Autor: Aleksandra Bajić
Strana: 212
► Ostali detalji

Sveta mesta sa kojih su naši preci pratili kretanje Sunca, Meseca i nekih zvezda da bi se orijentisali u vremenu. 

Na planinama Ozrenu i Devici postoje veliki, tajanstveni krugovi, od kojih neki, poput Bogovog gumna, imaju veoma indikativna imena. Družeći se sa šumarima, lovcima, seljacima i retkim čobanima, Aleksandra Bajić je obišla sva ta mesta. Zadivljena lepotom krajolika i širinom pogleda koji sa tih mesta doseže do vrhova Midžora, Tupižnice, Rtnja, Jastrepca i Svrljiških planina, shvatila je da su to sveta mesta sa kojih su naši preci pratili prividno dnevno i godišnje kretanje Sunca, Meseca i nekih zvezda, da bi se orijentisali u vremenu.

Aleksandra Bajić je jedan od retkih istraživača srpske mitske prošlosti koju karakteriše radoznalost, entuzijazam i upornost. Ona me je podsetila na reči akademika Dragoslava Srejovića da „nauka može postati umetnost, ali za to treba mnogo upornosti, Ijubavi i strasti".

U ovoj knjizi, ona se hrabro uhvatila u koštac sa jednom etnološko-mitološkom temom koja je neopravdano ostala potpuno zaboravljena od strane drugih istraživača. Aleksandra Bajić u dubini duše nosi srpsku mitsku prošlost, a bogatu narodnu poetiku, poput nekadašnjih pevača, ima u glavi. Odrasla i živela u podnožju Ozrena i Device, ona dobro poznaje njihove praiskonske tajne i imena brda, potoka, livada i šuma, i naslućuje mitsku snagu koju one poseduju.

Aleksandra Bajić, kao lekar duše, dobro poznaje Ijude i ume da pronikne i otkrije tajne iz naše mitološke prošlosti. Tako je saznala da na njenim planinama Ozrenu i Devici postoje veliki, tajanstveni krugovi, od kojih neki, poput Bogovog gumna, imaju veoma indikativna imena. Družeći se sa šumarima, lovcima, seljacima i retkim čobanima, Aleksandra Bajić je obišla sva ta mesta. Zadivljena lepotom krajolika i širinom pogleda koji sa tih mesta doseže do vrhova Midžora, Tupižnice, Rtnja, Jastrepca i Svrljiških planina, shvatila je da su to sveta mesta sa kojih su naši preci pratili prividno dnevno i godišnje kretanje Sunca, Meseca i nekih zvezda, da bi se orijentisali u vremenu. Želeći da sa drugima podeli radost otkrića, ona je na svoje izstraživačke pohode pozivala i vodila stručnjake različitih naučnih disciplina: arheologe, arhitekte, astronome, etnologe, mitologe i druge. Svako od njih je našao svoje mesto u ovoj knjizi. Na taj način je na samom terenu rešavala naučne nedoumice i diieme i pronalazila najbolja rešenja.

Aleksandra Bajić je, da bl ušla u samu srž ovog naučnog problema iščitala i konsultovala obimnu naučnu i stručnu literaturu. Upoređujući podatke sa Device i Ozrena sa drugim sličnim nalazima u Evropi, ona je uspešno započela rešavanje ove velike naučne zagonetke. Oslobođena naučnih dogmi, uspešno rekonstruiše jednu skoro zaboravljenu mitološku priču. Ne robujući šablonima i klišeima pisanja naučnog rada, Aleksandra Bajić nam veoma živo u ovoj knjizi prezentuje jedan naučni problem, od početnih elemenata, preko čitavog niza razmišljanja, ideja I nedoumica, do ponuđenih rešenja i zaključaka. Na taj način ona će, siguran sam, u rešavanje ovog pitanja uvući i veliki broj čitaiaca ove knjige.

Aleksandrini krugovi predstavljaju materijalne dokaze o kalendarskom i astronomskom znanju naših predaka. Kalendarsko znanje je najvažnije znanje i velika naučna tema. Knjigom „Klendar predaka - Vrzino koio na Bogovom gumnu", Aleksandra Bajić je širom otvorila vrata drugim istraživačima i dala značajan doprinos u rešavanju ovog pitanja.

Dragan Jacanović