Autor: Dejvid Raup
Strana: 200
► Ostali detalji

Čarls Darvin je mnogo pisao o izumiranju vrsta. Fosilna svedočanstva su bila dobro poznata u njegovo vreme i on je bio uveliko svestan činjenice da je većina biljnih i životinjskih vrsta koje su ranije živele izumrla. Zbog toga je uzrocima izumiranja posvetio zamašan prostor u svom ključnom delu Postanak vrsta (1859). Po Darvinu, izumiranje je bilo neizbežna posledica nastanka vrsta. Nove vrste se pojavljuju i takmiče sa živima. Jače vrste prežive, slabije izumru. On je ovo
zamišljao kao postepeni proces u kom se fauna i flora polako menjaju, uvek se pomerajući u pravcu bolje prilagođenih formi života. Pomoću misaonog eksperimenta, u desetom poglavlju je utvrdio da bi drevnu faunu, kada bi mogla nekako biti vraćena u život, „sigurno potisnuli i istrebili...“ njeni živi naslednici. Prema tome, izumiranje vrsta je uslovljeno njihovom urođenom nesposobnošću da se takmiče s bliže srodnim vrstama. Drugim rečima, loši geni!

Iako je Darvin uvažavao uticaj klimatskih promena i drugih prirodnih opasnosti, on je ovo video samo kao pojačavanje intenziteta takmičenja između vrsta, koje time ubrzava proces izumiranja. Nije ostavljao mesta za masovna izumiranja poput onog koje je uklonilo dinosauruse na kraju perioda krede, pre 65 miliona godina. Mada su ovakvi događaji bili dobro poznati Darvinu, on je smatrao da su oni iluzije koje odslikavaju nepotpunosti i praznine u nizu stena nastalih u različitim epohama.

Darvin je ubedljivo iskazivao svoje viđenje uzroka izumiranja. U uvodu za Postanak napisao je da „prirodno odabiranje gotovo neizbežno prouzrokuje u velikoj meri izumiranje manje usavršenih oblika života...“ Ovo objašnjenje izumiranja vrsta bilo je dominantno u biologiji i geološkim naukama više od stotinu godina.

Koliko su se samo okolnosti promenile! Sve više novih otkrića i njihove teorijske analize vode do stava da su vrste izumrle zbog izlaganja iznenadnim, retkim događajima koji prevazilaze njihova iskustva i zbog toga obično nisu predmet prirodne selekcije. To je sada definitivno pre stvar loše sreće nego loših gena.

U ovoj knjizi težište sam stavio na upotrebu fosila u pronalaženju odgovora na suštinska pitanja o izumiranju. Da li je vrste uopšte lako uništiti ili moraju postojati zaista ekstremni uslovi da se eliminiše čitava vrsta? Je li neke vrste lakše ukloniti nego druge? Obezbeđuje li izumiranje konstruktivnu silu u istoriji života ili je ona samo negativna? Da li masovna izumiranja mogu stvarno strukturno uticati na evoluciju – ili ona nakon kraja epizode masovnih izumiranja jednostavno nastavlja tamo gde je stala? Da li bismo mi uopšte bili ovde da nije bilo masovnog izumiranja u kom su iščezli dinosaurusi? Jesu li udari kometa i asteroida važan element, kako velikih, tako i malih epizoda izumiranja? Ova i mnoga druga pitanja dovela su do mog konačnog pitanja: da li je ovo bezbedna planeta?

Ovo je knjiga o istoriji života na Zemlji, o bezbroj preokreta koji su neobičnom putanjom doveli do nas. Pisana je u ubeđenju da je naše biološko poreklo barem podjednako značajno – i podjednako zanimljivo – kao i fizičko poreklo univerzuma. Najvažnije pitanje, kojem ćemo se iznova i iznova vraćati, glasi: da li je na milijarde vrsta izumrlo u geološkoj prošlosti zato što su bile manje prila­godljive (loši geni) ili zato što su se zatekle na pogrešnom mestu u pogrešno vreme (loša sreća)? Da li se vrste bore ili kockaju za opstanak? Ovo vodi delikatnijem pitanju: jesmo li mi ovde zbog prirodne superiornosti (palca postavljenog odvojeno od ostalih prstiju, velikog mozga i tako dalje) ili smo samo puki srećkovići? Drugim rečima, da li je evolucija života fer igra, kao što doktrina o opstanku najjačih tako izrazito implicira?

U knjizi Izumiranje: loši geni ili loša sreća?, Dejvid Raup, jedan od najpoznatijih modernih paleontologa, odgovara na velika pitanja prirodnih nauka ispisujući nezaboravne stranice naučnopopularne literature. Ovo delo je ne samo koristan priručnik za sve koji se bave proučavanjem nastanka i razvoja života na Zemlji, već pre svega vodič kroz turbulentnu istoriju naše planete, a sa njom i čitavog kosmosa. Obiljem argumenata i primera Dejvid Raup čitaocima pruža uvid u logiku i metod naučnih otkrića koja su preinačila savremenu paleontologiju i razumevanje globalnih katastrofičkih rizika.