Страна: 308
► Остали детаљи

УВОДНО СЛОВО

Професор Александар Шмеман је једном приликом записао да "тамо где Црква престаје да буде символ, тајна, она постаје ужасна карикатура саме себе". Он је ову констатацију записао инспирисан тада актуелним стањем у Цркви. Богослужбеном символизму се тада у животу Цркве најчешће погрешно приступало, а у официјалном богословљу се он или накарадно тумачио или је, индиферентношћу теолога, бивао релативизован. На тај начин се суштина Цркве и Њеног богословља уништавала. Својом проницљивошћу, богословским талентом и квалитетним огледима, Шмеман, заједно са читавом плејадом руских теолога у емиграцији (Н. Афанасјев у првом реду, затим Г. Флоровски, К. Керн, Ј. Мајендорф и др.) успева да у први план врати "здраво" символичко богословље. Символичко богословље, рехабилитовано у руској емиграцији, настављају да успешно разрађују и други православни богослови, у Грчкој митрополит Јован Зизјулас и др., у Румунији протојереј Димитрије Станилоје, док се у Србији тек у наше дане појављује оригинална, и за српско богословље освежавајућа, мисао ђакона Предрага Петровића (не треба заборавити и ревност епископа Игњатија Мидића још од средине осамдеседих година прошлог века, као и ангажовање епископа Атанасија Јевтића). Сви они предочавају значај симбола у формирању ортодоксног теолошког мишљења, од којег, пак, зависи нормалан живот у Цркви.

Православна теологија, рехабилитацијом богослужбеног символизма, доживљава својеврсну ренесансу. Међутим, идеолошки приступ мисли која је реафирмисала ортодоксну теологију, користећи текстове богослужбених символа као критеријум егзегезе библијско-отачких текстова, а који се на жалост спорадично појављује, доводи до појаве неког вида фанатичног деловања и у сфери црквене праксе и у сфери теорије, а који је подједнако штетан као и релативизовање општег значаја богослужбених символа.

С једне стране, дакле, имамо реафирмацију богослужбеног символизма који је код одређеног броја црквених људи прешао у фанатизам, а с друге стране, имамо прихватање стања које је било актуелно у време пре онога које смо окарактерисали као ренесансу црквеног теолошког мишљења. Оно што је некако било извесно јесте сукоб тих крајности, и он се догодио, на жалост, често излази из оквира академског и залази у сам црквени живот. Овим бројем смо хтели да покажемо комплексност проблематике везане за богoсловско поимање богослужбених символа, и да квалитетним радовима донекле расветлимо неке сегменте ове теме. Иако смо свесни да је природа проблема таква да се тешко могу дати коначна решења, сматрамо да је неопходно да се непрестано трага за решењима.

Благоје Пантелић


Садржај

УВОДНО слово, 7

Темат: Теологија богослужбених символа

Mάειμος Ομολογητής
Προς Θαλάσσιον, 8
Максим Исповедник
Одговори Таласију, 9
ΤΟΥ ΜΑΚΑΡΙΟΥ ΘΕΟΔΩΡΗΤΟΥ ΕΠΙΣΚΟΠΟΥ ΚΥΡΟΥ
ΕΡΜΗΝΕΙΑ ΤΗΣ ΠΡΟΣ ΕΠΙΣΤΟΛΗΣ, 16
Блаженог Теодорита, епископа кирског
Тумачење Посланице Јеврејима, 17
ТОУ МАКАРIOУ 0E06QPHTOY ЕПIIКОПОУ КУРОУ
ΕΡΜΗΝΕΙΑ ΤΗΣ ΠΡΩΤΗΣ ΕΠΙΣΤΟΛΗΣ ΠΡΟΣ ΚΟΡΙΝΘΙΟΥΣ, 28
Блаженог Теодорита, епископа кирског
Тумачење Прве посланице Коринћанима, 29
Зоран Јелисавчић
Символ, 34
Ставрос Јагазоглу
Иконична онтологија, 36
Павле Кумарианос
Символ и реалност у Божанској Литургији, 43
Јован Мајендорф
О литургијској перцепцији простора и времена, 56
Предраг Петровић
Саборни карактер црквеног символизма, 64
Елизабет Теокритов
Природни символизам и творевина, 81
Јован Мајендорф
О променљивости и непроменљивости православног богослужења, 86
Роберт Тафт
Поредак и место причешћивања народа у време касног средњег века и византијски исток, 93
Себастијан Брок
Трисвета химна у Литургији, 114
Јован Благојевић
Благдани Старога Завета, 124
Сили Беђани
Типолошки приступ сиријској светотајинској теологији, 147
Ендрју Лаут
Паганска теургија и хришћанска мистериологија код Дионисија Ареопагита, 160
Виктор М. Живов
Мистагогија Максима Исповедника и развој византијске теорије образа, 166
Николај Озољин
Космичка символика хришћанског храма према Мистагогији св. Максима Исповедника, 186


Огледи

Библијско језикословље:
Сергије С. Аверинцев
ΕΥΣΠΛΑΓΧΝΙΑ, 193
Библијска ерминевтика:
Петар В. Василијадис
Светодуховска библијска ерминевтика, 196
Библијска егзегеза:
Никола Лудовикос
О божанској благодати, 204
Хришћанска философија:
Алексеј Ф. Лосев
Филиокве [Filioque] као основа латинског платонизма (аристотелизма), 215
Никола Кузански
Писмо за абата и братију у Тегегнзеу, написано поводом мистичне теологије Дионисија Ареопагита (1453. г.), 221
Патрологија:
Јован Пурић
Литургијске димензије благодатне педагогије Св. Јована Златоуста, 224
Хришћанска историја:
Доситеј Хиландарац
Именославци, 266

Отачник

Теофилова прва књига Автолику (Увод), 274
ΘΕΟΦΙΛΟΥ ΠΡΟΣ ΑΥΤΟΛΥΚΟΝ, 278
Теофил (Антиохјски) Автолику, 279
Μάξιμος Ομολογητής
Θεωρία τού τρόπου καθ όν γέγονεν τού Άδάμ παράβασις, 292
Максим Исповедник
Созерцање начина по коме би преступ Адамов, 293


Прикази

Зоран Ђуровић
Св. Авустин, О блаженом животу, 294
Глигорије Марковић
Патријарх Никифор, Против иконокласта, 298
Зоран Јелисавчић
Карен Л. Кинг, Шта је гностицизам, 301
Боjан Бошковић
Ларс Тунберг, Човек и космос - визија св. Максима Исповедника, 303