Аутор: са грчког превела Антонина Пантелић
Страна: 582
► Остали детаљи

Свети Григорије Палама, богослов Тавора, крунисао је светоотачко богословље које, од великих Кападокијаца, преко св. Максима Исповедника и св. Јована Дамаскина, до св. Симеона Новог Богослова, уверава у реалност благодатног човековог обожења нествореним енергијама.

Ова књига сабраних беседа св. Григорија Паламе, пропраћена изванредном студијом о њему и исихастичкој антропологији, веома је значајан допринос обнови православног идентитета србског народа, који је, у доба св. кнеза Лазара и св. Стефана Високог, удомио исихасте из свих крајева православног света.


1. БЕСЕДА

О међусобном миру, изговорена три дана након доласка (Св. Гигорија Паламе) у Солуну

Сви смо ми браћа, јер нас је саздао један Господар и Творац, и у том смислу смо задобили заједничког Оца. Међутим, то опште братство имамо и у односу на бесловесну, па чак и на неживу (не-осетљиву, не-одушевљену) природу. Осим тога, ми смо један другоме браћа и зато што смо сви потекли од једног, земнородног Адама, и зато што смо једино ми створени по образу Божије. ово је заједничко и нама и свим народима уопште. Поред тога, ми смо један другоме браћа и тиме што смо истога рода и што живимо у истом месту. најзад, браћа смо и по богатству да имамо заједнички Мајку – Свету Цркву и благочашће (побожност), којој је Началник и Свршитељ Христос, истински Син Божији, Који несамо да је наш Бог, него је благоизволео да нам буде и Брат и Отац, и не само то, него и Глава Која све нас сабира у једно Тело и чини да будемо удови један другом и Њему Самом …