Пољска привреда у народним пословицама
Збирка пословица коју је 1925. приредио Милан З. Влајинац поново се нуди читалачкој публици као једно од неправедно заборављених дела српске културе 20. века. За разлику од других, ова збирка је састављена тематски. У њу су унете и бројне опаске, изреке, клетве, заклетве, здравице, питалице и загонетке.
Садржај
О ПОСЛОВИЦАМА И КЊИГАМА, XVII
ЖИВОТОПИС МИЛАНА ВЛАЈИНЦА (1877-1964), XXIII
ПРЕДГОВОР, XXIX
УВОД
ОПШТИ ЗНАЧАЈ ПОЉСКЕ ПРИВРЕДЕ, 1
1. Које су насушне људске потребе?, 1
2. Ко производи крану - хљеб?, 2
3. Напорни рад пољопривредника, 2
ПРВИ ДЕО
ОПШТЕ ПРИЛИКЕ И ПОТРЕБЕ ЗА ПРОИЗВОДЊУ
I. ОДЕЉАК
ПРИРОДНЕ ПОЈАВЕ И СРЕДСТВА, 7
I КЛИМА, 7
A. Годишња доба (општа обележја), 7
1. Годишња доба уопште, 7
2. Зима, 7
3. Лето, 11
Б. Промене времена у току године, 11
B. Водени падежи, 17
1. Магла, роса и киша, 17
а) Ведрина и магла, 17
б) Роса, 17
в) Киша, 18
2. Слана, снег, град и лед, 21
а) Слана, 21
б) Снег, 22
в) град, 23
г) Лед, 23
Г. Оветровима, 24
Д. Ћудљивост и погађање времена, 26
1. Ћудљивост времена, 26
2. Погађање (предсказивање) времена, 27
Т). Климатске појаве и привредно делање, 30
1. Време произвођења уопште, 30
2. Обележја (карактеристике) годишњих доба са привреднога гледишта, 32
а) Зима, 32
б) Пролеће, 36
в) Лето, 42
г) Јесен, 44
II. ЗЕМЉА, 46
1. Општи значај земље, 46
2. Родност земље, 47
3. Лоша земља, 48
III. ВОДА (ВЛАГА), 49
1. Општи значај воде (влаге), 49
2. О суши уопште, 50
3. Корисни и штетни водени падежи, 51
4. Користан или штетан утицај водених падежа у току године, 52
5. Наводњавање и поплаве, 55
II. ОДЕЉАК
ПОТРЕБЕ, НАПОРИ И СРЕДСТВА ЗА РАД, 58
I. О ПОТРЕБАМА УОПШТЕ, 58
1. Потребе - невоље као општа појава у
животу и раду људском, 58
2. Потреба - невоља као учитељ и
подстрекач за делање, 62
3. Пролазност потреба - невоља, 69
II. О НАПОРИМА И ЖРТВАМА, 70
1. Ништа без напора - труда, 70
2. Ништа без жртава - трошка, 74
III. О РАДУ, 75
1. Рад као насущна потреба за сваког, 75
2. По раду се льуди цене, 78
3. Без рада ни Бог не даје, 79
4. Без рада нема добитка, 80
5. Рад без умора и прекида, 82
6. Чувати се лености, 83
IV. РАДНО ОСОБЉЕ И ЊЕГОВЕ НАГРАДЕ, 88
А. Радно особље, 88
1. О слугама и служби уопште, 88
2. Тражење службе - печалбарство, 89
3. Ваљане и рђаве слуге, 91
4. Послушност слугу, 92
5. Опаске о избору радног особља, 94
6. О броју радног особља, 95
7. Дужности према радинима, 95
8. Савети слугама, 96
Б. Награде радног особља, 97
1. О неопходности награде, 97
2. Величина награде, 99
3. Разне опаске, 100
V. О ОРУЂУ, 101
1. Општи значај оруђа, 101
2. Избор оруђа према послу, 102
3. Каквоћа оруђа, 104
4. Руковање и употреба оруђа, 105
VI. О ГРАЂЕВИНАМА, Ю7
1. Значај грађевина, Ю7
2. Умереност и обазривост у подизању
грађевина, Ю7
3. Разне опаске и савети, 109
ДРУГИ ДЕО ПРОИЗВОДЊА БИЉА
I. ОДЕЉАК
ОПШТЕ ОПАСКЕ И РАДЊЕ, 113
I. ОБРАДА ЗЕМЉЕ, 113
1. Општи значај обрати ваша, ИЗ
2. Средства за обрађивање, ц|
Загонетке о оруђу за обрађивање, 114
3. О ваљаности обрађивања, Н5
4. Дубоко и често обрађивање (орање), Пб
5. Јесење и пролетње орање, 117
II. О ЂУБРЕЊУ, 118
1. Значај ђубрета, 118
2. Користи од ђубрења, 119
3. Разне опаске о ђубрету и ђубрењу, 119
III. О СЕТВИ, 120
1. Значај семена и сетве, 120
2. Каквоћа семена и сетве, 121
3. Начин и време сејања, 122
IV. ОДАБИРАЊЕ (СЕЛЕКЦИЈА), 124
1. Наслеђивање код прорашћа уопште, 124
2. Наслеђивање код појединих врста
кориснога биља, 124
3. Изметање, 126
V. КОРОВ, ШТЕТОЧИЊЕ И БИЉНЕ БОЛЕСТИ, 126
1. Коров, 126
2. Штеточиње и битьне болести, 127
II. ОДЕЉАК
РАТАРСТВО, 130
I. ЖИТА (СТРНИНЕ), 130
1. Општи значај производње жита (хлеба). 130
2. О појединим врстама жита, 133
Пшеница, 133
Раж, 134
Јечам и овас, 134
Просо, 135
Сирак, 135
Пиринач, 135
3. Разне опаске о гајењу жита, 136
Опис жита, 136
Земља и припрема њена, 136
Сетва, 136
Жито у току пораста, 137
Уродице и болести, 139
4. Жетва, 139
Загонетке о стрништу и сноповима, 141
5. Вршидба, 141
6. Разне опаске и изреке, 142
II. КУКУРУЗ, 143
Загонетке о кукурузу, 145
III ОСТАЛЕ ВРСТЕ ЊИВСКИХ УСЕВА, 146
1. Кромпир, 146
2. Конопља и лан, 147
3. Дуван, 147
Загонетке о дувану и пушењу, 148
4. Бостан, 149
Загонетке о бостану, 150
5. Бундеве и тикве, 150
Загонетке о бундевама и тиквама, 151
III. ОДЕЉАК
ЛИВАДАРСТВО, 152
1. Опште опаске, 152
2. Пораст трава, 152
3. Сређивање ливада, 153
4. Загонетке о сређивању ливада, 155
IV. ОДЕЉАК
ГРАДИНАРСТВО, 156
I О ПОВРЋУ, 156
1. Значај поврћа уопште, 156
2. Важност и особине појединих
врста поврћа, 156
Варива, 156
Купус, 157
Репа, 158
Лукови, 158
Разно поврће, 159
3. Разне опаске о гајењу поврћа, 159
4. Загонетке о појединим врстама поврћа. 160
Купус, 160
Варива, 161
Лукови, 161
Репе, 162
Паприке, 162
Краставци, 162
IV. О ЦВЕЋУ, 163
V. ОДЕЉАК
ВОЋАРСТВО, 165
1. Опште опаске о воћу и воћкама, 165
2. Неговање воћака (калемљење и подизање)_ 166
3. Доношење плода, 168
4. Верба воћа и чување, 168
5. О појединим врстама воћа, 170
Јабуке, 170
Крушке, 171
Шљиве, 171
Ораси, 171
Лешници, 173
Ђ>ешње и вишње, 173
Мушмуле и оскоруше, 173
Кестен и дрен, 174
Јагоде и купине , 174
Смокве, 175
Маслине, 175
Лимун и неранџе, 176
VI. ОДЕЉАК
ВИНОГРАДАРСТВО И ВИНАРСТВО, 177
I. ВИНОГРАДАРСТВО, 177
1. Значај и особине винове лозе, 177
2. Сађење винограда, 178
3. Орезиванье винограда, 179
4. Пораст и неговање лозе у току лета, 180
5. Верба винограда, 181
6. Загонетке о виновој лози, 182
И. ВИНАРСТВО, 183
1. Значај и одлике вина, 183
2. Рђаве стране пијења вина, 188
3. Каквоћа вина, 190
4. Оракији, 191
5. Овинуиракији, 193
6. Оцат(сирће), 193
7. О подруму и посуђу, 194
Загонетке о посуђу за вино и ракију. 195
VII.0ДЕЉАК
ШУМАРСТВО, 196
1. О значају шума и о шумама уопште, 196
2. Искоришћавање шума, 197
Дивљач и испаша, 197
Сеча, 199
Дрва за гориво, 200
Дрвазаграђу, 201
Разно, 202
ТРЕЋИ ДЕО
ПРОИЗВОДЊА СТОКЕ
I. ОДЕЉАК
ОПШТЕ ОПАСКЕ И РАДЊЕ, 205
I. ОПШТИ ЗНАЧАЈ И КОРИСТИ, 205
1. Значај домаће стоке, 205
2. О месу у другим производима клања, 206
II. ОДАБИРАЊЕ (СЕЛЕКЦИЈА), 208
1. О значају одабирања, 208
2. Наслеђивање код животиња уопште, 208
3. Израђање (изметање), 211
III. ПРИПЛОЂАВАЊЕ И НЕГОВАЊЕ, 211
1. Оплођавање и приплод, 211
2. О значају пажљиве неге, 212
3. О пастирима (чобанима), 213
IV. ИСХРАНА СТОКЕ, 214
1. Храна као насушна потреба, 214
2. О појединим врстама сточне хране, 217
Уопште, 217
Дојење, 219
Паша, 219
Сено, 220
Слама, 220
Жито (зрнаста храна), 221
Мекиње и каша, 222
Поврће и воће, 222
Отпаци, 223
Жир, 223
Со, 223
Појење, 224
3. Разне опаске и савети о храњењу, 224
Уопште, 224
Оброци, 225
Храњење у току године, 225
Разно, 226
V. СТОЧНЕ БОЛЕСТИ, 226
1. Појава сточних болести уопште, 226
2. Поједине болести, 227
3. Лечење, 228
II. ОДЕЉАК
О КОЊИМА И МАГАРЦИМА, 230
I. О КОЊИМА, 230
1. Значај коња, 230
2. Особинекоња, 231
3. Оцена коња, 233
4. Приплођавање и нега коња, 236
5. Исхранакоња, 237
6. Употреба коња, 240
7. Коњска опрема, 243
8. Разне опаске и поређења, 245
II. МАГАРЦИ И МАЗГЕ, 246
1. Упоређење коња и магараца, 246
а) Превага коња, 247
б) Превага магараца, 248
2. Значај и добре особине магараца, 248
3. Слабе стране магараца, 249
4. Исхрана магараца, 251
5. Опрема магараца, 252
6. Разне опаске и поређења, 253
7. О мазгама, 254
III. ОДЕЉАК
МУЗНА СТОКА, 256
I. ОГОВЕДИМА, 256
1. Приплођавање и подмладак, 256
2. Краве и мужа, 257
3. Исхрана говеда, 259
4. Употреба говеда за рад, 261
а) Значај волова, 261
б) Волови на орању и другим пословима. 262
в) Краве и бикови за рад, 264
г) Разно, 264
5. Разне опаске и поређења, 265
II. О ОВЦАМА, 267
1. Значај оваца, 267
2. О вуни, 268
3. О јагањцима и мужи оваца, 269
4. О исхрани и чуваньу, 270
5. Разне опаске и поређења, 273
III. О КОЗАМА, 274
1. Природа и значај коза, 274
2. Исхрана и чување коза, 276
3. Разне опаске и поређења, 277
IV. МЛЕКАРСТВО, 279
1. Значај млека и белога смока, 279
2. О маслу, 281
3. О сиру, 282
4. О киселом млеку, 283
5. Разне опаске и поређења, 284
Загонетке о млекарењу, 284
IV. ОДЕЉАК
ОСТАЛЕ ВРСТЕ ДОМАЋЕ СТОКЕ, 286
I. О СВИЊАМА, 286
1. Значај свиња, 286
2. Прип лођавање и нега свиња, 288
3. Исхрана, 289
4. Разне опаске и поређења, 292
II. О ЖИВИНИ (ПЕРНАТОЈ), 294
1. Значај живине, 294
2. О јајима, 295
3. Извођење пилића, 298
4. Исхрана живине, 299
5. О петловима, 301
6. Остале врете живине (осем кокошију), 30з
Гуске, 303
Патке, 304
Ћурке, 304
Голубови, 305
Пауни, 305
7. Разне опаске и поређења, 305
III. О ПЧЕЛАМА И СВИЛЕНИМ БУБАМА, 307
1. Знача; и природа пчела, 307
2. О меду, 309
3. Разне опаске и поређења, 311
4. Загонетке о пчелама и њиховим производима, 312
Кошнице, 312
Пчеле, 313
Саће, 313
Вађење меда и воска, 313
5. Свилене бубе, 313
IV. О ПСИМА, 314
1. Знача; и природа паса, 314
2. Приплођавање, 316
3. Исхрана, 317
4. Главне корисне особине паса, 321
5. Разне опаске и поређења, 327
V. О МАЧКАМА, 332
1. Знача; мачака, 332
2. Мачке и мишеви, 333
3. Приплођавање и исхрана, 335
4. Разне опаске и поређења, 336
V. ОДЕЉАК
О РИБАМА, РАЦИМА И ПИЈАВИЦАМА, 339
1. О рибама уопште, 339
Опште особине риба, 339
Врстериба, 340
Плођење, 341
2. Рибарење (риболов), 341
О лову риба уопште, ,, ,, 341
О рибарском оруђу, 341
Хватање риба, 342
3. Једење риба и друге опаске, 343
4. Раци и пијавице, 344
VI ОДЕЉАК
О ЛОВУ, 346
1. Значај лова, 346
2. Опште опаске о ловљењу, 347
3. Ловљење појединих врста дивљачи, 348
а) Ловљење вукова, 348
Особине вукова, 348
Одбрана од вукова и тамањење - ловљење њихово, 352
б) Ловљење лисица, 354
Особине лисица, 354
Одбрана од лисица и тамањење - ловљење њихово, 355
в) Ловљење зечева, 356
Особине зечева, 356
Ловљење зечева, 356
г) Ловљење остале дивљачи, 359
О медведима, 359
О кунама и јеленима, 359
д) Ловљење птица, 360
О тицама грабљивицама, 360
Ловљење птица, 360
4. Разне опаске и поређења, 361
ПРЕГЛЕД СКРАЋЕНИХ ОЗНАКА ЗА ИЗВОРЕ, ИЗ КОЈИХ СУ ПОСЛОВИЦЕ ЦРПЉЕНЕ, 363
РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ, 373
Мирјана Детепић
О ПОСЛОВИЦАМА И КЊИГАМА
Збирка пословица, коју је приредио и у Београду 1925. објавио Милан 3. Влајинац, поново се нуди читалачкој публици као једно од вредних и неправедно заборављених дела српске културе XX века. За разлику од две класичне збирке српскохрватских пословица Вукове и Даничићеве ова је збирка састављена тематски, како јој и наслов каже. Влајинац је пољску привреду видео као неупоредиво важан и незаобилазан део народног живота, а пословице о њој као „подсетник за сваког оног пољопривредника, који хоће да ради са размишљањем и да се користи вековним опажањем и искуством народним" (Предговор, XXXIV). У свом подухвату аутор је био вођен надом „да ће ову књигу поздравити и обилно се њоме користити особито сви они, који су позвани или који хоће да поучавају народ бољем пољопривредном раду, па било да то чине писмено или усмено, било у предавањима или обичним разговорима" (Предговор XXXV).
Овом племенитом циљу, који је очигледно сматрао примарним, Влајинац је жртвовао неколико елемената битних за књижевно-теоријски стандард сваке збирке народних умотворина, на првом месту њену жанровску пречишћеност. Са јасно формулисаном намером да оваквим поступком повећа „занимљивост и практичну вредност ове књиге“ (Предговор XXXII) ...
Предговор
Међу разним облицима народних умотворина пословице су од вајкада заузимале видно место и имале нарочити значај. Ако се за народне песме, приче и загонетке може рећи да су служиле поглавито ради забаве, пословице су стваране и служиле су поглавито ради поуке. Највећи део народних пословица и представља у ствари правила за живот и рад, по којима су се појединци имали управљати у свои говору и твору. Зато није претерано рећи са оцем F. Ј. Miloševićem, да су пословице народни ненаписани законик То схватање нашло је израза и у једној малоруској пословици која гласи: Без пословица се не може живети.
Увиђајући тај особит значај пословица, није никакво чудо што су књижевни људи свугде, па и код нас, обратили на њих пажњу далеко пре и много више него на остале облике народних умотворина. Стога је дуга историја прибирања пословица код свих и старих и садашњих, и источних и европских народа. Па и за наше народне пословице постоје збирке у преводима на латински још почевши од XV века, а очувани рукописни зборници на нашем језику потичу још из XVII века. Чим је, пак, створена могућност за штампање књига световнога садржаја у јачим размерама, међу првим књижевним издањима јављају се поједине збирке народних пословица.
Тако је код нас Јован Мушкатировић засебно објавио прву већу збирку наших народних пословица још 1786. год. тј. на скоро читавих тридесет година пре прве Вукове Славено-Сербске П е с м а р и ц е (1814. г.). А како је та прва збирка пословица цењена и на какав је пријем наишла у ондашњим тешким књижевним и књижарским приликама, најбоље показује чињеница што је 1807. године доживела и друго издање. После ње, као посебна књига, долази 1836. г. прво издање Вукове збирке народних пословица, да се ускоро, 1849. године, и она појави у другом издању. Али то нису једине збирке наших народних пословица. Напротив, од тих првих појава па све до наших дана прибране су и још многе друге веће или мање збирке и руковети и објављене засебно, или по многобројним часописима, календарима и другим сличним издањима, или узгредно, уз разне описе народнога живота. Многобројност тих објављивања може се видети из прегледа извора, из којих су црпљене пословице за ову књигу (в. стр. 363 и д.). Али, осим њих постоје и још неке омање руковети, до којих, поред свега настојавања, нисам успео доћи и које су, стога, за овај мах остале неискоришћене.19
Ова многобројност извора указује, пре свега, на велико обиље досад објављених пословица. Али из те многобројности, а нарочито из растурености тих извора, настају још и велике тешкоће око упознавања и искоришћавања тог драгоценог народног блага у ма ком било погледу. А штета је што је тако. Нагли развитак и лепе и научне књижевности, и мудрост појединаца, која је у тој књижевности нашла и све више налази израза, запретила је да потпуно потисне мудрост, коју је народ вековима стварао и у облику пословица изражавао. Има, свакако, доста пословица, које се и данас чују на сваком кораку, које су постале тако рећи саставни део народнога збора и које се неће можда никад заборавити. Али их има и таквих које су због слабије распрострањености или због промене животних прилика и потреба прешле већ у заборав, као што ће и још многе друге, пре или доцније, бити заборављене, ако се то не буде спречило. Није остало незапажено, да и народне пословице, „као и остали облици усмене књижевности, доста нагло опадају, вену и изумиру. Зато је велики грех допустити, да то изумиратње захвати веће размере него што то неминовно мора наступити. А то ће се моћи лако спречити бележењем и прибирањем досад необјављених и сређивањем свих прибраних и објављених пословица у облику зборника, који ће бити сваком лако приступачни и у којима ће бити више система и прегледности, него што је то било у досадашњим издањима.
Детаљни подаци о књизиНаслов: Пољска привреда у народним пословицама
Издавач: Радио телевизија Србије
Страна: 382 (cb)
Povez: тврди са златотиском
Писмо: ћирилица
Формат: 17 x 24 cm
Година издања: 2007
ИСБН: 978-86-81733-53-0