Autor: Franko Farineli
Strana: 252
► Ostali detalji

Mapa i globus nisu samo modeli opisivanja sveta nego, kao što reč „geografija” u suštini znači, načini pisanja sveta, aktivni činioci u njegovoj konstrukciji. Farineli analizira modele urbanizacije od antike do danas, razvoj koncepta pejzaža i nastanak teritorijalnih država, i stavlja ih u vezu sa ta dva pomenuta modela geografskog opisa. Iz toga proizlazi jedna opozicija između dva modela, dva načina posmatranja sveta i odnosa prema njemu – kartografskog i globalnog – koja traje tokom celog modernog doba i odlučujuće utiče i na današnju geografiju čoveka.


SADRŽAJ

0. Zatvoriti jedno oko, iscrtati pravougaonik na papiru: priroda "logičkog prostora", 11

PRVI DEO: Piramida i trougao
1. Dva imena Zemlje, 16
2. Šta je geografija i ko (i šta) je Dionis, 18
3. Izolar i atlas, mesto i prostor, 20
4. Nastanak prostora, 22
5. "Epoha slike sveta", 24
6. Trajanje sveta: Marko Polo, 26
7. Odisej u prostoru: Kristifor Kolumbo, 28
8. Ajkulin zub i centar lavirinta, 30
9. Linija želje, 32
10. Nepromenljivi metar i večni trougao, 34
11. Kartografski trougao, 36
12. Semiotički trougao, 38
13. Logički trougao, 40
14. Logičko-semiotički trougao, 42
15. Trougao i piramida, 44
16. Uputstva za upotrebu, 46

DRUGI DEO: Pejzaž, subjekt, mesto
17. Ime planine (i Odisejevo ime), 50
18. Pejzaž i ikona, 52
19. Humboltov dar: koncept pejzaža, 54
20. Pejzaž je ikona, 56
21. Humboltov pogled i domišljatost piktoresknog, 58
22. Neka "maglovita daljina", 60
23. Planina i ravnica, 62
24. Ako jednog letnjeg dana neki putnik, 64
25. Herodot u Berlinu i misteriozni subjekt, 66
26. Sistem pejzaža, 68
27. Jedan geograf imena Kant, 70
28. Geografski tip i idealni tip, 72
29. Oblici pejzaža, 74
30. Anomalni pejzaži, 76
31. Limiti pejzaža i glumačka umetnost, 78
32. Varošica, pejzaž, dolarski standard: kraj poretka, 80
33. Selo nije jedna kugla, kugla nije jedno selo, 82
34. N astanjuje se svet, ne jedan jezik, 84
35. Lekcija genetike, 86
36. Iluzija genoma, 88
37. Nasilnost mapiranja, 90
38. Skvant, 92
39. Poznavanje, prepoznavanje, postupanje: slika geografa, 94
40. Prva smrt gospodara Balantrea, 96
41. Šta je jedno drvo?, 98
42. Druga smrt gospodara Balantrea, 100
43. Šta je nula?, 102
44. Treća smrt gospodara Balantrea, 104
45. Ko se kreće a ko stoji, 106
46. "Zemljani poredak naše planete", 108
47. Sredozemljeisredozemlja, 110
48. Mala četvrtina kruga, 112
49. Žabe, bara, Zemlja, 114
50. "Krivo drvo čovečanstva", 116
51. Sl. Ljudi (žene) i klima, 118
52. Kec u Lamanšu, 120
53. Kartografija i geografija gena, 122
54. Zemljouzi, 124
55. Žena (čovek) je u pokretu, 126
56. Život i vrste života, 128
57. Hamletov mlin, 130
58. Polovina kruga, 132
59. Linija bega, 134

TREĆI DEO: Grad, mapa, prostor
60. Indeks: put i kuća, 138
61. Bila jednom jedna slatka kuća, 140
62. Kartografska retorika, 142
63. "Grafička predrasuda", 144
64. Između mita i arhetipa: šta je grad?, 146
65. "Nevidljiva ruka" i ona sakrivena, 148
66. "Ruke kOje crtaju", 150
67. Putevi, rute, putanje, 152
68. Taksi!, 154
69. Teranuova, 156
70. Arianuova, 158
71. Pohvala ludosti, 160
72. "Raščaranost sveta", moguće i virtuelno, 162
73. Začaranost, slika, raščaranost, 164
74. Šta je grad, 166
75. Bedolina Siti, 168
76. Idealni grad, 170
77. Grad, teritorija, demokratija, 172
78. Nomosmape, 174
79. Herodotov podsmeh, 176
80. Kvadratura kruga, 178
81. Razmišljanje o baroku, 180
82. Imaginarni prostor, 182
83. Ishod modernosti, 184
84. Beše jednom more, beše jednom Zemlja, 186
85. Gospođice iz Midija, 188
86. Metropolis: od železnice do auto-puta, 190
87. Mezopolis: od puta do železnice, 192
88. Gradska samoorganizacija i nastanak kvarternog sektora: srednji vek, 194
89. Megalopolis: od mape do metropole, 196
90. Urbani sistemi, 198
91. Fordistički grad, 200
92. Kijnsovski grad, 202
93. Informacioni grad, 204
94. Ceo krug, 206
95. Globalni grad, 208
96. Elektronski grad, 210
97. Nemogući lavirint, 212
98. Kritika kartografskog načina razmišljanja, 214

Bibliografija, 217
Imenski registar, 241