројава, јесте и масовно чедоморство. Абортус, по ријечима архимандрита Рафаила Карелина, по нашем мишљењу једног од најозбиљнијих аутора Православне Цркве 20.в.и 21.в., није само гријех, него има много дубљу позадину и представља жртвоприношење.“

    Предавање јеромонаха Рафаила (Бољевића) о окултној агресији
    “Некоме се жури и паника га је ухватила од присуства Цркве, као да му само она смета, ништа му друго не смета, сметају му свештеници, монаштво му смета зато што има планове, јер се плаши благослова Цркве и главе Цркве. Он то зна, а не жели да ми знамо и служи се разним триковима, објашњењима, тумачењима, ми упадамо у замку. Многе ствари, многе појаве које агресивно наступају и мијењају једна другу, ми не називамо правим именима. Напад на Цркву је велики и небјашњив, видите, нема је нигдје, не дозвољава се, а са ове стране, напад за нападом и све већи степен агресије који кулминира у овим новим шетњама (парада поноса). Наша немоћ је проузрокована слабим односом према Христу, према Његовом имену, према Његовој ријечи, према Његовој вољи, према Његовим апостолима, према учењу, према предању и аскетском и догматском и литургијском. Треба имати апостолске позиције, треба имати тврду вјеру и ствари називати својим именом“.

    “Крајње је вријеме, јер долазе дани и биће јако компликовано, биће све већа пројава отвореног демонизма. У свијету је то већ пројављено, ми смо овдје још увијек заштићени, крвљу и благословом предака, не бих рекао нашим животом и нашим ставовима. Нама је дато вријеме и мисилим да је одлучујући тренутак да одреагујемо саборно, како Господ воли, црквено, литургијски. Ако је Господ са нама ко ће против нас, ако је Господ са нама све силе небеске су са нама, сви светитељи су са нама, Мајка Божја је са нама. Ту нема борбе, ту је рат завршен, ту се пева велико славословље, ту се служи света Литургија, ту је литургијска трпеза постављена на видику непријатеља наших. Тако Господ ратује, не ратује, него торжествује са својом дјецом, напунивши путир, извадивши агнец и почевши моћно са „Благословено Царство Оца и Сина и Светог Духа и сабра, и данас и увијек док год буде вјекова и ту нема више нико да се мијеша. Али да ли има нас?“

    “Морамо вјеру своју да утемељимо на Јеванђељу, четири Јеванђеља, ријеч Божја, Господ Исус Христос, наша Црква. То је врло проста комуникација, само ако хоћемо да је слушамо, али нико никог неће да слуша. Јеванђеље, браћо и сестре, не може без њега! Ако ја као свештеник не стојим на јеванђељу, ја празнословим и моја прича може само да умори и да обмане и ту нема никакве вјере. Таква прича не изазива вјеру. Вјеру изазива проповјед, јер нема вјере без проповједи, а проповјед у цркви не може да буде сем од ријечи Божје, тако каже велики учитељ Цркве Божје, апостол Павле. Вјера бива од проповједи, народ да би повјеровао мора да чује проповјед, а проповјед треба да извире и да се снажно и сво вријеме темељи на ријечима Божјим, а њих имамо у четири јеванђеља и не само јеванђеља, имамо дивна дјела апостолска. То је свештена књига, имате посланице Светих Апостола. Са овим у срцу ти више не можеш да умреш, “Небо и земља ће проћи“, каже Господ, “а ријеч моја неће проћи“. Ријеч Божју у Цркви примљену, у срцу похрањену носимо у живот и то вјечни. Са Јеванђељем у срцу ми јако добро осјећамо гдје је област окултног и ту је јасна граница, и оно не може да приђе, а камоли да буде агресивно, зато што се ријечи Божје плаши, а она је у срцу нашем“.

    Предавање јеромонаха Рафаила (Бољевића) о окултној агресији


    Детаљни подаци о књизи
    Наслов: Окултна агресија, Избор текстова из књиге
    Издавач: Манастир Подмаине
    Страна: 119 (cb)
    Повез: меки
    Писмо: ћирилица
    Формат: 17 x 12 cm
    Година издања: 2015
    ИСБН:
    Naručite
    Cena:
    450,00 DIN
    Cena za inostranstvo:
    5,00 EUR
    Kom.:

    Naručite telefonom:
    +381 11 3055010
    +381 11 3055015





    Kupljeno uz ovu knjigu

    Molitvenik i Psaltir Sv Jefrema Sirina
    1200 din.

    Razgovori sa egipatskim podvižnicima
    1390 din.

    Sveti Teofan Zatvornik: Put ka spasenju
    1090 din.

    Između ljubavi i sebičnosti: Kako vaspitati dete u savremenom svetu
    1090 din.

    Gospode, očisti grehe moje: Praktični priručnik za pokajanje i ispovest: 2. dopunjeno izdanje
    990 din.

    Čuvajte dušu: razgovori sa starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu, 4. dopunjeno izdanje
    1090 din.

    Bez ljubavi nema života: Pouke za duhovni život, saveti za lečenje bolesti, reči Sv. Isaka Sirina
    650 din.

    Kazivanja jednog bogotražitelja
    550 din.

    Živo je pravoslavlje
    1090 din.

    Tajna smrti: Šta nas čeka u večnosti
    1390 din.

    Sveti Simeon Novi Bogoslov - Sabrane besede
    1700 din.

    Monah Agapije Svetogorac - Spasenje grešnika: dodatak Sveti Nil Mirotočivi - Pouke i predskazanja
    1090 din.

    Slava Gospodu za sve: 3. dopunjeno izdanje
    1290 din.

    Rečnik hrišćanskog opitnog života, 2. izmenjeno izdanje
    1190 din.

    Apokalipsa: Tumačenje Otkrivenja Jovanovog
    1200 din.

    Reči spasenja u vreme otpadije: Žitije, čuda, besede i pouke
    990 din.

    Rečnik večnog života - 2. dopunjeno izdanje: Vladika Nikolaj nas vodi putem spasenja - pouke azbučnim redosledom
    1190 din.

    Pouke o našem spasenju: Pisma hrišćanima u svetu
    1090 din.

    Naš život je na nebesima: Duhovne pouke ruskog svetilnika
    1090 din.

    Lečenje duše u pravoslavnoj Crkvi: Duhovne i duševne bolesti od neuroze do depresije i prelesti, 2. dopunjeno izdanje
    990 din.

    Ocene i mišljenja čitalaca
    Budite prvi koji će svoje mišljenje podeliti sa drugima (morate biti prijavljeni)


    Pitanja, odgovori, mišljenja...
    Prijavite se ovde i pošaljite vaša mišljenja i pitanja našim urednicima i čitaocima

    Poruku poslaoPoruka
    IDI NA VRH STRANE
    Ⓒ 1984-2019 Mikro knjiga