Етика преображеног Ероса
ПРЕДГОВОР
Ова књига се подједнако обраћа и верујућим и неверујућим под условом да су иједан и други способни да филозофирају. Неверујући психоаналитичар може с интересовањем да прати како блистава дијалектика ап. Павла поставља све проблеме нове етике с њеним превладавањем "морализма", с њеном идејом сублимације. С друге стране, верујући хришћанин може да се увери у то да се критика Закона и идеја Благодати код ап. Павла продубљује и потврђује у савременим открићима која се тичу подсвести, посебно у пткрићу закона ирационалног отпора - lоi de l'effort cоnvеrti (фр. буквално: "закон преобраћеног напора" прим. прев.).
Етичке идеје св. Павла су дубоко парадоксалне и окренуте далекој будућности. Кантов морал, морал дужности, морал императива - сва уобичајена нормативна етика - остају далеко иза њих.
Превладавање етике дужности и закона, које даје Шелер, није довољно: оно не показује главни недостатак Закона, недостатак који је био познат апостолу Павлу и који разјашњава савремена аналитичка психологија. Он не показује чиме га треба заменити јер не даје теорију сублимације.
Етика сублимације, "етика преображеног Ероса", спаја у себи хришћански платонизам и открића модерне психоанализе. Свака истинска филозофија јесте платонизам и само посредством те филозофије можемо савладати оно богатство душевног живота које је открио Фројд, али са којим он сам није у стању да изађе на крај.
Етика преображеног Ероса јесте етика фантазије, уобразиље, "рађања у лепоти", оваплоћења, другачије речено - етика стваралаштва. То је умногоме приближује етици Н. Берђајева (Одређење човека), која следи исти правац руске религиозне филозофије. Међутим, док Берђајев директно полази од идеје Божанства, ми пак пружамо известан "доказ о постојању Бога" (који се своди на васпостављање истинског онтолошког аргумента) и све време успут разматрамо дијалектику нерелигиозне етике. Друга разлика се тиче последњих мистичних интуиција Апсолутног, Божанског и Ничега. Али се она односи на други том нашег истраживања о Проблемима Закона и Блогодати.
Овај први том пред-ставља потпуно довршена истраживање извесног круга проблема који су груписани око централних питања: 1) зашто Закон као принцип етике мора бити одбачен? у чему је несавршеност морала дужности? зашто "морализам" раздражује? и 2) у чему се састоји принцип савршеније етике, етике Благодати, етике сублимације, "етике преображеног Ероса"?
Други том разрађује следећа питања којима води
онтолошки аргумент: _
1) Није ли Апсолутно - Ништа? (проблем Хајдегера, проблем будизма, Екхарта и Бемеа).
2) Да ли је Апсолутно - Бог? Проблем онтолошког и аксиолошког Апсолута. Апсолутно као поклапање супротности. Трагични проблем Јова. Проблем Маркиона.
Даље следе питања којима води етика сублимације, као етика Благодати:
3) Основни приговори религиозној етици. Антиномија Н. Хартмана. Телеологизам и теодицеја. Свако стваралаштво "има у виду" апсолутно (закон сублимације).
4) Да ли етика Благодати одбацује Закон? "Нисам дошао да укинем већ да испуним Закон". Антиномија укидања и очувања Закона код ап. Павла и њено решење.
5) Закон као борба са злом. Антиномија противљења и непротивљења злу и њено решење. Проблем власти код ап. Павла и антиномија власти.
6) Идеја права и смисао права и државе са становишта метаномичке и метаполитичке етике Благодати. Највећи степен саборности код надправног општења. Хијерархија cтyпњeвa општења: економска солидарност, праведност и љубав.
Париз, октобра 1931.
Садржај
ЕТИКА ПРЕОБРАЖЕНОГ ЕРОСА, 5
ПРЕДГОВОР, 5
Глава I
АНТИТЕЗА ЗАКОНА И БЛАГОДАТИ, 7
Глава II
ОБИМ ПОЈМА ЗАКОНА, 23
Глава III
ТРАГЕДИЈА ЗАКОНА, 31
Глава IV
ОТПОР ПОДСВЕСТИ И СУБЛИМАЦИЈА, 35
Глава V
УОБРАЗИЉА КАО ОВАПЛОЋЕЊЕ И ПРЕОБРАЖЕЊЕ, 46
Глава VI
СУБЛИМАЦИЈА И СУГЕСТИЈА, 71
Глава VII
ОТПОР САМОВОЉЕ И СУБЛИМАЦИЈА СЛОБОДЕ, 84
Глава VIII
СУБЛИМАЦИЈА КАО ЗАВИСНОСТ ОД АЛСОЛУТНОГ, 117
Глава IХ
БЕСКОНАЧНО И АПСОЛУТНО, 145
Садржај
ЕТИКА ПРЕОБРАЖЕНОГ ЕРОСА, 5
ПРЕДГОВОР, 5
Глава I
АНТИТЕЗА ЗАКОНА И БЛАГОДАТИ, 7
Глава II
ОБИМ ПОЈМА ЗАКОНА, 23
Глава III
ТРАГЕДИЈА ЗАКОНА, 31
Глава IV
ОТПОР ПОДСВЕСТИ И СУБЛИМАЦИЈА, 35
Глава V
УОБРАЗИЉА КАО ОВАПЛОЋЕЊЕ И ПРЕОБРАЖЕЊЕ, 46
Глава VI
СУБЛИМАЦИЈА И СУГЕСТИЈА, 71
Глава VII
ОТПОР САМОВОЉЕ И СУБЛИМАЦИЈА СЛОБОДЕ, 84
Глава VIII
СУБЛИМАЦИЈА КАО ЗАВИСНОСТ ОД АЛСОЛУТНОГ, 117
Глава IХ
БЕСКОНАЧНО И АПСОЛУТНО, 145
Ова књига се подједнако обраћа и верујућим и неверујућим под условом да су иједан и други способни да филозофирају. Неверујући психоаналитичар може с интересовањем да прати како блистава дијалектика ап. Павла поставља све проблеме нове етике с њеним превладавањем "морализма", с њеном идејом сублимације. С друге стране, верујући хришћанин може да се увери у то да се критика Закона и идеја Благодати код ап. Павла продубљује и потврђује у савременим открићима која се тичу подсвести, посебно у пткрићу закона ирационалног отпора - lоi de l'effort cоnvеrti (фр. буквално: "закон преобраћеног напора" прим. прев.).
Етичке идеје св. Павла су дубоко парадоксалне и окренуте далекој будућности. Кантов морал, морал дужности, морал императива - сва уобичајена нормативна етика - остају далеко иза њих.
Превладавање етике дужности и закона, које даје Шелер, није довољно: оно не показује главни недостатак Закона, недостатак који је био познат апостолу Павлу и који разјашњава савремена аналитичка психологија. Он не показује чиме га треба заменити јер не даје теорију сублимације.
Етика сублимације, "етика преображеног Ероса", спаја у себи хришћански платонизам и открића модерне психоанализе. Свака истинска филозофија јесте платонизам и само посредством те филозофије можемо савладати оно богатство душевног живота које је открио Фројд, али са којим он сам није у стању да изађе на крај.
Етика преображеног Ероса јесте етика фантазије, уобразиље, "рађања у лепоти", оваплоћења, другачије речено - етика стваралаштва. То је умногоме приближује етици Н. Берђајева (Одређење човека), која следи исти правац руске религиозне филозофије. Међутим, док Берђајев директно полази од идеје Божанства, ми пак пружамо известан "доказ о постојању Бога" (који се своди на васпостављање истинског онтолошког аргумента) и све време успут разматрамо дијалектику нерелигиозне етике. Друга разлика се тиче последњих мистичних интуиција Апсолутног, Божанског и Ничега. Али се она односи на други том нашег истраживања о Проблемима Закона и Блогодати.
Овај први том пред-ставља потпуно довршена истраживање извесног круга проблема који су груписани око централних питања: 1) зашто Закон као принцип етике мора бити одбачен? у чему је несавршеност морала дужности? зашто "морализам" раздражује? и 2) у чему се састоји принцип савршеније етике, етике Благодати, етике сублимације, "етике преображеног Ероса"?
Други том разрађује следећа питања којима води
онтолошки аргумент: _
1) Није ли Апсолутно - Ништа? (проблем Хајдегера, проблем будизма, Екхарта и Бемеа).
2) Да ли је Апсолутно - Бог? Проблем онтолошког и аксиолошког Апсолута. Апсолутно као поклапање супротности. Трагични проблем Јова. Проблем Маркиона.
Даље следе питања којима води етика сублимације, као етика Благодати:
3) Основни приговори религиозној етици. Антиномија Н. Хартмана. Телеологизам и теодицеја. Свако стваралаштво "има у виду" апсолутно (закон сублимације).
4) Да ли етика Благодати одбацује Закон? "Нисам дошао да укинем већ да испуним Закон". Антиномија укидања и очувања Закона код ап. Павла и њено решење.
5) Закон као борба са злом. Антиномија противљења и непротивљења злу и њено решење. Проблем власти код ап. Павла и антиномија власти.
6) Идеја права и смисао права и државе са становишта метаномичке и метаполитичке етике Благодати. Највећи степен саборности код надправног општења. Хијерархија cтyпњeвa општења: економска солидарност, праведност и љубав.
Париз, октобра 1931.
Садржај
ЕТИКА ПРЕОБРАЖЕНОГ ЕРОСА, 5
ПРЕДГОВОР, 5
Глава I
АНТИТЕЗА ЗАКОНА И БЛАГОДАТИ, 7
Глава II
ОБИМ ПОЈМА ЗАКОНА, 23
Глава III
ТРАГЕДИЈА ЗАКОНА, 31
Глава IV
ОТПОР ПОДСВЕСТИ И СУБЛИМАЦИЈА, 35
Глава V
УОБРАЗИЉА КАО ОВАПЛОЋЕЊЕ И ПРЕОБРАЖЕЊЕ, 46
Глава VI
СУБЛИМАЦИЈА И СУГЕСТИЈА, 71
Глава VII
ОТПОР САМОВОЉЕ И СУБЛИМАЦИЈА СЛОБОДЕ, 84
Глава VIII
СУБЛИМАЦИЈА КАО ЗАВИСНОСТ ОД АЛСОЛУТНОГ, 117
Глава IХ
БЕСКОНАЧНО И АПСОЛУТНО, 145
Садржај
ЕТИКА ПРЕОБРАЖЕНОГ ЕРОСА, 5
ПРЕДГОВОР, 5
Глава I
АНТИТЕЗА ЗАКОНА И БЛАГОДАТИ, 7
Глава II
ОБИМ ПОЈМА ЗАКОНА, 23
Глава III
ТРАГЕДИЈА ЗАКОНА, 31
Глава IV
ОТПОР ПОДСВЕСТИ И СУБЛИМАЦИЈА, 35
Глава V
УОБРАЗИЉА КАО ОВАПЛОЋЕЊЕ И ПРЕОБРАЖЕЊЕ, 46
Глава VI
СУБЛИМАЦИЈА И СУГЕСТИЈА, 71
Глава VII
ОТПОР САМОВОЉЕ И СУБЛИМАЦИЈА СЛОБОДЕ, 84
Глава VIII
СУБЛИМАЦИЈА КАО ЗАВИСНОСТ ОД АЛСОЛУТНОГ, 117
Глава IХ
БЕСКОНАЧНО И АПСОЛУТНО, 145
Детаљни подаци о књизи
Наслов: Етика преображеног Ероса
Издавач: Logos
Страна: 180 (cb)
Povez:
Писмо: ћирилица
Формат: A-5 cm
Година издања: 2006
ИСБН: 86-85063-22-1
Budite prvi koji će svoje mišljenje podeliti sa drugima (