Autori: Danijela Lalić, Tamara Vlastelica
Strana: 165
► Ostali detalji

Nekada su sektori za odnose s javnošću bili odgovorni za celokupnu internu i eksternu komunikaciju jedne organizacije. Današnji trend je da ovi sektori imaju zadatak da sve zaposlene, kao predstavnike organizacije, nauče da „komuniciraju” na adekvatan način i tada do izražaja dolaze interne komunikacije. Istraživanja pokazuju da ne postoje ljudi na najvišim pozicijama koji ne poseduju izuzetne komunikacione veštine. Ista je situacija i sa organizacijama. Ako posmatramo deset najboljih svetskih kompanija po poslovnim kriterijumima, videćemo da su oni najbolji i u oblasti korporativnih komunikacija. Oni posvećeno brinu o svojoj reputaciji.

Deset najvećih izazova u poslovnom okruženju 2020. prema Svetskom ekonomskom forumu su: kognitivna fleksibilnost, pregovaranje, orijentisanost na usluge, donošenje odluka, emocionalna inteligencija, sposobnost za rad u timovima, upravljanje ljudima, kreativnost, kritičko mišljenje, rešavanje kompleksnih problema. Očigledno je da je „zajednički imenilac” za adekvatan odgovor na navedene izazove strateška komunikacija na organizacionom nivou i veštine komunikacije na ličnom nivou.

Ključna reč pri definisanju odnosa s javnošću je ‒ reputacija. Reputacija organizacije u prošlosti je bila u senci imperativa ostvarenja profita i širenja obima poslovanja. Takođe, reputacija je dugo smatrana za aspekt poslovanja kojim nije moguće upravljati. Interesovanje za reputaciju organizacije naglo je poraslo u drugoj polovini dvadesetog veka, nakon što su finansijski eksperti utvrdili da tzv. nefinansijski, odnosno nematerijalni faktori imaju značajan uticaj na tržišni uspeh i udeo u ukupnoj vrednosti kompanije. U procesu izgradnje reputacije, utisci i stavovi ciljnih javnosti akumuliraju se vremenom i na taj način postaju intenzivniji, stabilniji i dugoročniji. Pojedini autori prave razliku između imidža i reputacije na osnovu postojanja ličnog iskustva sa organizacijom. Međutim, u savremenom društvu koje karakteriše sve veća zastupljenost informacionokomunikacionih tehnologija i posredna komunikacija putem mas-medija, očigledno je da se reputacija može formirati ne samo na osnovu ličnog iskustva već i na osnovu iskustva koje je pojedincu prenelo neko treće lice ili mediji. Primeri objavljeni u publikaciji koja je pred vama ukazuju na izuzetan kvalitativni napredak komunikacione prakse u našoj zemlji, koji se ogleda u sveobuhvatnom i multimedijalnom pristupu komuniciranju.


SADRŽAJ

Predgovor

Coca-Cola kompanija • Represent Communications
100 godina jedinstvene Coca-Cola Contour flašice

Strauss Adriatic • Executive Group
Ljubitelji kafe

Ktitor • Blumen Group
Ktitor novih ideja

Beogradska filharmonija
Nije za svakoga

Philip Morris & • Represent Communications
Tviter pitaonica „#PokreniPosao - #SaznajKako”

Poslovi.infostud.com • McCann Beograd
Kako preživeti grozan posao ili pronaći bolji

Nestlé Adriatic • Executive Group
C klub malih kuvara

Heineken Srbija • Ruskin & Hunt
Društvo, ko vozi kući?

Leburić komerc • Prime Communications
Zabrana Pekabesko proizvoda u Republici Srpskoj

Strauss Adriatic • Represent Communications
Otvaranje kafeterije Café Doncafé u SC UŠĆE

Jugoslovensko dramsko pozorište • McCann Beograd
Drama u taksiju

Vip mobile • Executive Group
Zlatni minut

Coca-Cola sistem • Represent communications
Društveno-ekonomski uticaj Coca-Cola sistema u Srbiji