Аутори: Сузана Савић, Миомир Станковић, Горан Јанаћковић
Страна: 398
► Остали детаљи

Комплексни системи и у њима присутни проблеми укључују значајан број међусобно снажно интерактивних елемената или скупова елемената. Односи између елемената постају важнији од природе и карактеристика самих елемената. Перформансе и нова својства система произилазе из начина на који су елементи у систему организовани. Због тога редукционизам није одговарајући прилаз за савремено системско доба. Уместо њега развио се приступ који поштује дубоку међусобну повезаност елемената система и концентрише се на односе међу њима и на то колико често дају неочекиване исходе - емергентна својства.

Почетком новог миленијума системске идеје се развијају у више праваца како би постале применљиве на све комплексније, повезаније и вишезначне проблеме као што су, на пример, проблеми научног и технолошког развоја, еколошки проблеми, безбедносни проблеми, социјални или економски проблеми. Појавом, развојем и применом soft, еманципаторског и постмодернистичог приступа истраживању система и њима својствених проблема унапређује се процес одлучивања и менаџмента. На тај начин се различите системске идеје и размишљања не препознају као слабост, већ као снага системских наука, односно системског покрета