Аутор: Џорџ Орвел
Страна: 323
► Остали детаљи

Ово је прича о систему који одржава своју власт константним извртањем истине и непрестаним преправљањем историје ради својих циљева. Роман описује екстремно тоталитарно друштво и појединца у животу надзираном 24 часа свакодневно. Тематика је непосредно повезана са стаљинистичким режимом и култом личности, због чега је роман сматран потенцијално политички опасним, па је у појединим земљама био забрањен.

О аутору

Џорџ Орвел , право име Ерик Артур Блер, (Мотихари, 25. јун 1903 — Лондон, 21. јануар 1950) је био енглески књижевник. Стекао је славу романима, међу којима се посебно истичу „Животињска фарма“ и „1984-та“, критикама, политичким и књижевним радовима. Орвел се сматра једним од најпознатијих енглеских есејиста 20. века


Са шест година кренуо је у Англиканску парохијску школу. Растао је као мрзовољан, повучен, ексцентричан дечак, а све несреће овог периода описао је у постхумно објављеној аутобиографији.

Добио је стипендију за две најпрестижније школе у Енглеској, Велингтон и Итон. Први семестар провео је на Велингтону, али се потом пребацио на Итон, где је студирао у периоду између 1917. и 1921.

Већ као дечак је одлучио да ће бити писац и на Итону изучава британске писце. Не интересује се превише за науку па завршава са слабим успехом, није освојио стипендију за универзитет, па је морао да прекине са даљим званичним образовањем и запосли се.

Ступио је у индијску империјалну полицију. Служио је у Бурми пет година, а онда напустио службу. Овде су уочена прва могућа неслагања са системом. Империјална власт и њени методи су га дубоко разочарали, а своја искуства и ставове о њој изнео је у роману „Бурмански дани“ и у две фантастичне аутобиографске приче „Убијање слона“ и „Вешање“.

Напустио је полицију и извесно време радио као лучки радник у Бурми, да би се 1927. године вратио у Енглеску. Одмах по повратку прогласио је себе анархистом и то је чинио неколико наредних година; током 1930-их, почео је себе сматрати социјалистом, премда је био превише слободоуман да би направио и наредни корак и постао комуниста. Посветио се писању.

У пролеће 1928. године преселио се у Париз, опет у нади да ће моћи да живи као хонорарни писац. Ипак, то му ни овога пута није пошло за руком, па је морао да се издржава као перач судова у хотелима и ресторанима. Године 1929, болестан и без пара, вратио се у Лондон, а своја искуства из овог периода касније је описао у роману „Нико и ништа у Лондону и Паризу“ . Тада је узео псеудоним Орвел и сва своја будућа књижевна дела потписао је под псеудонимом, мада су непознати мотиви који су га подстакли на његову употребу.

По повратку у Лондон, уселио се у стару породичну кућу и почео са писањем „Бурманских дана“. Постао је учитељ у приватној школи 1932. године, а 1936. је отворио сеоску продавницу у Велингтону, Хертфортшир, и оженио се са Елин О'Шонеси. Од издавачке куће Left Book Club добио је задатак да истражи како живе сиромашни у Енглеској, па се запослио у руднику (иако је из средњег сталежа) и написао књигу „Пут за док Виган“. Том приликом напао је енглески социјализам.

Шпански грађански рат

Крајем 1936. отишао је у Шпанију да извештава о грађанском рату, који је избио између фашиста и републиканаца. У Барселони му се свидела атмосфера, изгледало је као да анархија функционише. Придружио се комунистичкој милицији (ПОУМ). Борио се на фронтовима Арагон и Теруел и добио чин потпоручника. Боб Едвардс, који се борио са њим у Шпанији, пише :

„Имао је фобију од пацова. Имали смо их у рововима и они су нам гризли чизме. Орвел их није трпео и једнога дана је зграбио пиштољ и убио једног од њих. Овај пуцањ је довео до велике забуне и цео фронт се узбунио, обе стране кренуле су у акцију.”

На овом потоњем тешко је рањен у гркљан, што ће трајно утицати на његов глас. Орвелу су изневерена ишчекивања и он се сукобио са режимом. Из Шпаније је морао да побегне, јер су комунисти желели да га убију. Шест месеци се опорављао у Мароку. У овом периоду 1938. оболео је од туберкулозе и зиму провео у Мароку.

Други светски рат

Почео је Други светски рат и Орвел је желео да се бори против фашиста као и у Шпанији, али су га прогласили неспособним за војску. Радио је као новинар, остао шеф Индијског сервиса Би-Би-Сија, а с намером да се подстакну Индијски интереси у рату. Британско Министарство рата касније му је послужило као модел за Министарство истине у роману „1984-та“. Био је члан цивилне заштите, у којој се ангажовао колико је могао. Извештавао је из разних крајева света. Усвојио је сина Ричарда 1944, када је завршио роман „Животињска фарма“, који је објављен у Енглеској 17. августа 1945, а у САД 26. августа 1946. године. Са овим романом, Орвел је по први пут у каријери стекао светску популарност. Ово је политичка прича о Руској револуцији и Стаљиновој издаји њених идеала. У њој, група животиња из сеоског дворишта прогна људске господаре и успостави сопствену власт. На крају, интелигентне животиње, жељне моћи, свиње, руше револуцију и стварају облик диктатуре чији ланци су гори и бездушнији него људски . „Све животиње су једнаке, само су неке једнакије“.

1984-та и смрт

Годину дана касније му је умрла супруга током операције. Написао је чувени есеј „Политика и енглески језик“ о језику из којег су проистекла Орвелова правила о писању. Одселио се на острво Јуру на шкотској обали. Тамо је написао роман „Хиљаду деветсто осамдесет четврта“.

Клима на острву штетила је његовом здрављу, лоше се осећао и због тога је по његовом сопственом признању роман толико суморан. Жени се Соњом Бромвел. Џорџ Орвел умро је 21. јануара 1950. Сахрањен је у Цркви Свих Светих, у Сатоу, Кортенеј, Оксфодшир.