Аутори: Милутин М. Ристић, Драгољуб С. Ранковић
Страна: 280
► Остали детаљи

Књига Смиље и сумпор прати судбине двојице вршњака који су мобилисани у чувене ђачке батаљоне 1914–1915. године и који су, пролазећи кроз нека од најгорих искустава Првог светског рата у Србији, бележили своје доживљаје у дневницима.До сада необјављени дневници Драгољуба Ранковића и Милутина Ристића драгоцени су не само зато што су, бригом њихових породица, сачувани у целини, већ и зато што показују различита лица и различите последице које је Први светски рат имао за сасвим младе људе који су се у њему нашли. Рат је Драгољуба Ранковића оставио инвалидом у двадесет и четвртој години, док је Милутина Ристића суочио са призорима страдања који су утицали на његове одлуке за време немачке окупације у Другом светском рату. Данас, када смо суочени са чињеницом да је велики број личних записа из Првог светског рата неповратно изгубљен, објављивање дневника се чини двоструко важним задатком. Прешавши из оквира породичних историја у јавни простор, дневници не пружају само увид у живот војника на Солунском фронту или у афричким болницама него покрећу и нека од кључних питања за разумевање историје Првог светског рата. Која су сведочанства, када и зашто објављена, а која нису? Којим сведоцима и каквим сећањима је дат глас? Којим текстовима је публика, у различитим периодима, поклањала пажњу, а којима није? И који су све критерији имали улогу у одређивању неког сведочанства као вредног извора, узбудљивог штива или истините приче?