МИКРО КЊИГА
    од 1984. год.
    ✚ Православни подсетник
    ♥ Подсетник
    Билтен
    Форум
    Контакти и питања

    Prikaži 3 puta
    veću sliku


    Старац Силуан
    Аутор: Архимандрит Софроније Сахаров
    Страна: 410 ► Остали детаљи
    Област: ПравослављеСтарциСилуан Атонски
    Благословио: Игуман манастира Хиландар
    A A A
    Dodaj u podsetnik - Wish List
    Старац Силуан Атонски - Кратак животопис

    Део почетног поглавља књиге "Старац Силуан"
    блаженопочившег архимандрита Софронија
    Спољашњи живот блаженог старца протекао је без нарочитих догађаја. До одслужења војске проводио је живот као сиромашан руски сељак. Затим, одслуживши уобичајени војни рок у нижим чиновима, провео је дугих 46 година једноличног живота у манастиру као прост монах.

    У манастирској монахологији забележено је: схимонах Силуан, световно име - Семјон Иванович Антонов, земљорадник из Тамбовске губерније, Лебединског округа, Шовског среза и села. Рођен 1866. године, у Свету Гору дошао 1892. године, пострижен у расу 1896. године, у схиму 1911. године. Вршио послушања на Каламаријском метоху (на манастирском имању изван Атона), у Старом Русику, на економији. Умро 11/24 септембра 1938. године.

    Од "рођен" до "умро" - све изгледа безначајно, нема шта да се забележи. Дотицати се, пак, унутрашњег живота човека пред Богом нескромно је и смело дело. Откривати "дубоко" срце хришћанина на очиглед света, готово је исто што и светогрђе. Међутим, пошто смо уверени да сада, кад је старац напустио овај свет као његов победилац, више ништа не може нарушити његов вечни покој у Богу, усуђујемо се да бар понешто изнесемо о његовом неизмерно богатом и узвишеном животу, ради оних малобројних, који сами теже таквом Божанском животу.


    РЕЧ УЗ ДРУГО ИЗДАЊЕ

    После скоро двадесет година појављује се друго издање књиге "Старац Силуан" у преводу на српски језик. Захваљујући првом преводу многима од оних који су седели у тами и сенци смрти засијала је са страница ове књиге светлост велика а многи су се, читајући је, родили за живот вечни. Међутим, у првом издању изостављено је укупно око тридесет страница текста. Имајући то у виду, отац Софроније је пре неколико година дао благослов да се направи исправка превода.

    Тако смо за друго издање добили потпун и тачан превод ове чудесне књиге. Чудесне, јер је таква и љубав Божија, којом су дисали и живели њени свети писци - старац Силуан и старац Софроније. О њима двојици само оволико:

    Старац Софроније, боговидац и пријатељ Божији се, достигавши меру пацма пуноте Христове, упокојио 28. јуна/11. јула 1993. г. у манастиру светог Јована Претече у Есексу (Енглеска), преселивши се ка Господу и свом вољеном духовном оцу.

    Старац Силуан је и званично проглашен светим. Одлуком од 1. априла 1988. г. Цариградска патријаршија га је прибројала лику преподобних Цркве Христове. Преподобни Силуан Атонски слави се 11/24. септембра, а тропари и кондак њему посвећени гласе:

    Тропар, глас 4., подобан: Правило вере: Христа Учитеља на путу смирења молитвом си примио док је Дух у твом срцу сведочио спасење. Због тога се сада радују спомену твоме сви народи на наду (спасења) призвани. Преподобни оче Силуане, моли Христа Бога да спасе душе наше.

    Тропар, глас 3., подобан: Божанствене вере: Проповедник љубави Христове дарован си васељени, најслађи међу богословима, преподобни оче. Смиреног и Кротког си угледао, и срце си Његово познао. Зато сви ми, Силуане преблажени, твојим богонадахнутим речима просвећивани, славимо Духа који те је прославио.

    Кондак, глас 8., подобан: Када сишавши: Док си на земљи Христу служио, стопама Његовим си непорочано ходио. Сада, пак, на небесима гледаш Онога кога си заволео и пребиваш заједно са Њим, као што је обећао. Стога, преподобни оче Силуане, и нас научи да идемо стазом којом си ти ишао.


    НЕКОЛИКО РЕЧИ ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА ВЕЛИМИРОВИЋА О КЊИЗИ ЈЕРОМОНАХА СОФРОНИЈА И О СТАРЦУ СИЛУАНУ, СА КОЈИМ ЈЕ ВИШЕ ПУТА ЛИЧНО РАЗГОВАРАО

    Када неко посети Свету Гору и види смерне калуђере, може помислити да они живе досадним и бесциљним животом. То тако изгледа гледано споља, јер мало ко може да проникне и схвати каква се непрестана и страховита борба води у њиховим душама. Та борба је готово натприродна, невидљива, и то не само борба против демонских сила, господара мрака, него исто тако бар за почетнике - и против крви и меса, тј. против телесних жудњи и страсти. Ово је сажети садржај прве књиге.

    У својој књизи отац Силуан описује како га је та борба била довела до очајања и скоро до самоубиства. Пресвета Богородица му се јавила у моменту његове најтеже борбе са страстима и очистила га од нечистих телесних жудњи и помисли. Христос му се јавио и дао му снагу да надвлада земаљске мисли и зле духове. И тако, после четврт века тешке и упорне борбе, стигао је до победе. Боготражитељ је постао богопознавалац, а ученик, учитељ.
    Старац Силуан је био и мој учитељ. Једном сам га питао: "Оче Силуане, да ли вас ово мноштво света узнемирава у вашем размишљању и вашим молитвама? Зар не би било боље за вас да одете у испосницу у Каруљу и да тамо живите у миру као отац Теодосије, Артемије, Доротеј, Калиник, или да живите у некој усамљеној пећини, као отац Горгоније?"

    "Ја живим у пећини", - одговорио је отац Силуан. "Моје тело је пећина мојој души, а моја душа је пећина Светом Духу. И ја волим и служим Божијем народу без изласка из моје пећине."
    И поред његове спремности да свакоме служи, и његове чудесне скромности и услужне љубазности, о Божанским стварима је говорио са достојанством и снагом. О Богу је говорио са чаробним одушевљењем, присношћу и блискошћу, онако како би говорио о пријатељу. "Ја знам Бога. Он је љубазан, благ, услужан", рекао би старац Силуан. Један монах - отац Теофан са страхом је то слушао и помишљао да је Силуан изгубио страх Божији. Касније, када је читао Силуанове списе, Теофан је изменио своје мишљење и рекао: "Отац Силуан је израстао и стао у ред црквених отаца."

    Ја мислим, да би текстове оца Силуана требало ставити у уџбенике психологије, ако ни за шта друго а оно као потврду о једном духовном борцу XX века, и као потврду истинитости свега што су прослављени црквени оци учили и писали. Постоји нешто ново и у поукама и у животу оца Силуана. На пример, Христово упозорење које је он чуо: "Држи свој ум у аду и не очајавај", представља један савет и опомену против охолости.

    Ја лично никад раније нисам чуо те речи. Велика је и друга изрека: "Љубав је изнад разумевања". То је било свакодпевно и основно Силуаново учење. Његова љубав са сузним молитвама праштала је грех грешнима, поправљала злотворе, охрабривала клонуле, лечила болесне и стишавала олује. Сведочанства у прилог свему овоме могу се наћи у тој књизи.

    То је књига која је неопходна нашој генерацији. Овде је књига о једном обичном човеку са веродостојним духовним искуством, топла и врло упечатљива.

    (Из 13. књиге сабраних дела владике Николаја, стр. 560.)


    "Господ нас неисказано љуби", говорио је свакоме отац Силуан. "О, како нас Он љуби!" При тим речима увек би му се очи испуниле сузама. А очи су му биле црвене од плача. Он је највише говорио о љубави Божијој према људима. Ако се неко жалио на неку патњу или неко искушење, отац Силуан га је тешио и храбрио љубављу Божијом. "Зна Господ да ти страдаш, но Његова љубав сија над тобом као сунце над светом. Не бој се, то је за твоје добро". Он није био строг према туђим гресима, ма како велики били. "Кад бисмо престали да осуђујемо Бога, престали бисмо да осуђујемо и Његова створења, иарочито људе", говорио је Силуан са сузним очима. "Али ми Њега осуђујемо за све тешкоће у животу, па зато осуђујемо и Његова створења. Ми осуђујемо Бога због тога што не осећамо љубав Божију. То сам и ја чинио. Једном сам пошао из манастира за Дафни. Збио сам с пута и залутао међу жбуње шимширово. Мрак покрио земљу. Ја се наљутим. Управо - на Бога се наљутим. Викнем: "Господе, зар Ти не мариш што ја лутам и пропадам. Спаси ме!" У том чух глас: "Иди све десно!" У мени затрепери сва душа. Нигде жива човека. Ја сам пошао десно и све десно док не стигох у Дафни. Ту сам ноћ сву проплакао. Осетио сам присуство живог Бога, и осетио сам Његову љубав, ја недостојни. Од тада нисам дао никаквој невољи да стане између мене и љубави Божије." Још нам је причао Силуан о неком школованом младићу који је био дошао у Свету Гору "да тражи Бога". Он није рекао игуману да не верује у Бога него само да жели да неколико месеци остане у манастиру ради одмора и духовне поуке. Игуман га предао неком духовнику на бригу. Но, младић одмах исповеди духовнику да не верује у Бога и да је дошао у Свету Гору да тражи Бога. Духовник се наљути и уплаши, па почне викати на младића, како је то страшно неверовати у Бога Створитеља и како безбожницима није место у манастирима. Младић се спреми да напусти манастир. Сретне га отац Силуан и почне с њим разговор. Пошто је од младића чуо шта га мучи и шта га је дотерало у Свету Гору, отац Силуан му благо одговори: "Па то није ништа страшно. То бива обично са младим људима. То је било и са мном. Кад сам био млад човек, ја сам се колебао, сумњао, но љубав Божија осветлила је ум мој и омекшала срце. Бог тебе зна и види и љуби те неизмерно. То ћеш ти временом осетити. Тако је било и са мном". Од ових речи младић се почео снажити у вери Божијој. И остао је у манастиру. Неки монах се, опет, пожалио оцу Силуану како осећа да се не може спасти у Светој Гори, па се решио да је напусти и иде у свет. На то отац Силуан заплаче, па му каже: "И мени је та мисао понекад долазила. Али сам се молио Богу за савет. Удвостручавао сам молитве. И љубав Божија давала ми је овакве мисли: Зар толики свети људи угодише Богу и спасоше своје и туђе душе у Светој Гори, а ти не можеш?" Други се, опет, жалио да га игуман у манастиру не воли. "А ти воли њега", одговорио му отац Силуан. "Ти се усрдно моли за свога игумана сваки дан и говори: "Ја волим свог игумана, ја волим свог игумана". Кад се љубав у теби разгори према игуману, и игуман ће тебе почети да воли."

    Он је радио тежак посао у манастиру. Био је магационер и руковао је сандуцима. Рекох му једном, како се руски монаси много узбуђују због бољшевичке тираније над Црквом Божијом у Русији. На то ће он: "И ја сам се у почетку узбуђивао због тога, и после многих молитава дошле су ми овакве мисли: "Господ све неизрециво љуби. Он зна циљеве свега и рокове свему. Ради неког будућег добра. Он је попустио ово страдање на руски народ. Ја то не могу схватити и прекратити. Остаје ми само молитва и љубав". Тако ја и говорим узбуђеној братији: "Ви можете помоћи Русији само молитвом и љубављу. Љутња и вика на безбожнике не поправља ствар".

    САДРЖАЈ

    Акатист преподобном и богоносном оцу Силуану, 7
    Реч уз треће издање, 21
    Неколико речи владике Николаја Велимировића о књизи јеромонаха Софронија и о старцу Силуану, са којим је више пута лично разговарао, 23
    Предговор писца, 26

    ПРВИ ДЕО: ЖИВОТ И УЧЕЊЕ СТАРЦА

    I Детињство и доба младости, 33
    Време војне службе, 39
    Долазак у Свету Гору, 41
    II Монашки подвизи, 51
    III Спољашњи лик старца и разговори са њим, 64
    IV Учење старца, 83
    V О безмолвију и чистој молитви, 119
    VI О различитим облицима маштања и о борби са њим, 138
    VII О прозорљивости и њеним облицима, 153
    VIII О нествореној божанској светлости и облицима њеног сагледавања, 159
    IX О благодати и догматском сазнању као њеном плоду, 169
    X Духовне провере, 176
    XI „Држи ум свој у аду и не очајавај", 187
    XII О речи божијој и о крајњим дометима творевине, 192
    XIII Старчева смрт, 208

    XIV, 217
    Поговор, 221

    ДРУГИ ДЕО: СПИСИ СТАРЦА СИЛУАНА

    I, 233
    II О молитви, 250
    III О смирењу, 254
    IV О миру, 264
    V О благодати, 270
    VI О вољи Божијој и о слободи, 286
    VII О покајању, 289
    VIII О познању Бога, 295
    IX О љубави, 301
    X Ми смо деца Божија и слични смо Господу, 318
    XI О Мајци Божијој, 321
    XII О светитељима, 324
    XIII О пастирима, 328
    XIV О монасима, 334
    XV О послушности, 343
    XVI О духовној борби, 346
    XVII О помислима и о прелести, 358
    XVIII Адамов плач, 364
    XIX Повести из личног искуства и о неким сусретима и разговорима са подвижницима, 369
    XX Ацкетцке мисли, савети и посматрања, 393

    Белешке на ивицама баштованског растиња и цвећа атонског светог старца, Схимонаха Силуана, 404

    Речник мање познатих израза, 408


    Детаљни подаци о књизи
    Наслов: Старац Силуан
    Издавач: Задужбина Светог манастира Хиландара
    Страна: 410 (cb)
    Повез: меки
    Писмо: ћирилица
    Формат: 17 x 24 cm
    Година издања: 2009
    ИСБН: 978-86-84747-41-1
    RASPRODATO
    Nije u planu obnavljanje izdanja





    Ocene i mišljenja čitalaca
    Budite prvi koji će svoje mišljenje podeliti sa drugima (morate biti prijavljeni)


    Pitanja, odgovori, mišljenja...
    Prijavite se ovde i pošaljite vaša mišljenja i pitanja našim urednicima i čitaocima

    Poruku poslaoPoruka
    IDI NA VRH STRANE
    Ⓒ 1984-2019 Mikro knjiga