MIKRO KNJIGA
    od 1984. god.
    Knjige▹FilozofijaRusi

    Prikaži 1.9 puta
    veću sliku


    Енциклопедија руске философије
    Реч уредника

    Крајем осамдесетих и почетком деведесетих година 20. века руска философска мисао се коначно ослобађа ига у коме је обитавала пуних седамдесет година. Године 1991. Совјетски Савез је престао да постоји, а са њим је у прошлост отишла и његова званична идеологија заснована на марксистичко-лењинистичком погледу на свет. То је означило не само крај седамдесетогодишњег покушаја да се учврсти апсолутно једноумље, већ и почетак ере потпуне, ничим ограничаване слободе за сваки облик човековог стваралачког испољавања па тако и за његово философско стваралаштво. Више није било никакве препреке да се философско наслеђе Русије коначно појави пред руском мислећом јавношћу. Та је јавност у врло кратком временском периоду била и буквално преплављена огромном количином дела која су стварана читавих век и по а која од тренутка завођења комунистичке интелектуалне и сваке друге страховладе нису имала ни најмањег изгледа да, осим у илегалним преписима и фотокопијама, угледају светлост дана. Наравно да је овакво стање за последицу имало и интензивирање рада на сакупљању, проучавању и систематизацији читавог тог огромног, у дугом временском периоду готово непознатог мисаоног наслеђа. Може се рећи да је руска философија, поготово она која је расла на хришћанском и националном тлу, данас превасходни предметинтересовања специјалиста на разним високошколским установама Русије, али и свих оних које неугасли философски ерос тера на трагање за смислом живота и одговорима на вечна питања људског постојања. Њој се посвећују многобројни научни скупови и конференције на којима учешће узимају не само философи већ и богослови, филолози, историчари, психолози, педагози, физичари, уметници; пишу се монографије, студије, огледи и чланци, бране се и објављују магистарски и докторски радови који за предмет имају идеје и учења водећих представника руске философије 19. и 20. века. Интензиван рад на изучавању философског наслеђа Русије довео је и до појаве пратеће, такозване секундарне литературе, тј. уџбеника и специјализованих приручника. Споменимо само најзначајније: Руска философија. Мали ециклопедијски речник (Москва, 1995), речник П. В. Алексејева Философи Русије 19. и 20. века. Биографије. Идеје. Pадoви (до сада четири издања), Руска философија. Речник (Москва, два издања 1995. и 1999), Нова философска енциклопедија у четири тома (2000-2001), те Руска философија. Енциклопедија (Москва, 2007) која представља до сада најпотпунији преглед руске философије од почетка њеног уобличавања (11. век) до данас. У њој су исцрпно представљени сви најзначајнији руски мислиоци, њихове биографије, идеје, дела, као и најважнија литература о њима; појединачни философско-историјски периоди; специфична схватања и кључни појмови; основни философски токови и правци; спољашњи, пре свега западноевропски, али и источни философски утицаји; философски часописи и зборници, кружоци и друштва, те званичне школске установе на којима се предавала и изучавала философија: универзитети, академије и школе; историографија руске философије, те класичне философске дисциплине у којима је руска философија остварила своје најзначајније резултате: аксиологија, онтологија, теорија сазнања, етика, философска антропологија и др.

    На Енциклопедији руске философије је радила велика група водећих стручњака и специјалисти за историју руске философије, истинских ентузијаста и професионалаца са Философског факултета Московског државног универзитета (МГУ), Института за философију Руске академије наука (РАН), Института за светску књижевност РАН те многих других високошколских установа Москве, Петербурга, Нижњег Новгорода, Ростова на Дону, Јекатеринбурга и других градова Русије.

    У односу на Речник руске философије, објављен 1999. године, који је био темељ на коме је грађена ова енциклопедија, ангажован је већи број сарадника, повећан је број одредница, поготово оних које се тичу персоналија. Наиме, Речник су закључивали они представници руске философије који су свој поглед на свет и своја философска схватања уобличили у првој половини 20. века, док је у Енциклопедији знатан број одредница посвећен и савременим руским ствараоцима, који су своја схватања формирали крајем совјетског или у постсовјетском периоду руске историје и који још увек нису казали своју последњу реч у философији.

    Приређивачи и аутори одредница су се трудили да њиховим бројем, обимом и садржином омогуће читаоцу да стекне свеобухватну представу о руској философији, па су, у складу с тим, у Енциклопедији размотрене не само идеје и схватања тзв. специјалиста, школских философа, који су своја учења развијали на универзитетима и духовним академијама широм Русије, него и "слободних мислилаца", писаца, уметника, научника, публициста, богослова и црквених делатника који су својим делима допринели развоју руске духовне културе, чији органски и неодвојиви део чини и философија. Место у њој су пре свега нашли велики руски прозни писци и песници (Пушкин, Гогољ, Фет, Тјутчев, Достојевски, Толстој, Брјусов, Бели, Блок и др,), затим сликари и музичари (Маљевич, Кандински, Скрјабин), научници (Ломоносов, Лобачевски, Мендељејев, Тимирјазев, Павлов, Вернадски и др.) те богослови и црквени делатници (Авакум, Сергије Радоњешки, Нил Сорски, Јосиф Волоцки, митрополит Платон и др,) чиме је потврђена теза о органском, да тако кажемо - "несливеном и нераздељивом" јединству руске духовне културе, о отворености руске философије за најважније догађаје светске и отаџбинске културне историје, за сва логосна испољавања и трагања националног духа.

    Енциклопеgија руске философије појављује се на српском језику захваљујући огромном труду издавача и њихових сарадника, посебно преводилаца, чији јасни и тачни преводи омогyћавају читаоцима да се лакше крећу кроз ову сложену и обимну књигy. Присуство овог дела у нашој култури несумњиво ће добро доћи не само стручњацима за философију, професорима и студентима, не само онима који се на било који начин професионално баве руском културом: славистима и русистима, богословима и Филолозима, уметницима и научницима разних профила, него надасве оном кpyгy обичних, али за духовним вредностима страсно трагајућих читалаца којима ће се, захваљујући овој књизи, у свој својој величини показати, како се својевремено о руској философији изразио професор Никола Милошевић, "читав један до сада непознати мисаони континент".


    Детаљни подаци о књизи
    Наслов: Енциклопедија руске философије
    Издавач: Logos
    Страна: 1012 (cb)
    Povez: тврди
    Писмо: ћирилица
    Формат: 17 x 25 cm
    Година издања: 2009
    ИСБН: 978-86-84807-45-0
    Naručite
    Cena: 5.000 RSD
    Cena za inostranstvo:
    50,00 EUR
    Kom.:
    ili
    Naručite telefonom:
    +381 11 3055010
    +381 11 3055015





    Ocene i mišljenja čitalaca
    Budite prvi koji će svoje mišljenje podeliti sa drugima (morate biti prijavljeni)


    Pitanja, odgovori, mišljenja...
    Prijavite se ovde i pošaljite vaša mišljenja i pitanja našim urednicima i čitaocima

    Poruku poslaoPoruka
    MIKRO KNJIGA D.O.O.
    Kneza Višeslava 34, 11030 Beograd, Srbija
    e-pošta: prodaja(а)mikroknjiga.rs
    Komercijalna banka: 205-33117-65
    Matični broj: 07465181
    Šifra delatnosti: 5811
    PIB: 100575773
    Dokumenti o identifikaciji

    © Mikro knjiga 1984-2024