Аутор: И. К. Јазикова
Страна: 276
► Остали детаљи

Икона је саставни део православне традиције. Без иконе се не може замислити унутрашњост православног храма. У дому православца иконе увек заузимају значајно место. Кад креће на пут православни хришћанин такође по обичају носи мали путни иконостас или комплет од две или три иконе, које се склапају.

У Русији одавно постоји обичај: било да се човек рађао или да је умирао, било да је ступао у брак или започињао неки важан посао, пратио га је иконописни образ. Сва историја Русије је протекла под знаком иконе, многе прослављене и чудотворне иконе су постале сведоци и учесници у најважнијим историјским променама у њеној судбини. Сама Русија је примивши крштење од Грка ушла у велику традицију источно-хришћанског света, који се с правом поноси богатством и разноврсношћу иконописних школа Византије, Балкана и хришћанског Истока. И Русија је у овај велелепни венац уплела своју златну нит.
Велико наслеђе, кад су иконе у питању, често постаје предмет узношења православних над другим хришћанским традицијама, чије историјско искуство није у чистоти сачувало или је одбацило икону као елемент култне праксе.

Међутим, савремени православац често своју апологију иконе не шири даље од слепе одбране традиције и разводњених расуђивања о лепоти Божијег света, показујући самим тим да је недостојан наследник богатства, које му припада. Осим тога, производња икона ниског квалитета,која је преплавила наше храмове врло мало подсећа на оно што се у светоотачкој традицији назива иконом. Све ово сведочи о дубоком заборављању иконе и њене истинске вредности.