Autor: Dr. Aleksandar Gorbovski
Strana: 248
► Ostali detalji

Ovo je sasvim neobična knjiga u kojoj se pet hipoteza prepliće, sažima u jednu i gradi temeljno novu i istinski uzbudljivu sliku sveta u kome smo živeli i u kome ćemo, možda, živeti.

Da li je kosmička katastrofa u davnoj istoriji uništila visoko razvijenu civilizaciju na zemlji?

Čovek svojim delovanjem ubrzava evoluciju životinja i stvara braću po razumu.

Šta postoji iza linije smrti?

Sve što postoji, već je postojalo, a i ponovo će postojati.

Onako kako neuroni čine čovekov mozak, tako umovi ljudi čine planetarni razum, a skup planetarnih - kosmički razum!


Predgovor

U svetu koji je postojao samo pre stotinu godina, nije bilo bakterija, nije bilo neutrona, niti se Vasiona širila.

Razume se, bilo je bakterija, bilo je neutrona i Vasiona se širila, ali te činjenice nisu postojale u spoznaji živih ljudi toga doba.

I svet našeg vremena nije ništa drugo do odraz informacija i spoznaja u svesti naše generacije.

Aleksandar Gorbovski u ovoj knjizi na nov način analizira naučna otkrića, na nov način tumači prošlost i otvara perspektive za dalekosežniji pogled u budućnost.

Ovo je posve neobična knjiga u kojoj se pet hipoteza prepliće, sažima u jednu i gradi temeljno novu i istinski uzbudljivu sliku sveta u kome smo živeli i kome ćemo, možda, živeti. Jedinstvo tih pet hipoteza pomera čovekovu spoznaju van granica proverenog i potvrđenog znanja.

Buduće generacije bi se mogle pozivati na ovu knjigu, kao što se savremena nauka poziva na Njutnove zakone gravitacije i na Darvinovu teoriju evolucije. Međutim, upravo ova knjiga bi mogla da navede hrabrijeg čitaoca da razmišlja o daljoj održivosti Njutnovih i Darvinovih učenja.

Knjiga Gorbovskog jeste naučno delo, ali je tako jednostavno pisana da je recenzenti - doktori filozofskih nauka I. Akčurin i F. Burlacki i doktor istorijskih nauka N. Jerofejev - preporučuju najširem krugu čitalaca. Njenu posebnu vrednost čini 17 mišljenja
akademika i drugih naučnika o pet hipoteza, detaljno analiziranih i podvrgnutih žestokoj naučnoj kritici.

Dr Aleksandar Aljfredovič Gorbovski pripada onoj maloj grupi retkih hroničara nauke koji dobro poznaju i ruska i zapadna dostignuća. On je u prednosti nad ostalim tumačima nauke, jer u originalu - na više jezika - čita naučne referate i naučna dela.

Među hroničarima nauke on se izdvaja kao najaktuelniji izveštač iz prvih naučnih borbenih redova.

Istovremeno, Gorbovski je analitičar ogromnog iskustva i spada u one malobrojne autore koji najsloženiji naučni problem umeju da ispričaj u na najjednostavniji i zanimljiv način. Zbog toga je popularan i među čitaocima i među naučnicima. On je orijentalist po obrazovanju, istoričar po radovima i naučnoj tituli, doktor je istorijskih nauka, sociolog je po zanimanju, ali je pre svega pisac.

Širokom sloju ruskih čitalaca Gorbovski je poznat po knjigama Zagonetke najdrevnije istorije, Čovek čoveku (Istorija etikecije), Godina 2000. i dalje (futurologija), Bez ijednog hica (O istoriji ruske obaveštajne službe, u koautorstvu sa Julijanom Semjonovim), naučno-fantastične priče i ova knjiga koju držite u rukama i koju on smatra svojim najvažnijim delom.

Knjige Gorbovskog objavljene su u velikim tiražima li Rusiji, Poljskoj, Čehoslovačkoj, Japanu, Nemačkoj, Mađarskoj i u drugim zemljama.

Na srpski sam preveo tri: Zagonetke najdrevnije istorije, Svet u kome (ne)živimo i Kosmička banka podataka.

Sr. Petrović


Sadržaj

Predgovor za prvo i drugo izdanje, 7
Predgovor za treće izdanje, 9
1. Arheološko čudo, 9
2. Falsifikati i originali, 11
3. Idilična nebo, 12
4. Revizija Darvinove teorije, 13
5. Došljaci iz Kosmosa, 14
6. Plan za kontranapad, 15

Glava I, 19
DA LI SE DOGODILA SVEMIRSKA KATASTROFA, 19
TRAGOVI I SVEDOČANSTVA, 19
Sećanja na katastrofu, 19
Uništenje iz bezdana, 27
Planete su promenile svoje putanje, 37
Kada se zbila katastrofa?, 44
Borba zmaja i ptice, 51

SVET DO KATASTROFE, 55
Pojava čoveka koji misli, 55
Znanja ne moraju nestati, 65
Otkuda drevna mudrost, 74
Spaljivanje knjiga, 100
Skrivena znanja, 103
Oružje gneva božijeg, 112
Ljudi su umeli da lete?, 117
Komentari naučnika, 130
N. A. Jerofejev, doktor istorijskih nauka, 130
V. I. Siforov, član Ruske akademije nauka, 130
Bibliografija, 131

Glava II, 137
BRAĆA PO RAZUMU, 137
Korišćenje oruđa, 139
Jezik ptica i životinja, 142
Jedan, dva, tri, četiri, 153
Spasavanje drugih, 156
Osećaj za lepo, 162
Druga logika, 165
Era kontakata, 172
U susret jedan drugome, 175
Komentari naučnika, 190
N. P. Dubinjin, član Ruske akademije nauka, 190
L. Firsov, doktor medicinskih nauka, 190
V. S. Troicki, dopisni član Ruske akademije nauka, 191
Bibliografija, 193

Glava III, 195
KOSMIČKI RAZUM, 195
Komentari naučnika, 205
V. I. Siforov, dopisni član Ruske akademije nauka, 205
L. A. Piruzjan, dopisni član Ruske akademije nauka, 205
V. S. Troicki, dopisni član Ruske akademije nauka, 206
G. I. Naan, član Estonske akademije nauka, 206
Bibliografija, 207

Glava IV, 209
VEČNO PONAVLjANjE?, 209
Ciklusi vasione, 212
Možda nije sve poslednji put, 215
Komentari naučnika, 217
V. S. Troicki, dopisni član Ruske akademije nauka, 217
V. I. Siforov, dopisni član Ruske akademije nauka, 217
G. I. Naan, član Estonske akademije nauka, 218
L. A. Akčurin, doktor filozofskih nauka, 219
Bibliografija, 219

Glava V, 221
IZA LINIJE SMRTI, 221
Komentari naučnika, 241
N. P. Bočkov član Ruske akademije medicinskih nauka, 241
L. A. Akčurin doktor filozoftkih nauka, 243
Bibliografija, 243