Аутори: превод са руског Иван С. Недић, Јелена Недић
Страна: 365
► Остали детаљи

Садржај

Четврти део. ИСКУСТВО ВЕРЕ

ОТКУД ВЕРА?
Само у Богу, 9
Неисказива реалност,
Незаслужени дар, 14
Отаџбинатуђинаца, 16
Из светлости и радости, 20

ПОКУШАЈ ОСМИШЉЕЊА
Исповедање, позивање, подсећање, ,, 24
Увереност у ствари невидљиве, 27
Почетак богосиновства, 30
Бог Творац, 33
Небо, 36
Небо на земљи, 39

У СУСРЕТ БОЖИЋУ
Повратакдетињству, 42
Детињастостхришћанства, 44
Како испунити заповест, 46
Главно искуство, 49
Од објашњења ка очекивању, 52
Сусрет крај јасала, 54
Бог — то звучи смирено, 58
Долази зато што је савршен, 61
Срцу очигпедно, 64
Невидљиви свет, 66

У ВАСКРШЊОЈ РАДОСТИ
He може се измислити, 70
Радост оних који љубе, 71
Докази нису потребни, 74
Још није касно, 77
Дођи и види!, 80

СВЕДОЧАНСТВА
Глас тих и танак, 83
Живи сусрет: Сергеј Булгаков, 85
Живи сусрет: Андре Фросар, 88
Живи сусрет: Николај Мотовилов, 91
О разговору преподобног Серафима са Мотовиловим, 94

Пети део. ТАЈНА НАД ТАЈНАМА

Две напомене, 99
Зарад свих, у име свих, од стране свих, 102
Вечито ново схватање, 105
Апсолутно нова повезаност, 108
Свет прожет небом, 111
Пројава јединства, 114
Сабрање, 116
„Благословено Царство“, 119
Велика јектенија, 122
Усхођење званих, 12®
Приближавање часној трпези, 129
Реч Божија, 132
„Ви који сте верни", 135
Наша и његова жртва, 138
Приношење дарова, 141
„Сами себе, једни друге и сав живот наш, “, 143
Целив мира и исповедање вере, 146
Молитва благодарења, 149
Претварање у живот са Богом, 151
Божије самоприношење, 154
Испуњење љубави, 157

Шести део. ВЕЛИКИ ПОСТ

ПУТ И СРЕДСТВО
Почетак повратка, 161
Средство буђења и ослобођења, 164
He само о хлебу, 166
Оживљавање савести, 169

ПРЕДВОРЈЕ
Први позив, 173
Зов великопосног пролећа, 176
Смирити се пред истином, 178
Откровење о блудном сину, 182
Судиће нам љубав, 185
Нема страшнијег суда, 188
Недеље пре Великог поста, 191

ОПРОШТАЈ И ПОКАЈАЊЕ
Окретањеузвишенијем, 193
Приступање подвигу, 195
Засновано на љубави, 198
Врата друге димензије, 201
Пробити се кроз зид, 204
У тајанственој дубини, 208
Два покајања, 210
Три позива, 213

СВЕТЛА ТУГА
Најбоље у човеку, 216
Сусрет са тишином, 219
Уздах за другачијим, 222

МОЛИТВА ПРЕПОДОБНОГ ЈЕФРЕМА СИРИНА
Одричне прозбе, 226
Потврдне прозбе, 229
О испразности и чамотињи, 231
О испразности и чамотињи (паралелна верзија), 234
О властољубљу, 238
О празнословљу, 240
О целомуцрености, 243
О смиреноумљу, трпљењу и љубави, 246

КРСТОПОКЛОНА НЕДЕЉА
Радост и победа крста, 249
Пред судом распете Љубави, 251

У СУСРЕТ СТРАДАЊИМА
Поново сс загпедати, 255
„Одају твоју брачну видим, Спасе“, 258
Наше усхођење, 261
Од Крстопоклоне недеље до Страсне седмице, 263
У одлучујућим данима, 266
У светлу Лазареве суботс и Цвети, 269
Погружење у тајну, 271
Последњи окршај, 274
Индекс имена, 279


Четврти део. ИСКУСТВО ВЕРЕ

ОТКУД ВЕРА?

Само у Богу

Једина суштина сваке религије је Бог. To треба да схвате сви учесници сада већ дуготрајног спора о религији. Штетност религије, корисност религије, изопачења религије, одбрана религије све је то споредно. У извесном смислу можемо се сложити чак и са чувеном Марксовом изреком: „Религија је опијум за народ“. С друге стране, могли бисмо без потешкоћа доказати социјалну и политичку корисност религије. И једни и други докази заснивали би се на чињеницама. Па ипак, у суштини, у дубини, уоппгге није ствар у томе. Истинска религија почиње тамо где човек престаје да мисли о штетности и корисности, где, у извесном смислу, престаје да се бави самим собом, где надилази свет свог сопственог, увек мајушног, неизбежно ограниченог, „ја”

„Бог“ то је једна од људских речи. Људи је пишу, изговарају, преводе на разне језике, анализирају са граматичке или филолошке тачке гледиигга. Но, та је реч у љуцском језику настала да би означила управо оно игго живи иза свих осталих речи, оно пгго се до краја не може сместити у речи, оно што разбија њихов уобичајени, чисто граматички, чисто социјални смисао, оно што човека ослобађа овоземаљског ропства.

Лаж бораца против религије, али и грешка њених бранитеља, је у томе пгго и једни и други о религији често говоре невезано са оним у чему се једино и састоји њен смисао. А смисао религије је управо то осећање, то искуство Бога и божанског, тај пробој иза и увис. Без тога су сви разговори о религији бесмислени, као проучавање нотних знакова без познавања тонова које они означавају. Али ма шта људи говорили, ма како дискутовали о религији на том социјалном, друштвеном, или чак научнофилозофском плану, непобитна је чињеница: није било епохе, није било културе, није било човека да није осећао, да није доживљавао то тајанствено присуство онога који се на људском језику зове Бог. Никаква открића, никакви летови у космос не могу да укину нити да обесмисле то тајанствено искуство, као што не могу да укину нити да обесмисле, на пример, искуство љубави. Наука може доћи до бројних открића о љубави, али она никада ништа неће рећи о њеној суштини, о чуду тог преображаја целог нашег бића који се догађа када волимо. Исто тако, ниједна наука никад ништа неће рећи о чуду вере. Јер шта значе тврдње: „Има Бога“, или: „Нема Бога“? Бог није предмет, није један од предмета за који се може рећи да постоји или да не постоји. Бог је управо искуство оностраног које придаје нову дубину, нови, преображавајући смисао свим нашим речима и представама, и које се њима не може обухватити.

Још су ранохришћански мислиоци говорили о „одричном богословљу“, тј. таквом учењу о Богу у ком је искуство поузданије од свега, а присуство Божије се изражава на одричан начин: „Бог није то и то, али ми знамо да он постоји“. Ми, такође, знамо да су се током читаве светске историје душе разгоревале таквом радошћу, таквом светлошћу, таквом љубављу, да није било речи које то могу изразити. Ми знамо да је човек увек покушавао да помоћу звукова, боја и речи изрази ту радост, ту љубав, као и да никакве силе овога света нису успеле да униште то искуство.

У томе, и само у томе, састоји се главна тема религије. Све остало је споредно.