Autor: Marina Jović Đalović
Strana: 263
► Ostali detalji

Nezaobilazno štivo za sve ljubitelje japanske književnosti u kome su obrađeni takvi velikani kao što su Jasunari Kavabata, Abe Tomođi, Jokomicu Riići, kao i književnost perioda Meiđi, Taišo i Šova.Mladi japanski pisci koji su osetili da postojećim načinom pisanja ne mogu potpuno da izraze svoja osećanja, posebno posle velikog Kanto zemljotresa, tražili su nove izraze i uzor nalazili u avangardnom stvaralaštvu evropskih umetnika. Književnost koja se stvarala koristeći izražajna sredstva evropskih avangardnih pokreta bila je modernistička, jer je predstavljala najnoviji deo modernog. Osnovni period pojave modernizma (modanizumu) u japanskoj književnosti obuhvata vreme između dva svetska rata. Njegovo delovanje ne javlja se kao jedinstveni književni pokret, već obuhvata nekoliko pravaca od kojih su najznačajniji: “Škola nove osećajnosti” (Shinkankaku-ha), “Škola nove umetnosti” (Shinko-geijutsu-ha) i “Škola nove psihologije” (Shin-shinri-shugi).Obuzeti principima nove osećajnosti, mladi japanski pisci su bili ubeđeni da adekvatno prenet osećaj, sposoban da simbolizuje smisao života, ima ključnu ulogu za njegovo razumevanje. Specifičnost stvaralačkog stila pisaca određena je njihovom pažnjom za svakodnevno, obično, iz koga proističe onaj slučajni sticaj okolnosti, koji ne zavisi od čovekove volje, ali je životno značajan. Faktor slučajnosti pojačavao je osećaj tragičnosti ljudskog postojanja.