Аутори: Владан Тријић, Ирена Шпадијер, Зоран Ракић
Страна: 276
► Остали детаљи

Издање Српске рукописне књиге у Чешкој, прво је у едицији Српске рукописне збирке у иностраним збиркама. Оно је резултат рада научне комисије Библиотеке Српске Патријаршије у оквиру пројекта Истраживање и прикупљање српских рукописау иностраним збиркама, који је покренут 2009. године.Многе српске рукописне књиге се налазе далеко ван граница простора на којима данас живе Срби у својим државама или у етничким заједницама. Оне су заступљене у библиотечким и другим рукописним колекцијама широм Европе, где су доспеле стицајем различитих околности. На тим основама, наметао се као природан, научни, а надасве национални задатак њихово проучавање, обзиром на то, да осим појединачних остварења систематска каталогозација рукописног наслеђа српског народа у иностраним збиркама никада није спроведена. Ову публикацију, стога, треба посматрати у служби сагледавања целине - онога што је остало и онога што је заувек нестало - и на овај начин обједињавања и враћања, бар у овом научном смислу, расутих српких рукописа у свету.Главни и одговорни уредник овог издања је мр Зоран Недељковић, управник Библиотеке Српске Патријаршије; аутори књиге су проф. др Ирена Шпадијер, професор др Зоран Ранковић, професор др Зоран Ракић и г. Владан Тријић; а рецензенти су професор др Бранислав Тодић, професор др Томислав Јовановић и др Вацлав Чермак.

САДРЖАЈ
Реч уредника
Увод

КАТАЛОГ
ИЛУСТРАЦИЈЕ И ПАЛЕОГРАФСКИ АЛБУМ

Srbské rukopisy v Čechách Serbian Manuscripts in the Czech Républic Сербские рукописи в Чехии Библиографске скраћенице
ФИЛИГРАНОЛОШКЕ РЕФЕРЕНЦЕ
Индекси
Ауторски индекс
Предметни индекс
Индекс рукописа с посебним називом
Хронолошки индекс
Индекс имена у записима
Друга имена
Индекс географских појмова

Реч уредника
Одобрењем Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, управа Библиотеке Српске Патријаршије покренула је научно-истраживачки пројекат под називом Истраживање и прикупљање српских рукописа у иностраним збиркама.

За реализацију овог пројекта формирана је научна комисија коју чине: др Бранислав Тодић, професор Филозофског факултета Универзитета у Београду; др Зоран Ранковић, професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду; др Зоран Ракић, професор Филозофског факултета Универзитета у Београду; др Ирена Шпадијер, професор Филолошког факултета Универзитета у Београду; Владан Тријић, виши археограф Одељења за археографију Народне библиотеке Србије и мр Зоран Недељковић, управник Библиотеке Српске Патријаршије и председник комисије.

Циљ овог пројекта јесте научна обрада српских средњовековних рукописа у иностраним колекцијама. Тиме се, на одређен начин, враћа наше у свету расејано писано културно благо, бар у оваквој, сазнајној форми. Крајњи резултат овог пројекта јесте израда једног комлетног научног описа свих српских рукописа, за сваку државу која буде предмет истраживања, што ће представљати сведочанство о културним достигнућима и о развоју писане речи нашег народа.
С обзиром на то да се велики број српских рукописа чува у разним збиркама у многим државама света, сасвим је извесно да ће се рад на овом пројекту обављати у дужем временском периоду.

Прва држава у којој су научно обрађени сви до сада познати српски рукописи, што се у њој чувају, била је Чешка, а издање које се налази пред читаоцем представља резултат тог научноистраживачког рада. Такође, комплетно су обрађене, до сада познате српске рукописне збирке, у државама Словачкој и Мађарској. Тренутно се ради у Аустрији где је обрађен део српске рукописне заоставштине.
Велику захвалност изражавамо Министарству културе Владе Републике Србије, господи министрима у ранијем и садашњем сазиву, као и ресорним службеницима за библиотечку делатност, на материјалној подршци током свих ових година. Захвални смо и Министарству спољних послова Владе Републике Србије на сталној подршци, као и Дирекцији за дијаспору, која је прва подржала овај вредан пројекат.

Такође, захваљујемо Јавном предузећу Спужбени Гласник, в.д. директору др Јелени Триван на подршци која се састоји у саиздаваштву и штампању овог издања и на континуитету успешне сарадње на овако вредним подухватима.

Веома су нас обавезали и Народна библиотека Србије као и друге бројне културне установе и научни делатници наше Цркве и Државе, који су нам пружили подршку и показали спремност на сарадњу.

Посебно благодаримо члановима научне комисије, што су се одазвали позиву да своје време и стручност посвете реализацији овог пројекта, којим ће свеукупној јавности бити представљено драгоцено српско писано благо, расуто по свету, као сведочанство високих домета културног стваралаштва српског народа кроз векове.
У Београду,
9. мај, лета Господњег 2015.
мр Зоран Недељковић Управник Библиотеке Српске Патријаршије

Увод
Током своје историје српски народ је насељавао широка пространства Балка-на и средње Европе, а са њим су делиле судбину и његове рукописне књиге. Сачувани рукописни фонд представља, на жалост, тек мањи део некадашњег, садржином и уметничким дометима, богатог наслеђа. Многе српске рукописне књиге налазе се данас далеко ван граница простора на којима живе Срби у оквирима својих држава или етничких заједница. Оне су заступљене у јавним и приватним рукописним колекцијама широм света, камо су доспеле стицајем различитих околности. Отуда се као природан, научни и, надасве, национални задатак намеће њихово проучавање. Па ипак, осим појединачних остварења, систематска каталогизација српског рукописног наслеђа у иностраним збиркама никада није спроведена. Ову публикацију би, стога, требало посматрати у служби сагледавања целине - онога што је остало и онога што је заувек нестало - и, макар симболичног, окупљања делова распарчаних рукописа, понекад расутих у више збирки.

Будући да је реч о споменицима епоха сасвим другачијих од наше, њихово одређивање националним, дакле модерним, критеријумом у методолошком погледу веома је незахвално. Нивои међусобне протканости живота хришћана југоисточне Европе током позног средњег века и у постсредњовековном периоду, савременом човеку тешко је разумљива. Свесни тога, опредељујемо се да пресудни критеријум за одлучивање о томе које ће књиге из иностраних славистичких збирки наћи своје место у серији каталога српских рукописних књига што овом публикацијом започиње, буде језик којим су писане. То не значи да нема и других рукописа чији су настанак или трајање имали везе са Србима у политичко географском, културном или било ком другом погледу, а који неће бити описани у овој едицији, јер то превазилази могућности Комисије у њеним постојећим оквирима. Исто тако, у овим каталозима и други народи ће моћи да пронађу понешто од интереса за сопствену културу и науку о прошлости.

* * *
Део српског ћирилског рукописног наслеђа од четрдесет шест кодекса и фрагмената налази се у Чешкој Републици, тачније, у рукописним збиркама Народног музеја и Народне библиотеке у Прагу, као и приватној колекцији...