MIKRO KNJIGA
    od 1984. god.
    Knjige▹SrbijaIstorija

    Prikaži 4 puta
    veću sliku


    Крвави пут / Блодвеиен 3: СФРЈ 1944.
    Аутор: Михаило Вукас
    Страна: 139
    Остали детаљи
    Veličina slova: A A
    После петокњижја „Суза је из ока канула. Зашто?“ и „Судбине истине“ Михаило Вукас нас је обрадовао новом трилогијом „Крвави пут“. Кажем обрадовао, мада је тематски трилогија „Крвави пут“ једно од најмучнијих и најпотреснијих књижевних штива које сам имао прилике да читам. Писац је остао доследан себи и хемингвејски концизно, а опет са емотивношћу Станковића испричао нам је причу о судбини српског народа од 1941. до 1945. године.

    Ако је у „Сузи...“ Вукас из једне за нашу књижевност нове перспективе испричао причу о својој генерацији и животу у дијаспори, у „Крвавом путу“ опет нам је на нов, непристрасан начин, без наслага било које идеологије испричао причу о српској младости и њеном прераном сазревању у Другом светском рату и о борби за слободу. У поимању света свеприсутно је српско патријархално традиционално схватања живота, слободе и части. Отуд, иако су ове књиге о Другом светском рату – чини нам се да је о њему све испричано – оне ипак уносе пуно новина и доносе другачију перцепцију у односу на оно до сада виђено.

    И само поднебље, тј. хронотоп романа је специфичан. Када су јунаци у Топлици и на свом Јастрепцу имамо у башларовском смислу рајске просторе среће, којима је еквивалент у другој књизи океан; док су казамати хтонски, паклени предели у којима је ђаво преузео власт. Топлица је посебна и у историјском смислу јер су се у њој и на Јастрепцу преплитала 1941. три ослободилачка покрета, док их је у остатку Србије било само два: Југословенска војска у отаџбини, Пећанчеви четници и партизани. Вредност романа је и у деидеологизацији комунистичке револуције. Најистакнутији партизански командант у трилогији, Хладни изговара следеће о проклетству српског братоубилаштва у Другом светском рату: ...„Тек кад је Тито дошао у Ужице настала заврзлама. И ја и Стари нисмо хтели да се са њима завадимо. Нико у Топлици. Од тога сви невољу имали. Народ највише. Код нас стигли све неки непознати партиски људи. Комесари кажу. Неке непознате партиске главе. Комесари. Завадише нас.“

    У Топлици, често називаној српском Спартом, јер је дала отаџбини, Југовиће, Топлица Милана, Косанчић Ивана, Гвоздени пук и јунаке на обе стране у трагедији Другог рата, није се само гинуло, него се и волело и живело. Главни јунаци, младићи Драгиша и Милан у рату су прерано одрасли, заволели девојке и постали родитељи. Рат је њихову генерацију пресекао и убрзао у живљењу, јер ваљало је уграбити од живота колико год се може у сталном страху од метка или ножа. А Милан и Драгиша, Великопланци, планинци у свему су наликовали планини. Снажни, ћудљиви, непредвидиви – вукови са Јастрепца, са те змајовите планине у којој је у народној традицији обитавао Змај од Јастрепца.

    Описи борби између покрета отпора (било партизана или четника) са окупаторима (Немцима и Бугарима) су лишени епског патоса и идеологизације, дати су једноставно, у тренутку, магновењу. У немачко-бугарске казамате доспевају заједно и комунисти и монархисти. Од нишког Црвеног крста до Сајмишта, па све до Бухенвалда и Ботна деле исту судбину – патњу, бол, глад и смрт. Не зна се где је потресније описана судбина логораша, да ли у нацистичким концентрационим логорима у Југославији или у Немачкој и Норвешкој. Зло је подједнако загосподарило и југом и севером Европе. Страхоте зверског уништавања људских живота на Сајмишту и у Ботну исприповедане у натуралистичком маниру са медицинским опсервацијама изазивају мучнину и шокирају читаоца. Ретке су у српској књижевности овакве странице, можда само још код Растка Петровића људско тело тако бива изложено разарању и уништењу од хладноће, глади и изнурености. Страдање интернираца из словенских земаља у хладноћи Норвешких планина и голгота српске војске у отступању ка Албанији, само су различите стране истог романа страхоте и ужаса ништења људског бића пред исконским злом, оличеним у жељи за уништењем народа који се дрзнуо да брани своје иако је пред њим највећа, немачка сила. И када скроз утрнемо и следимо се од страхота логорског живота следи успешно Драгишино бекство из заробљеништва уз помоћ норвешког покрета отпора. А онда, из пакла у рај – отварају се морска пространства са северним играма светлости. Драгиша сакривен на рибарском бродићу, као неми помоћник шведских рибара упознаје тежак и леп живот рибара и ћуди мора. Одједанпут, после стотинак страна најгоре патње, тескобе, логорске скучености пуца пред очима читаоца сва ширина мора и неба. Епизоде пријатељства рибара и китова, њиховог међусобног помагања просто су бајковите.

    У трећој књизи, следи повратак главог јунака у нову Југославију. И овде аутор аутентично сведочи о једном времену, када је ОЗНА морала све да дозна. Када су се свуда проналазили, а ако их није било измишљали народни непријатељи и контрареволуционари. Иако је рат завршен, стрепња и страх нису напустили људска срца. Довољна је погрешна реч, нечије потказивање и да се слобода претвори у ропство.

    Породица и ратни другови понови су на окупу. Срећа је неизмерна, а приповедач нам те тренутке поновног сусрета мајке и сина, девојке и момка, први сусрет детета и оца тако емотивно дочарава, да нам од те толике радости и среће очи заросе покојом сузом. И ту се огледа пишчева вештина приповедања, до те мере је успео да нас веже за своје књижевне јунаке да смо се просто поистоветили и сродили са њима. А шта више од овога један писац може?! И управо то, најтеже у интеракцији писца и читаоца успело је Михаилу Вукасу.

    Трилогија „Крвави пут“ је заиста одлично трокњижје. На трагу претходних Вукасових књига а опет другачије. Трилогију одликује ширина литерарног захвата, богатство емоција, изврсна дескрипција, мисаоност. Вукас осећа и зна да литерарно дочара српску сељачку нарав, врлине и мане. „Крвави пут“ је сведочанство о славним али и страшним тренуцима српске историје и народног живота. Сага о борби, љубави и смрти у времену када ни на Северу ни на Југу (Јастрепцу) није било другог пута осим – крвавог пута.

    Драган Огњановић

    Садржај

    Не морате да тражите преноћиште. За вас смо обезбедили коначиште., 5
    Да се уз чашицу испричамо. Једно другом јаде олакшамо, 7
    И цео лист на рибу мирисао. А онај други, листић, на парфим, 12
    Само да Драгиша не лане, уме он то. Језик му пребрз, 15
    Није био са нама, значи био против нас, 18
    Хладни и Мали. Само им још фали Стари. Да их обојицу, 21
    Иш кокошко. Зар не видиш да је петао у авлију унишо, 23
    Лепо се обуци. У хаљину. И ја ћу. Рат је завршен, 25
    Пусти нади на вољу. Нада нас држи, 28 Породицу смо ти ми, цигани, сачували , 30 Са врата цикну труба. Прати је прво добош.
    Онда се укључи и бубањ, 34
    Ево јутрос, разоружао ме, тек онако, опасао мој пиштољ, и ником ништа, 37
    Међу децу ушао, као некад, арамбаша, пиштољ у руци, 40 Ко ́т покида са грла ђердане, 43
    Сретне ли мајке, сретног ли дана, и ноћи, сретни ли смо, 46
    „Тата“ , 50
    Вечерас се све свело на три квадрата и 3 секунде, 53 Погледај шта те у кујни чека, 55
    Стано, нису ваши али су наши, 58
    Суза сама у кашику кану. Прогута је се чорбом. Горка колико може да буде, 64
    Толике усташе и домобране пустише из логора. Преобукли их па, 67
    Ућути. Нисам те чуо. Нико те није чуо. Нико, 69
    ....одма ћу те са нову слику заменим, Маршала ћу да обесим, 73
    Посрећило ти се Цвето, 75
    Остави се јаловог посла. Није то за вас двојицу, 78 Да их прекине би био неопростив грех, 82
    И само један метак. Други да имаш у резерви, 84
    ...у право време права ствар, 88
    Ред је то комшиски, 91
    У њега не тече крв. Мама каже – испрали га целог. Сву му крв извадили. Усули му воду, 97
    Засад сам само чуо. Ја тебе. Сад ти мене да чујеш, 102
    И ожиљци боле, дете моје. А у њега све један до другог, 105
    Јастребац, планина, свој живот живи, 107
    Упамтио он такве. Добро упамтио. Ретко по добру, 109
    На дну торбице свећа. Права славска. Воштана., 113
    Стигоше комесари. Завадише нас, 115
    Добар, али за шта?, 118
    А ти ко велиш – ајд ́ Алија да буде више војске., 121
    Ко сте бре то ви? А ко смо ми? А ко су ти па ти балисти?, 125
    Уместо поговора, 129
    РЕЦЕНЗИЈЕ
    Крвави пут – другог пута није било ни на северу ни на Јастрепцу, 132
    Рецензија дела Крвави пут, 135


    Детаљни подаци о књизи
    Наслов: Крвави пут / Блодвеиен 3: СФРЈ 1944.
    Издавач: Akademska misao
    Страна: 139 (cb)
    Povez: тврди са омотом
    Писмо: ћирилица
    Формат: 25 cm
    Година издања: 2017
    ИСБН: 978-86-7466-684-5
    Naručite
    Cena: 1.160 RSD
    Cena za inostranstvo:
    12,00 EUR
    Kom.:
    ili
    Naručite telefonom:
    Nije radno vreme
    nismo dostupni na telefonu.





    Ocene i mišljenja čitalaca
    Budite prvi koji će svoje mišljenje podeliti sa drugima (morate biti prijavljeni)


    Pitanja, odgovori, mišljenja...
    Prijavite se ovde i pošaljite vaša mišljenja i pitanja našim urednicima i čitaocima

    Poruku poslaoPoruka
    MIKRO KNJIGA D.O.O.
    Kneza Višeslava 34, 11030 Beograd, Srbija
    e-pošta: prodaja(а)mikroknjiga.rs
    Komercijalna banka: 205-33117-65
    Matični broj: 07465181
    Šifra delatnosti: 5811
    PIB: 100575773
    Dokumenti o identifikaciji

    © Mikro knjiga 1984-2024