Knjige▹Biografije▹Državnici/političari
За суд историје: о Стаљину и стаљинизму
Књига која је узбуркала светску јавност, преведена на 14 језика, користи се као уџбеник на америчким универзитетима, први пут код нас.
У Русији је 1990. објављен први део књиге Роја Медведева За суд историје, а коначна верзија је изашла тек 2002. у Москви.
Да ли је Стаљин био луд? И аутор се питао, чим нуди медицинскa образложења две познате дијагнозе.
Да ли је Стаљин био шпијун царске полиције? Зашто је обезглавио војску уочи рата? Где и зашто се сакрио кад су Немци напали? Бухариново предсмртно писамце и Титово писмо Стаљину (1948) пронађени су у фиоци писаћег стола после Стаљинове смрти. Зар је то могуће? Аутор је дао одговоре на сва питања.
Незапамћен успех књиге (одмах је преведена у 20 држава, на 14 језика) није мимоишао аутора у затвореној држави – познати и непознати људи су му слали нове доказе за књигу. И настајале су нове верзије којим Медведев открива механизам доношења највиших органа државне власти у Кремљу. Али и разоткрива правог Стаљина и људе из сенке, који су одлучивали о Русији и судбини света.
ИЗ САДРЖАЈА
. . .
Тешкоће са откупом жита током 1927-1928. године и Стаљинова политика, 192
О наопакостима и грешкама приликом колективизације пол>опривреде, 196
Колективизација и нове хајке на православну цркву, 202
О ликвидацији кулаштва као класе, 204
Административне репресије у селу током 1932-1933. године, 211
Глад у селу током 1932-1933. године, 213
О увођењу личних карата у СССР, 218
О мањкавостима и грешкама приликом спровођења индустријализације, 221
IV Заоштравање унутрашње и спољашње ситуације почетком тридесетих Година. Стаљинови нови злочини, 228
Совјетска власт и „буржоаска" интелигенција, 228
Политички судски процеси током 1928-1930. године, 230
Процес Индустријској партији и процес Савезном бироу, 235
Лажни карактер политичких судских процеса током 1928-1931. године, 238
Иза кулиса судских инсценација, 244
Масовне репресије међу интелигенцијом и стручњацима, 255
Завршетак НЕП, 259
Репресије и пооштравање режима у партији, 262
Самоубиство Стаљинове жене Н. Алилујеве, 266
Тешка ситуација у друштвеним наукама и књижевности, 273
О Стаљиновој политици у међународном
радничком покрету почетком тридесетих година, 277
Почетак култа Стаљина у држави и партији, 283
Н. И. Бухарин почетком тридесетих година, 286
Л. Д. Троцки почетком тридесетих година, 288
ДРУГИ ДЕО
СТАЉИНОВА УЗУРПАЦИЈА ВЛАСТИ У ДРЖАВИ И ПАРТИЈИ
I Убиство С. М. Кирова.
Судски процеси бившим лидерима опозиције, 295
Година 1934. Зачеци „нове" опозиције Стаљину, 295
Убиство С. М. Кирова, 301
Репресије почетком 1935. године, 311
Наставл>ање репресија током 1935-1936. године, 313
Први „отворени" судски процес бившим лидерима опозиције , 319
Систем поправно-радних логора, 456
О понашању одговорних радника НКВД, 460
ТРЕЋИ ДЕО
УЗРОЦИ И УСЛОВИ ЗА НАСТАЈАЊЕ И УТВРђИВАЊЕ СТАЉИНИЗМА
I О Стаљиновој личној одговорности за организацију терора током 1937-1938.године, 469
Стаљин и руковођење репресијама током 1937-1938. године_469
Уз питање трагедије *о6манутог“ Стаљина, .473
Да ли је Стаљин био душевни болесник?, 487
Легенда о Стаљиновој „перманентној" револуцији, 498
Легенда о Стаљиновој »националној" револуцији, 562
Легенда о Стаљиновој „антикомунистичкој" револуцији, 5
О још једној верзији поводом Стаљиновог понашања, 518
Још једном о Стаљиновој личности и мотивима његових злочина 534
II О неким друтм разлозима масовних репресија током 1937-1938. тдине, 553
Ланчана реакција хапшења. „Кад секу шуму - иверје лети", 553
О произвол»ном ширењу појма политичког злочина, 557
Учешће широких народних маса у репресијама и пооштравање денунцијанства, 559
III О условима који су олакшавали
Стаљиновуузурпацију власти, 564
Уз поставл»ање проблема, 564
Још једном о култу Стаљина, 567
Непостојање отворености и слободне критике, 574
0 унутрашњим и спол»њим приликама у СССР током 1936-1939. године, 580
Централизација и дуготрајност власти, 588
0 монополу бол»шевичке партије на политички рад, 593
Стал»иново извртање Лењиновог схватања јединства партије, 603
О Стал»иновом личном контролисању апарата казнених органа, 606
Корелација циља и средставау социјалистичкој револуцији, 615
Неразумевање, неприсебност и недостатак јединствености, 629
Бирократизација и изрођавање једног дела партијског и државног апарата, 641
...
ЗАКЉУЧАК
Стаљинове последље године, 815
Ка питању опште оцене Стаљиновог рада, 822
Скраћенице, 829
Именски решстар, 835
У Русији је 1990. објављен први део књиге Роја Медведева За суд историје, а коначна верзија је изашла тек 2002. у Москви.
Да ли је Стаљин био луд? И аутор се питао, чим нуди медицинскa образложења две познате дијагнозе.
Да ли је Стаљин био шпијун царске полиције? Зашто је обезглавио војску уочи рата? Где и зашто се сакрио кад су Немци напали? Бухариново предсмртно писамце и Титово писмо Стаљину (1948) пронађени су у фиоци писаћег стола после Стаљинове смрти. Зар је то могуће? Аутор је дао одговоре на сва питања.
Незапамћен успех књиге (одмах је преведена у 20 држава, на 14 језика) није мимоишао аутора у затвореној држави – познати и непознати људи су му слали нове доказе за књигу. И настајале су нове верзије којим Медведев открива механизам доношења највиших органа државне власти у Кремљу. Али и разоткрива правог Стаљина и људе из сенке, који су одлучивали о Русији и судбини света.
ИЗ САДРЖАЈА
. . .
Тешкоће са откупом жита током 1927-1928. године и Стаљинова политика, 192
О наопакостима и грешкама приликом колективизације пол>опривреде, 196
Колективизација и нове хајке на православну цркву, 202
О ликвидацији кулаштва као класе, 204
Административне репресије у селу током 1932-1933. године, 211
Глад у селу током 1932-1933. године, 213
О увођењу личних карата у СССР, 218
О мањкавостима и грешкама приликом спровођења индустријализације, 221
IV Заоштравање унутрашње и спољашње ситуације почетком тридесетих Година. Стаљинови нови злочини, 228
Совјетска власт и „буржоаска" интелигенција, 228
Политички судски процеси током 1928-1930. године, 230
Процес Индустријској партији и процес Савезном бироу, 235
Лажни карактер политичких судских процеса током 1928-1931. године, 238
Иза кулиса судских инсценација, 244
Масовне репресије међу интелигенцијом и стручњацима, 255
Завршетак НЕП, 259
Репресије и пооштравање режима у партији, 262
Самоубиство Стаљинове жене Н. Алилујеве, 266
Тешка ситуација у друштвеним наукама и књижевности, 273
О Стаљиновој политици у међународном
радничком покрету почетком тридесетих година, 277
Почетак култа Стаљина у држави и партији, 283
Н. И. Бухарин почетком тридесетих година, 286
Л. Д. Троцки почетком тридесетих година, 288
ДРУГИ ДЕО
СТАЉИНОВА УЗУРПАЦИЈА ВЛАСТИ У ДРЖАВИ И ПАРТИЈИ
I Убиство С. М. Кирова.
Судски процеси бившим лидерима опозиције, 295
Година 1934. Зачеци „нове" опозиције Стаљину, 295
Убиство С. М. Кирова, 301
Репресије почетком 1935. године, 311
Наставл>ање репресија током 1935-1936. године, 313
Први „отворени" судски процес бившим лидерима опозиције , 319
Систем поправно-радних логора, 456
О понашању одговорних радника НКВД, 460
ТРЕЋИ ДЕО
УЗРОЦИ И УСЛОВИ ЗА НАСТАЈАЊЕ И УТВРђИВАЊЕ СТАЉИНИЗМА
I О Стаљиновој личној одговорности за организацију терора током 1937-1938.године, 469
Стаљин и руковођење репресијама током 1937-1938. године_469
Уз питање трагедије *о6манутог“ Стаљина, .473
Да ли је Стаљин био душевни болесник?, 487
Легенда о Стаљиновој „перманентној" револуцији, 498
Легенда о Стаљиновој »националној" револуцији, 562
Легенда о Стаљиновој „антикомунистичкој" револуцији, 5
О још једној верзији поводом Стаљиновог понашања, 518
Још једном о Стаљиновој личности и мотивима његових злочина 534
II О неким друтм разлозима масовних репресија током 1937-1938. тдине, 553
Ланчана реакција хапшења. „Кад секу шуму - иверје лети", 553
О произвол»ном ширењу појма политичког злочина, 557
Учешће широких народних маса у репресијама и пооштравање денунцијанства, 559
III О условима који су олакшавали
Стаљиновуузурпацију власти, 564
Уз поставл»ање проблема, 564
Још једном о култу Стаљина, 567
Непостојање отворености и слободне критике, 574
0 унутрашњим и спол»њим приликама у СССР током 1936-1939. године, 580
Централизација и дуготрајност власти, 588
0 монополу бол»шевичке партије на политички рад, 593
Стал»иново извртање Лењиновог схватања јединства партије, 603
О Стал»иновом личном контролисању апарата казнених органа, 606
Корелација циља и средставау социјалистичкој револуцији, 615
Неразумевање, неприсебност и недостатак јединствености, 629
Бирократизација и изрођавање једног дела партијског и државног апарата, 641
...
ЗАКЉУЧАК
Стаљинове последље године, 815
Ка питању опште оцене Стаљиновог рада, 822
Скраћенице, 829
Именски решстар, 835
Детаљни подаци о књизи
Наслов: За суд историје: о Стаљину и стаљинизму
Издавач: Službeni glasnik
Страна: 864 (cb)
Povez: тврди
Писмо: ћирилица
Формат: 17 x 24 cm
Година издања: 2012
ИСБН: 978-86-519-0819-7
Budite prvi koji će svoje mišljenje podeliti sa drugima (