Autor: Brajan Grin
Strana: 500
► Ostali detalji

Prostor i vreme čine tkanje svemira, ali su i dalje tajanstveni koncepti na čijem podrobnijem shvatanju predano rade generacije fizičara. Može li svemir postojati bez prostora i vremena? Zašto vreme teče samo u jednom smeru? Možemo li putovati u prošlost? Počev od Njutnovog shvatanja apsolutnog prostora i vremena, do Ajnštajnove ideje o povezanom prostorvremenu i misterija kvantne mehanike po kojoj udaljeni objekti mogu trenutno „delovati“ jedan na drugi, Brajan Grin nas kao pouzdani vodič usmerava stazama moderne fizike i otkriva čudesnu realnost ispod varljive slike sveta kakvog poznajemo u svakodnevnom životu.

Tkanje svemira upotpunjuje knjigu Elegantni kosmos koja je u Srbiji i širom sveta postigla veliki uspeh i status jednog od najboljih naučnopopularnih književnih dela.

IZ PREDGOVORA
Nijedna druga naučna tema ne nadahnjuje maštu kao prostor i vreme. Ima dobrih razloga za to. Ova dva pojma poprište su realnosti, pravo su tkanje kosmosa. Čitavo naše postojanje – sve što činimo, celokupno naše iskustvo – odigrava se u nekoj oblasti prostora u određenom vremenskom periodu. Ipak, nauka i dalje samo pokušava da shvati šta su, zapravo, prostor i vreme. Jesu li stvarni fizički entiteti ili tek korisne ideje? Ako su stvarni, da li su osnovni, ili nastaju iz fundamentalnijih konstituenata? Šta znači prazan prostor? Ima li vreme početak? Da li ima strelu neopozivo usmerenu od prošlosti ka budućnosti, na šta upućuje svakodnevno iskustvo? Možemo li da upravljamo prostorom i vremenom? U ovoj knjizi, pratićemo trista godina strastvenog naučnog istraživanja čija je svrha traganje za odgovorom ili barem nagoveštajem odgovora, na takva osnovna, ali duboka pitanja o prirodi kosmosa.

Na tom putovanju stalno ćemo se susretati i s jednim drugim pitanjem, u čvrstoj sprezi s prethodnim. To pitanje je opsežno koliko i nedokučivo: šta je stvarnost? Nama, ljudima, dostupna su samo unutrašnja iskustva percepcije i mišljenja – kako, onda, možemo biti sigurni da ona zaista odražavaju spoljašnji svet? Filozofi su odavno svesni tog problema. Filmski autori su ga učinili popularnim kroz priče o veštačkim svetovima, nastalim u fino podešenim neurološkim simulacijama koje postoje samo u umovima protagonista. A fizičari, poput mene, duboko su svesni toga da realnost koju opažamo – materija što evoluira na pozornici prostora i vremena – možda ima samo malo, ako uopšte i ima, veze s pravom realnoću oko nas. Ipak, opažanja su jedino što imamo, te ih shvatamo ozbiljno. Biramo sirove podatke i matematičke okvire za vodilje, a ne nesputanu maštu ili nepopustiljivi skepticizam, i tražimo najjednostavnije, no ujedno i najdalekosežnije teorije koje mogu da objasne i predvide ishod današnjih i budućih eksperimenata. Time postavljamo žestoka ograničenja na teorije za kojima tragamo. (Na primer, u ovoj knjizi nećete naći nagoveštaje da plutam u cisterni, povezan hiljadama žica za stimulaciju mozga zbog kojih samo umišljam da sada pišem ovaj tekst.) Ali tokom poslednjih sto godina, otkrića u oblasti fizike upućuju na revizije našeg svakodnevnog osećaja stvarnosti koje su u toj meri dramatične, takve glavolomke i udari na paradigme koliko i najmaštovitija dela naučne fantastike. Te revolucionarne promene smernice su za naše putovanje po stranicama ove knjige.