Страна: 346
► Остали детаљи

Иван Алексејевич Иљин један је од највећих умова Русије XX-ог века. Осуђен на смрт, па прогнан из отаџбине, коју је волео, славио и бранио као нико пре. Његова хришћанска философска мисао утемељена на Оцима цркве заиста је прави светионик свим мислећим словенским интелектуалцима.

Непобитно је да је Иљинов углед у постсовјетској Русији веома порастао, али није баш лако одговорити на питање у којој ће мери његови дубоки увиди да стекну и своју праву примену. Нови светски поредак и пратећа глобализација баш и нису склони поштовању тог надасве природног односа у фамилији и држави, за који се он свом душом залагао. Ако га само технички буду подражавали, генерализоваће се још једна у низу наивности да је са тиме људско достојанство још увек остало уважено. – Др. Александар Петровић

Садржај

Поздравно слово – игуман Хиландара архимандрит Методије
О новом човеку

Ране
Живот без светости
Властољубље
О ласки
О националној охолости
Клевета
Бекство од сјаја
Демонизам и сатанизам
Превласт зла

Криза
Благословено незадовољство
Опраштање задовољства
Избавитељска мера
Култура без срца
Овако се даље не може
Магла. Из успомена научника

Васпитање
Кажњена дете
О духовности инстинкта
Питаље
Одговор
О моћи суђења
Реч
Делаље
Постави целовит!

Тешкоће живота
Похвала раду
Божији мрав. Здравица
Храброст грађанина
Машина
Неједнака браћа
О социјалним аспектима привређивања

О стваралачком животу
О ствараоцу
Борба за академију
О пастирском позиву
Жена
О лекарском позиву
О политичком успеху
О уметничком савршенству
Шта је философија?

Темељи
О слободи
О доброти
О кроткости
Изгубљена тајна
О сазревању срцем
О захвалност
Шта је то религиозност?
Поговор – О духовном зрачењу

Ка мисаоном искуству животног пyта Ивана Иљина –
др Александар Петровић


Поздравно слово

Свети манастир Хиландар, царска лавра српска на Светој Гори Атонској, источник је и споменик српске средњовековне културе и државотворног полета, и, изнад света, од свог оснивања до данас, свештено место прослављања Тројичног Бога. Поколења српског народа давала су своје синове у хиландарско братство да узрастају по мери Христовој и да својим подвигом испуњавају станове Небескога Цара.

Подстакнути неугаслом љубављу према отаџбини, хиландарски монаси устројили су Задужбину Светог манастира Хиландара.

Први од задатака у којем Задужбина верно служи свом оснивачу и своме роду јесте обнова Хиландара од разорног пожара. Тај подухват посвећен је поколењима која долазе за нама, али обнавља и наш дух и нашу боголикост.

Боголико обнављање савременог човека је у центру пажње и ризнице писане речи коју јавности представља Задужбина. Речима нашег духовног оца архимандрита Мојсија, блаженопочившег хиландарског игумана и утемељивача Задужбине, ово издаваштво омогућује да „Хиландар кроз своју отаџбинску Задужбину настави своје присуство у духовном и културном простору матице, непрекинутим писаним трагом, започетим делом и словом Светог Саве Српског".

Следујући преподобним хиландарским оцима све до утемељивача наше свештене обитељи, потрудићемо се, кроз неколико библиотека и свеукупан рад Задужбине Светог манастира Хиландара, да испунимо отачки и предањски завет.

Игуман Светог манастира Хиландара
Архимандрит Методије
са својим у Христу братством