Аутор: Бранка Богавац
Страна: 598
► Остали детаљи

Друга књига из пројекта „У Сазвјежђу великана“ Бранке Богавац Писање као извор наде садржи разговоре са Хорхе Луисом Борхесом, Умбертом Еком, Еженом Јонеском, Адонисом, Миланом Кундером, Емилом Сиораном, Амосом Озом, Аленом Боскеом, Маргерит Дирас и једно свједочанство о сусретима с Данилом Кишом. Када се наведу имена аутора из овог тома нема потребе да се оправдава баш њихов избор за наставак ове изузетно значајне серије разговора с великим ствараоцима XX и XXИ вијека. Иако нијесу овјенчани неком тако престижном наградом, ови писци су, ако не сви, онда скоро сви, били или су то још увијек, књижевне легенде које одржавају мит – стваралачки и људски, у својој раскошној и величанственој димензији.
Бранка Богавац је толико пута показала да умије да инспирише ауторе да поново уроне и у сопствена дјела, али и у епоху коју су живјели и описивали. Овдје се ради о наставку дијалога о времену, још једном ријетком свједочанству о овом бурном периоду историје, као и о оном сталном и спасоносном пламену стваралаштва који се преноси из нараштаја у нараштај, од аутора до аутора. Реченице Гао Синђијана, заступљеног у првом тому, или Хорхе Луиса
Борхеса, из књиге која је пред нама, о томе шта је писање, нијесу само дио њихове поетике, или свједочанство једне врсте осјетљивости на свијет, већ постају темељ оне посебне спознаје стварности коју карактерише умјетнички доживљај и сензибилитет…