Аутор: Милан Мицић
Страна: 263
► Остали детаљи

„...Карактеристика др Милана Мицића јесте да он не пише о масама људи, већ указује на појединце и на тај начин безличне бројеве, стотине и хиљаде о којима смо навикли да читамо, претвара у личности које имају свој идентитет, своја осећања, своје наде и страхове. По начину на који приступа истраживању и писаној интерпретацији својих истраживачких резултата, др Мицић подсећа читаоца да историја јесте социологија прошлости, али иде и корак даље. Он је и психолог прошлости који у историјским изворима препознаје податке који су од значаја за разумевање личности његових јунака. Својом идентификацијом појединаца, др Мицић указује на друштвена кретања и објашњава читаву епоху о којој пише.

Пишући о доласку српских добровољаца из САД, аутор уочава и анализира све проблеме које је тај процес проузроковао, како на личном плану, тако и у ширем контексту српског националног бића и стварања нове јужнословенске државе.

Аутор је у књизи овековечио двадесет и пет казивања о српским добровољцима који су дошли из Сједињених Америчких Држава. Ова казивања су настала на основу породичног сећања и представљају највећу вредност ове књиге. Милан Мицић и у овој својој књизи наставља да негује културу сећања на људе и догађаје у којима су они учествовали, а што све заједно чини значајан део истраживања српског националног идентитета. За сваку похвалу јесте доследност др Мицића да у својим делима користи усмену историју, која толико недостаје српској историографији...

Ова књига је значајна за проучавање историје Првог светског рата, али је од значаја и за социологе, културологе и истраживаче који се баве проучавањем српске војничке и народне традиције. С једне стране, ова књига је лепо писана и приступачна је широј публици, а истовремено је методолошки добро конципирана и фактографски утемељена.“

Извод из рецензије потпуковника др Миљана Милкића


„Аутор др Милан Мицић важи у нас за једног од најбољих познавалаца добровољачког питања у Великом рату, те колонизације и живота добровољаца у новооснованим насељима након његовог завршетка. Рукопис који ми је поверен на стручно мишљење само је један у низу ауторових радова на ову тему познатих стручној и широј читалачкој јавности. Милан Мицић је, радећи на овој књизи, користио сву релевантну литературу, као и објављена документа која су битна за обраду те важне теме из наше народне и ратне прошлости. Као необјављени извори користе се сећања добровољаца и њихових потомака, као и изузетно вредан запис једног од њих (Цветка Обрадовића). Ови записи у комбинацији са историјским документима додатно дају посебну драж приповедачком стилу аутора, који је не само школован историчар, већ и признат прозни писац и поета. У делу „Животи, сећања...“ дате су цртице из биографија 25 добровољаца из САД и Аргентине неједнаке вредности и квалитета, настале на сећањима потомака добровољаца. Оне уједно представљају и највећу вредност ове књиге. Захваљујући њима, пред нама се на страницама Мицићевог рукописа појављују живи људи са свим њиховим врлинама, манама, сновима, авантуризмом, личним драмама и одлукама, мотивима и емоцијама, а слика о добровољцима из Америке постаје јаснија и животнија. Српски национални идеал ослобођења и уједињења, љубав према Србији и Црној Гори које неретко пре добровољаштва ови људи нису лично ни видели, страдање добровољаца због тих идеала за време и након Другог светског рата, само су неке од тема које провејавају међу редовима Мицићевог штива. Рукопис тако сам по себи представља макро историју добровољаштва Срба са америчког континента испричану на микро нивоу, кроз судбине појединаца. Писана допадљивим и на махове узбудљивим језиком, књига дочарава дух времена и људи о којима говори, чита се у даху и држи пажњу онога у чијим се рукама нађе.“

Извод из рецензије потпуковника др Далибора Денде


„...Најбољи познавалац добровољачког питања у Срба, др Милан Мицић написао је књигу која је пред Вама. И сам потомак добровољца са Баније, др Мицић је својим досадашњим радом настојао да попуни празнину у култури сјећања српског народа на добровољце из Првог свјетског рата, да објасни које су све ризике они свјесно преузимали постајући добровољци, каква се опасност тиме надвијала над њихове породице, куће и имања. Овога пута настојао је др Мицић да унутар корица једне књиге представи добровољачко питање међу Србима који су живјели и радили широм Америке. Савршено познавање добровољачког питања, уз изузетан списатељски дар, учинили су да и ова књига др Мицића представља штиво које се чита лако, готово у даху, а из кога се, опет, много тога може научити.

Овом књигом је др Мицић још једном показао своје многобројне таленте – изузетну научничку темељитост, брижљиво прикупљање свједочанстава, какво може имати само један заинтересовани потомак добровољца из добровољачког насеља (уз то и историчар по струци) и надасве изузетан књижевни дар.“

Извод из рецензије др Милана Гулића