Mikro knjiga: novo u prodaji

Žuća i drugari u igri

Thu, 17 May 2012 GMT

Žuća i drugari u igri

Nalepnice od vinila koje ćete pronaći među stranicama ove kartonske knjige za najmlađe, biće nova, neodoljiva prilika da od jedne slikovnice stvorite zanimljivu igračku. Prateći priču o Žući i njegovim drugarima u igri, nalepnice možete bezbroj puta odlepiti i zalepiti, čime će i sam doživljaj druženja sa Žućom biti uvek nov i zanimljiv.

Školski anatomski atlas

Mon, 14 May 2012 GMT

Školski anatomski atlas

Pred vama je iscrpan i naučno zasnovan pregled ljudskog tela sa svim njegovim delovima, organima i funkcijama, praćen bogatim i detaljnim ilustracijama. Knjiga predstavlja izvanrednu dopunu udžbenicima iz biologije za osnovnu i srednju školu. Iz sadržaja: Ćelija, LJudsko telo, Skeletni sistem, Organi za varenje, Organi za disanje, Krvotok, Krv, Limfa, Nervni sistem, Čula, Organi za izlučivanje, Organi za razmnožavanje, Endokrini sistem, Imunski sistem.

Poslednje utočište Svete Rusije

Wed, 09 May 2012 GMT

Poslednje utočište Svete Rusije

SADRŽAJ

I. M. Koncevič
OPTINSKI MANASTIR, NJEGOVO DOBA I DUHOVNICI

Uvod, 7

1. DEFINICIJA POJMA STARAŠTVA, 8

2. ŠIRENJE UMNOG DELANJA U RUSIJI, 33
Preliminarni pregled, 41
Pouke arhimandrita Teofana, 59
PREPODOBNI SERAFIM SAROVSKI, 61

3. ISTORIJAT OPTINSKOG MANASTIRA
Uvod, 68
Značaj Optine pustinje, 69
Istorijat nastanka Optinskog manastira, 71
Arhimandrit Mojsije, 73
Pismo oca arhimandrita Mojsija Optinskog svojoj sestri, monahinji Maksimili, 77

4. OSNIVANJE SKITA OPTINE PUSTINJE. IGUMAN ANTONIJE
Osnivanje skita Optine pustinje (1821), 79
Iguman Antonije, 83

5. POČETAK OPTINSKOG STARAŠTVA. JEROSHIMONAH LAV
Početak optinskog staraštva, 85
Shimonah Teodor (1756–1822), 85
JEROSHIMONAH LAV – VELIKI STARAC (1768–1841), 89
Pogovor, 99

6. MITROPOLIT FILARET MOSKOVSKI (1782–1867), 100

7. STARAC JEROSHIMONAH MAKARIJE
I, 131
II. Izdavačka delatnost Optinskog manastira, 141
III. Pisma optinskog starca jeroshimonaha Makarija, 145
Sedam pisama starca Makarija čoveku koji je živeo u svetu, 149

8. IVAN VASILJEVIČ KIREJEVSKI (1806–1856)
I, 161
II. Antropologija, gnoseologija i filosofija Kirejevskog, 169
III. Pismo I. V. Kirejevskog starcu Makariju, 175

9. PETAR VASILJEVIČ KIREJEVSKI – PRAVEDNIK U SVETU (1808–1858), 178

10. STARAC AMVROSIJE (1812–1891), 202
Osnivanje Šamordinskog manastira i starčeva končina, 225

11. KONSTANTIN NIKOLAJEVIČ LEONTJEV (1831–1891), 232

12. STARAC JEROSHIMONAH JOSIF (1837–1911), 235

13. STARAC JEROSHIMONAH ANATOLIJE (1824–1897), 244
Pisma starca Anatolija, 252

14. STARAC VARSANUFIJE (†1912)
I. Obnova, 254
II. Prozorljivost starca Varsanufija, 271
III. Beleške S. A. Nilusa, 276

1. Jezik imena i brojeva // 2. Susret u tramvaju // 3. Smrt optin-
skog arhijerejskog namesnika o. Iliodora // 4. Restauracija
čudotvorne ikone Tihvinske Majke Božje // 5. Antihrist, 277
IV. Duhovna povezanost između pravednog oca Jovana Kronštatskog i starca Varsanufija, 284
V. Slučajevi isceljenja, 289
VI. Starac Varsanufije i Lav Tolstoj
a) Razgovor starca Varsanufija sa S. A. Nilusom, 292
b) Uzroci duševne katastrofe L. N. Tolstoja, 296
VII. „Jesen”. Optinska smutnja i upokojenje Starca, 301

15. STARAC TEODOSIJE († 1920), 317

16. STARAC ANATOLIJE MLAĐI († 1922)
I. Staraštvo o. Anatolija pre revolucije, 319
II. Veliki starac „Tihog pristaništa napaćenih duša”, 325
III. Prozorljivost starca Anatolija, 328
IV. „Pustite decu da dolaze k meni” (iz optinskog dnevni ka S. A. Nilu sa), 334
VI. Blaženo upokojenje starca Anatolija, 344
OTAC PROTOJEREJ NIKOLAJ MIHAJLOVIČ SANGUŠKO – ZAGOROVSKI (u monaštvu SERAFIM), 346

17. STARAC NEKTARIJE († 1928)

Predgovor, 356
I. Mladost oca Nektarija i period pre nego što je postao avva, 357
II. Staraštvo o. Nektarija u Optinskom manastiru (1911–1923), 378
III. Kraj Optinskog manastira. Život u Holmiščima, 395
IV. Pouke oca Nektarija, 401
Sećanja duhovnog sina oca Nektarija, prot. Adrijana (R.), 406
V. Slučajevi prozorljivosti i čudesne pomoći
1. Pisma monahinje Nektarije Koncevič, 408
2. „Veče” starca Nektarija, 411
3. „Nemojte trčati za velikim stvarima”, 414
4. „...Odletećeš kao ptičica, imaćeš mnogo dece”, 422
5. „Ti još ništa ne znaš šta će biti”, 424
6. Kazivanje glumca Mihaila Čehova, 426
7. Starac i Patrijarh Tihon, 428
VI. Upokojenje oca Nektarija, 430
Na grobu baćuške Nektarija, 433
VII. Preobraćenje spiritiste, 437
Pravila blagočestivog življenja, 451

18. UČENICI OPTINSKIH STARACA, 457
1. Episkop Jona Hankouski (1888–1925)
2. Protojerej Vasilije Šustin (1968), 464

19. OPTINSKI MANASTIR, I PISCI KOJI SU GA POSEĆIVALI, 466
Nikolaj Vasiljevič GOGOLJ, 466
Fjodor Mihajlovič DOSTOJEVSKI, 469
POGOVOR, 471

Prepodobni Amvrosije Optinski
UMUDRUJ SE I SMIRUJ SE
PISMA O DUHOVNOM ŽIVOTU
IZMEĐU STRAHA I NADE – PISMA MIRJANIMA, 475
TRPITE I HRABRITE SE U GOSPODU – PISMA MONAHU JUĆIMA, 531

Svetitelj Filaret Moskovski
PRIZIVAJMO BOGA UPOMOĆ
Pisma brižnog episkopa

Pisma jeroshimonahu Makariju Optinskom // Pismo
arhimandritu Isakiju // Pisma arhimandritu Makariju
// Pisma igumaniji Mariji // Pisma igumaniji Sergiji
// Pisma igumaniji Apolinariji // Pisma arhimandritu
Atanasiju // Pisma arhimandritu Antoniju // Pisma
episkopu Nikolaju // Pismo arhiepiskopu Filaretu //
Pisma arhiepiskopu Savi // Pisma arhiepiskopu Leonidu //
Pisma arhiepiskopu Inokentiju // Pismo nepoznatoj, o
unutrašnjem opštenju sa Isusom Hristom // Pisma nepoznatoj
(pretpostavlja se S. I. Baratajevoj) // Pisma E. V. Novosiljcevoj, 577

Život za večnost

Wed, 09 May 2012 GMT

Život za večnost

Sadržaj

SUŠTINA DUHOVNOG ŽIVOTA U PRAVOSLAVNOJ CRKVI

O ISPRAVLJANJU SRCA, 7
O BORBI SA GREHOM, 14
OPŠTA RAZMATRANJA I POSTAVKE
O MORALNOM ŽIVOTU HRIŠĆANA, 38

ŠTA JE DUHOVNI ŽIVOT I KA KO SE ZA NJE GA OSPOSOBITI

1. Uvodna napomena o datom obećanju da će voditi prepisku o duhovnom životu. Korist koja se od toga očekuje., 77
2. Mišljenje o razlogu ćutanja. Neophodnost otvorenosti i jednostavnosti u prepisci. Sujeta svetskog života., 78
3. Ispraznost i jednostranost svetskog života, 79
4. Svetski život lišava ljude slobode, i one koji mu se prepuste drži u teškom ropstvu. Licemerje i egoizam kao stalna svojstva svetskog života., 80
5. Tri strane ljudskog života. Prva strana: telesni život, njegovi organi i potrebe; normalna i prekomerna briga o telu., 84
6. Druga strana ljudskog života: duševni život, i tri njegove glavne funkcije. Prva funkcija: misaona strana sa njenim oblicima. Znanje i nauka. Normalne funkcije razuma i prazno lutanje misli., 86
7. Voljna strana duševnog života. NJene funkcije. Ispravno i neuredno stanje voljne sposobnosti., 89
8. Čulna strana – srce. Velik značaj srca u čovekovom životu. Uticaj strasti na srce., 91
9. Treća strana ljudskog života: duhovni život. Glavne projave duhovnog života: strah Božiji, savest i žeđ za Bogom. LJudsko dostojanstvo., 93
10. Univerzalnost vere u postojanje Božije kao projava duhovnog života., 96
11. Uticaj duha na čovekovu dušu i pojave u umnoj, delatnoj (voljnoj) i čulnoj oblasti koje odatle potiču., 98
12. Zaključci na osnovu rečenog o trima stranama ljudskog života. Mogućnost prelaska iz jednog stanja u drugo i preovladavanja ove ili one strane života. Prevlast duševnosti ili telesnosti kao grehovno stanje. Preovladavanje duhovnog života kao norma istinskog života čoveka, 101
13. Istinska sreća čovekova – život po duhu. Najfiniji omotač duše koji služi kao posrednik između nje i tela i sredstvo za opštenja duša između sebe, kao i sa svetom svetitelja i anđela. Svetlo i mračno stanje omotača duše., 104
14. Omotač duše biva svetao ili taman u zavisnosti od unutrašnjeg raspoloženja. Primeri. Pomračenu dušu vide demoni., 107
15. Kako sveti slušaju naše molitve. Dodatak o molitvi., 109
16. Istinski cilj života. Način života koji odgovara cilju., 110
17. Ulaganje u nebesku riznicu. Bogougodan život. Maštanja „naprednih” o sveopštem dobru čovečanstva i njihova lažljivost., 113
18. Značaj duhovnih potreba među drugim stranama ljudskog života. Jedino što je potrebno. Vladavina duha, kao prirodna harmonija svih potreba, može da donese mir i spokoj. Odsustvo tog spokoja kod ljudi. Sveopšta sujeta i duhovni lom. Začetak tog nemira dobija se već prilikom rođenja., 115
19. Prvorodni greh kao izvor unutrašnjeg nemira i nereda. Mogućnost lečenja grehom povređenog čovekovog stanja., 118
20. Nastavak. Objašnjenje rastrojstva koje je kroz praroditeljski greh ušlo u ljudsku prirodu. Opštenje sa Bogom služilo je kao izvor za gospodarenje duha nad dušom i telom. Kroz narušavanje zapovesti čovek se odvojio od Boga i izgubio vlast nad dušom i telom, potčinivši se vladavini strasti. Slika čoveka koga nakon pada rastrzavaju strasti., 119
21. Neophodnost ponovnog sjedinjenja sa Bogom radi spasenja. Sam čovek nije u stanju da to učini. Duh Božiji savršava ovo u nama radi iskupljenja koje je doneo Sin Božiji., 122
22. Nastavak o iskupljujućem obnovljenju palog čoveka. Učešće Svete Trojice u našem spasenju. Podsticaj dobrim osećanjima u čoveku koji se spasava daje Duh Božiji. Učešće samog čovek u tom delu. Revnost za spasenje kao prvi preduslov za njegovo dostizanje., 125
23. Obeležja istinske duhovne revnosti za razliku od duševne revnosti., 128
24. Novogodišnje želje. Neophodnost obnavljanja i samoočišćenja. To čini duhovna revnost u nama., 130
25. Misli povodom praznika Krštenja Gospodnjeg. Skriveno dejstvo blagodati koju dobijamo u Svetoj Tajni Krštenja., 132
26. Nastavak o skrivenom delovanju blagodati krštenja u čoveku. Slikovita objašnjenja blagodati na primeru kvasca u testu i ognja u gvožđu. Odrastajući, čovek treba slobodnom voljom da utvrdi u sebi blagodat Božiju. Opasnost od zaustavljanja na polovini puta. Potpuna i vatrena odlučnost da se služi Bogu, 133
27. Nastavak o revnosti i odlučnosti da se živi po blagodati. Unutrašnja usredsređenost. Prosvetljenje duševnog omotača. Razni stepeni tog prosvetljenja., 136
28. Slobodna odluka da se živi po blagodati – objašnjenje na pričama i primerima., 139
29. Odlučnost da se živi po blagodati ne treba da bude ograničena samo na želju, nego treba da se sprovodi sa spremnošću na napore i borbu, i uz stremljenje da se neizostavno postigne to što se želi. Kada se odluka donese, istoga časa treba se prihvatiti dela i istrajati u njemu sa trpljenjem i postojanošću, 141
30. Skica blagodaću prosvetljenog unutrašnjeg stanja rečima Makarija Velikog. Načini podsticanja i pojačavanja odlučnosti za dobar život., 143
31. Kako podržati težnju ka dobrom životu koja se pojavila. Duhovno čitanje i razmišljanje. Zapisivanje dobrih misli. Kako izbeći lutanje misli prilikom čitanja i molitve. Neprestano sećanje na Boga i smrt. Samoukorevanje., 146
32. Onaj ko je odlučio da stane na put dobrog života mora da posti. Pouka o tome kako treba postiti. Ponašanje u crkvi tokom posta., 149
33. Produžetak o postu. Ponašanje u kući tokom posta., 151
34. Produžetak o postu. Pripremanje za ispovest. Preispitivanje života., 153
35. Produžetak. Preispitivanje raspoloženja srca. Određenje glavnog karaktera ili duha svoga života., 155
36. Savršena priprema za tajnu pokajanja i pričešća. Osećanja koja su neophodna onome ko se kaje. Korisno podsećanje na blaženu Teodoru i njen prolazak kroz mitarstva., 158
37. Probuđena odlučnost da se živi ispravno treba jasno da se odredi kao težnja da se u svemu postupa shodno volji Božijoj. Mir i radost slugu Božijih. Potrebno je čuvati se kolebljivosti kada je u pitanju odluka da se živi po Bogu. Bog će odbaciti onoga ko nije ni topao ni hladan, 161
38. Neophodna odluka onoga ko posti da će se posvetiti Bogu razmatra se kao svesno obnavljanje zaveta koji su za nas dati na krštenju., 163
39. Ispravljanje života ne sastoji se u promeni spoljašnjeg ponašanja, nego u duhovnoj promeni, sa spremnošću na borbu sa preprekama. Različiti su načini na koje se đavo trudi da zavede one koji su stali na put istinskog života., 165
40. Upozorenje na mogućnost hlađenja u budućnosti. Razni uzroci hlađenja u odnosu na duhovni život. Kako se ponašati kada se pojave znaci hlađenja., 167
41. Poslednji saveti pred ispovest i pričešće., 169
42. Pozdrav i dobre želje onome ko se pokajao i pričestio Svetim Tajnama. Od onoga ko je stupio na put istinskog života zahteva se neprestano sećanje na Boga., 171
43. Onaj ko je posle pokajanja i pričešća stupio na put istinskog života treba da uspostavi mir u sebi. Pravila za odagnavanje unutrašnje nesređenosti: neprestano sećanje na Boga, odlučnost da se u svemu, i velikom i malom, postupa prema savesti i strpljivo očekivanje uspeha, 173
44. Upozorenja onome ko je stupio na istinski put. O nemiru koji ulazi u život sa prolećem. Zbog čega se mnogi koji poste ne popravljaju u potpunosti., 176
45. Glavno zanimanje onoga ko je stupio na istinski put je – molitva. Produžetak o nerasejanoj molitvi., 178
46. Opšta pravila za onoga ko stoji na putu istinskog života., 180
47. Molitveno pravilo za onoga ko stoji na putu bogougodnog života. Učenje psalama napamet. Zamena dugih molitava kratkim. Brojanice., 182
48. Kako dostići potrebnu nerasejanost molitve. Priprema za uspešno obavljanje molitve., 185
49. Svetska dela. Kako se odnositi prema svetskim delima da ne bi odvlačila našu pažnju, nego da bi doprinosila služenju Bogu., 187
50. Produžetak. Na koji je način moguće podstaći u sebi neprestano sećanje na Boga sa ljubavlju., 189
51. Kako okretati svetske poslove i stvari na duhovnu korist?, 191
52. Sećanje na Boga treba dovodi do osećanja toplote ili plamene ljubavi prema Bogu., 192
53. Strasti kao smetnja duhu da se rasplamti ljubavlju prema Bogu. One treba da budu isterane., 194
54. O borbi sa strastima., 195
55. Nastavak o borbi sa strastima., 197
56. Treba izgoniti i najmanje pokrete strasti… Dozvoljivi gnev., 199
57. Razni stepeni razvitka strasti: strasne misli, osećanja, želje i dela. Borba protiv njih., 202
58. Značaj molitve na delu borbe protiv strasnih pomisli. Primeri., 206
59. Odlomak iz dela prepodobnog Isihija o borbi protiv strasti., 209
60. Kako postupati ako nam se i prilikom borbe sa strastima potkradaju strasne misli i želje. Očišćenje srca., 212
61. Lutanje sluha i pogleda. Kako eliminisati loše utiske od onoga što vidimo i čujemo., 214
62. Posle uputstava za duhovnu borbu sa strastima izlaže se pouka o delatnoj borbi sa njima. Spoljašnji način života koji je najpogodniji za borbu sa strastima. Zaključak besede o borbi sa strastima., 216
63. Domaći poslovi. Pevanje i muzika., 218
64. Usamljenost. Kako izbeći čamotinju. Čitanje knjiga i izučavanje nauka., 219
65. Izvod iz dela prepodobnog Pimena o bogougodnom životu, o pobeđivanju strasti i zasađivanju dobrodetelji., 221
66. Putovanje u Lavru Svetog Sergija. Pouka bogomoliteljima., 224
67. Uteha bogomolitelja. Pouka o brižljivoj ispovesti. Kratke molitve i neprestana pažnja ka Bogu., 226
68. LJudske priče i glasine. Potreba za dobrim savetnikom. Stalna opasnost od neprijatelja., 228
69. Tuga i strahovi. Nevina zabava. Prekid odnosa sa lošim ljudima. Engleski apostol iz sekte duhonosaca. NJegova lažljivost., 229
70. O čitanju duhovnih i svetskih knjiga., 232
71. Hlađenje prema molitvi. Nepažljiva i užurbana molitva. Kako to da se izbegne? Čitanje molitava napamet., 234
72. Zavet odricanja od sveta. Kako se držati nakon izricanja zaveta pa do njegovog izvršenja., 236
73. Produžetak. Jednom dati zavet bezbračnosti treba čvrsto držati. Uzvišenost devstvenosti., 237
74. Pouka onima koji žude za životom u manastiru. Razni oblici podviga bezbračnog života. Strpljivo čekanje i priprema za manastirski život još kod kuće., 239
75. Đavolje podvale će ometati odricanje od sveta. Kako odbijati te podvale., 241
76. Iskušenja od strane onih koji ne veruju. Opovrgavanje njihovih sujetnih shvatanja., 243
77. Iskušenja od strane ukućana. Poslušnost roditeljima kao priprema za manastirsko poslušanje., 245
78. Iskušenje zbog nepravde i klevete od ljudi sa strane. Trpljenje kleveta. Upozorenje onima koji žele da napuste roditeljski dom da bi dobili slobodu., 247
79. Poslednji nemiri i nespokojstva. Predajte svoju sudbinu u ruke Božije uz molitvu i hrabrost protiv neprijatelja koji donosi iskušenja., 249
80. Umirenje posle bure iskušenja koju je podigao đavo. Odlazak u rodni kraj. Poslednji savet., 251

PISMA O DUHOVNOM ŽIVOTU

Umesto predgovora, 255
Prvo pismo, 255
Drugo pismo, 259
Treće pismo, 263
Četvrto pismo, 266
Peto pismo, 269
Šesto pismo, 274
Sedmo pismo, 278
Osmo pismo, 283
Deveto pismo, 287
Deseto pismo, 292
Jedanaesto pismo, 299
Dvanaesto pismo, 303
Trinaesto pismo, 308
Četrnaesto pismo, 312
Petnaesto pismo, 319
Šesnaesto pismo, 324
Sedamnaesto pismo, 329
Osamnaesto pismo, 333
Devetnaesto pismo, 336
Dvadeseto pismo, 341
Dvadeset prvo pismo, 348
Dvadeset drugo (poslednje) pismo, 352

PISMA O HRIŠĆANSKOM ŽIVOTU – SPASAVAJTE SE!

1. O trudu samoprisiljavanja, 361
2. O suzama, 361
3. O predavanju volji Božijoj, 362
4. O molitvi, razmišljanju i čitanju, 362
5. O molitvi, 364
6. O molitvi, 365
7. O molitvi, 366
8. O lebdenju uma, 367
9. O predanosti volji Božijoj, 368
10. O cilju stvaranja čoveka, 368
11. O pripremi za pokajanje, 369
12. O postu, 373
13. O monaštvu, 373
14. O tugovanju i o pokajanju, 375
15. O molitvi, 378
16. O blagodati Svetoga Duha, 378
17. O patnji, 379
18. O nepažnji prema samome sebi, 380
19. O prebivanju sa Gospodom, 380
20. O molitvi, čitanju i rukodelju, 381
21. O rimokatoličkoj zabludi, 384
22. O trezvenosti, 386
23. O šteti koju donosi udaljavanje od poretka u duhovnom životu, 388
24. O molitvi Isusovoj i pokajanju, 389
25. O pažnji uma, 390
26. O strahu Božijem, 393
27. O pažnji prema samome sebi, 398
28. O trezvenosti, 399
29. O molitvi Isusovoj, 401
30. O uzanom putu koji vodi ka večnom blaženstvu, 402
31. O pomisli, pažnji i padu, 403
32. O istrajnosti u molitvi i o odevanju, 404
33. O smrtnim pomislima, 404
34. O manastirskoj osami, 405
35. O manastirskoj osami, 406
36. O manastirskoj osami, 406
37. O slanju odgovora na pitanja vezana za borbu sa grehom, 407
38. O tome kako da se spasemo, 407
39. O osamljivanju u manastiru, 408
40. O štetnom uticaju koji nam dolazi sa Zapada i o bojažljivosti, 408
41. O pričešćivanju Svetim Hristovim Tajnama, 409
42. O knjizi protiv Pravoslavne Crkve, 409
43. O pozorištu, 410
44. O samoljublju i taštini, 411
45. O promisli Božijoj i o smirenju, 412
46. O predavanju sebe volji Božijoj, 413
47. O veri, 413
48. O slobodoumnima, 414
49. O zemnim poklonima, 414
50. O lažnoj proročici, 415
51. O poglavlju „O molitvi Isusovoj” i o žitiju oca Serafima, 415
52. O rasejanosti i o poznanstvima, 416
53. O Svetoj Tajni pričešćivanja Telom i Krvlju našeg Gospoda, 416
54. O svetoljupcima, 417
55. O razonodama, 418
56. O neosuđivanju drugih, 418
57. O sablazni, 419
58. O provođenju vremena i o izboru prijatelja, 420
59. O ponašanju u društvu, 421
60. O radoznalosti uma, 422
61. O gnevu, 424
62. O bogomisliju, 425
63. O plaču, 425
64. O iskušenju, 425
65. O svetoj pravdi, 426
66. O pripremama za sveto Pričešće, 426
67. O molitvi, 426
68. O molitvi i poklonima, 427
69. O sedenju kod kuće, 428
70. O uvredi, 429
71. O kartanju i pozorištu, 430
72. O zatvorništvu, 430
73. O izlivima srca, 430
74. O članku „Temelj hrišćanskog života”, 431
75. O poukama svetog Jovana Zlatoustog, 431
76. O knjigama svetih Makarija Velikog i Isaka Sirijskog, 431
77. O prizivanju svetog Isaka Sirijskog, 432
78. O čitanju Pisma, 432
79. O hrišćanskom životu i o nepravilnim shvatanjima, 433
80. O blagodati Božijoj, 434
81. O blagodati Božijoj, 436
82. O lukavstvu koje se skriva u čovekovoj razvraćenoj volji, 437
83. O popravljanju grešnog života, 438
84. O trezvenosti i dobrom rasuđivanju, 439
85. O misli koja iskušava, 440
86. O sprečavanju sopstvenog pada, 441
87. O primenjivanju pravila spasenja, pisanih za monahe, na mirjane, 442
88. O uzanom i širokom putu u ovom životu, 445
89. O postu, 449
90. O spletkarenju, 452
91. O putujućim bogomoliteljima – stranicima, 452
92. O borbi i raspravama, 453
93. O samomnjenju, 454
94. O rasejanosti, 455
95. O gnevu, 455
96. O mudrovanju ovoga veka, 456
97. O mudrovanju ovoga veka, 459
98. O hramu Božijem, 461
99. O cilju propovedi, 464

POUKE O DELIMA I REČIMA GOSPODA BOGA I SPASA NAŠEGA ISUSA HRISTA, 465

Bogoslovlje svetog Jovana Bogoslova o Božanstvu Gospoda Spasitelja
i o domostroju našega spasenja, 474
U početku beše Logos (Reč), i Logos beše u Boga, i Logos beše Bog, 476
Sve kroz NJega postade, i bez NJega ništa ne postade što je postalo, 480
Gospod je promislitelj svega postojećeg, 483
I život beše svetlost ljudima, 486
I svetlost svetli u tami, i tama je ne obuze, 488
Tama ljudskog pada grehovna je tama, 490
Značaj svetog Jovana, Preteče Gospodnjeg, 491
Karakteristična svojstva istinske svetlosti, 493
Arhimandrit Georgije Tertišnikov

ŽIVOT I DELATNOST TEOFANA ZATVORNIKA EPISKOPA VLADIMIRSKOG I SUZDALJSKOG

Glava I
DETINJSTVO, ŠKOLOVANJE I PRVI KORACI NA UČITELJSKO–VASPITAČKOM POLJU
1. Godine detinjstva i učenje u Livenskoj duhovnoj školi, na Orlovskoj bogosloviji i na Kijevskoj duhovnoj akademiji, 499
2. Prve godine učiteljsko–vaspitačke delatnosti (1841–1847), 505

Glava II
PASTIRSKA I NAUČNA DELATNOST, 509
Učiteljsko–vaspitačka delatnost arhimandrita Teofana na Sankt–peterburškoj duhovnoj akademiji (1854–1855), 513
Arhimandrit Teofan – rektor Olonjecke duhovne akademije, 514
Služenje arhimandrita Teofana u Ambasadorskoj crkvi u Konstantinopolju (1856–1857), 518
Delatnost arhimandrita Teofana kao rektora i profesora sankt–peterburške Duhovne akademije (1857–1959), 520

Glava III
ARHIPASTIRSKA DELATNOST U TAMBOVSKOJ I VLADIMIRSKOJ EPARHIJI, 523
1. Služenje preosvećenog Teofana na tambovskoj katedri, 523
2. Arhipastirska delatnost episkopa Teofana
na vladimirskoj katedri (1863–1866), 535

Glava IV
PASTIRSKA I KNJIŽEVNA DELATNOST U PERIODU ZATVORNIŠTVA U VIŠENSKOJ PUSTINJI, 544
1. Podvizi episkopa Teofana u zatvorništvu, 551
2. Duhovno–književni radovi episkopa Teofana, 560
3. Pastirsko staranje preosvećenog Teofana, 572

Glava V
POSLEDNJE GODINE ŽIVOTA, 578

Ljubav medicina i čuda

Tue, 08 May 2012 GMT

Ljubav medicina i čuda

Rak je izlečiv

Kancerologija kao deo medicinske nauke saopštava da su za početak stvaranja tumora odgovorni virusi, opšta mutacija ćelija i raznovrsni karcinogeni činioci; uzima se u obzir i nasledna predispozicija, ali ono što je bitno u nastupanju, a zatim u napredovanju ili povlačenju malignog procesa, jeste odbrambena sposobnost organizma, njegov imunološki sistem.
Shodno mojim psihijatrijskim i psihoterapeutskim razmišljanjima i istraživanjima, uspešan razvoj psihosomatske medicine u toku proteklih četrdeset - pedeset godina i možda pre svega odlučujuća otkrića u psihoneuroendokrinoimunologiji, bitno su unapredili naša znanja o raku, najavljujući nam i obećavajući ne toliko pronalazak nekog čudotvornog leka koji će, u jedan mah, otkloniti i uništiti rak, koliko stavljanje odlučnog akcenta u lečenju raka na čovekovu volju, želju, slobodnu odluku da se leči.

Još je slavni Hipokrat rekao da on radije želi da sazna kakva je ličnost čoveka koji se razboleo od neke ozbiljne bolesti nego kakvu bolest ima taj čovek. I danas, međutim, mnogo je više lekara koji misle i postupaju tako kao da bolest napada ljude, umesto da shvate da su ljudi ti koji ,,ulove" bo lest, i to onda kada postanu prijemčivi za uzročnike bolesti kojima smo svakodnevno svi izloženi.

Naš savremenik, američki hirurg, pedijatar i onkolog Berni Zigel iz Nju Hejvena, profesor na Jejlskom univerzitetu, napisao je neobičnu i uzbudljivu knjigu, naučnu i filosofsku, psihološku i psihoterapeutsku. Posle višegodišnjih priprema, koje su se sastojale u prikupljanju empirijskog znanja i korišćenju probrane literature (naročito iz dubinske analitičke psihologije Karla Gustava Junga), kao i religijske i religijsko-ezoterne literature azijskih religija i hrišćanstva (naročito literature o meditaciji i molitvi), Berni Zigel je 1978. godine započeo originalan i pionirski rad na lečenju teških i takozvanih neizlečivih bolesti u medicini, u prvom redu na lečenju raznih oblika raka. Nakon što je deset godina radio sa takvim bolesnicima koristeći snove bolesnika i njihove crteže, podstičući ih na stvaralaštvo manifestovano na različite načine, služeći se individualnom i grupnom psihoterapijom, Berni Zigel je postigao izvanredne uspehe u lečenju, često i izlečenje teških oblika raka kod pacijenata različitog uzrasta. Knjiga koju prikazujemo plod je, dakle, spomenutog dugogodišnjeg rada Bernija Zigela. Ona se odlikuje ozbiljnom naučnom opremom, preciznim navođenjem bolesti i njenog toka, procesa lečenja i upotrebljenih metoda.

Onkološki radovi u svetu i kod nas poslednjih godina, a za mene naročito plodna knjiga Bernija Zigela Ljubav, medicina i čuda, nedvosmisleno su mi pokazali da je rak izlečiva bolest. Odmah se, naravno, postavlja glavno pitanje, važnije čak i od vrste raka, doba bolesnika, njegovog socijalnog stanja; naime - kakvo je psihičko ustrojstvo bolesnika, koliki su potencijali njegove vere, nade i ljubavi, koliko je u njemu želje da živi, a ne da umre, da se bori, a ne da se preda. Iz dosadašnjih istraživanja poznato je da se od raka najčešće razboljevaju ljudi sa dugotrajnim psihičkim konfliktima seksualne, agresivne ili neke druge prirode, depresivni ljudi, previše racionalni ljudi sa nerazvijenim emocijama ili strahom od emocija, siromašnog života fantazije, kao i ljudi sputanih i pasivnih emocija. Spremnost čoveka da ispolji svoje emocije straha i besa, kao i svoja tužna osećanja i doživljaj krivice (otud veliki značaj ispovedništva u hrišćanskoj crkvi u toku dve hiljade godina), smanjuju (prema verodostojnim istraživanjima naučnika) verovatnoću razboljevanja od raka. Ne treba zaboraviti da je ljutnja normalna emocija, ako se ispolji onda kada se oseća i ako odgovara stvarnom izazovu. Ako se ona, međutim, ne ispolji pravovremeno, razvija se skrivena, dugotrajna, često nesvesno u sebi gajena kivnost, pa i mržnja koja deluje destruktivno i samodestruktivno.

Elida Evans, Jungova učenica, u mnogome je utrla put današnjim psihoonkolozima 1926. godine, kada je objavila knjigu Psihološke studije raka. Evansova zaključuje svoj rad rečima: "Rak je simbol, najveći od svih bolesti, on pokazuje daje nešto proticalo pogrešno u pacijentovom životu i opomena je da treba da ide drugim putem. "Evo, kako smo dobili, prema mom mišljenju, ključ za razrešavanje zagonetke raka. Ako se čovek već razboleo od raka, ne može i ne treba da izbegne egzistencijalno sučeljavanje sa samim sobom, sa u nečem bitnom - pogrešnim sobom. Šta je to bitno pogrešno bilo u prošlosti pacijenta - možda neka krivica koju je hteo od sebe i drugih da sakrije, dugotrajan strah ili žalost čije uzroke nije želeo da upozna? A potom stižu dva nova značajna pitanja koja treba uputiti sebi sebi; prvo pitanje: želiš li svim bićem svojim da se promeniš, da ono pogrešno, staro, okaješ, a novo i drukčije izabereš i, drugo pitanje, ko mi može u ovom preobražaju istinski pomoći?
Kako je žalosno mali broj ljudi koji su stvarno spremni za preobražaj, hrišćani bi rekli, za metanoju, preumljenje! Kada je Berni Zigel nudio svojim pacijentima obolelim od raka izbor između operacije i promene njihovog životnog stila kao realnu šansu za izlečenje, osmoro od deset paci- jenata odgovorilo je: "Operacija. Manje boli".

Četiri su pitanja koja Berni Zigel postavlja svakom svom onkološkom pacijentu: 1. šta vam se dogodilo poslednjih godinu-dve pre izbijanja bolesti? 2. šta bolest za vas znači? 3. zašto vam je bolest bila potrebna? i 4. želite li da živite?
Ono što se od kanceroznih bolesnika u psihoterapiji traži jeste preuzimanje odgovornosti i aktivno sudelovanje u sopstvenom lečenju. Ništa nije nemoguće u lečenju čak i najtežih oblika raka.

Berni Zigel traži da se iz rečnika izbriše reč ,,nemoguće", podsećajući na čuveni poklič nekadašnjeg izraelskog predsednika Davida Ben Guriona: "Niko ko ne veruje u čuda nije realist“. Ovakav ili sličan usklik traje već četiri hiljade godina u judeo-hrišćanskoj religiji. Ipak, čvrsto i duboko religiozno ubeđenje, prosto rečeno, vera u Boga nije jedini, pa čak ni nužan uslov da se neko izleči od raka. Iako takva vera jeste jedna od najvažnijih poluga za izbacivanje sebe iz lažnog na pravi kolosek življenja, iskustva Elizabete Kibler-Ros i Bernija Zigela ukazuju i na mogućnost izlečenja agnostika i ateista. Ono, međutim, što svaki kancerozan bolesnik mora iskreno i duboko da preživi, kao prvi uslov za početak uspešnog lečenja, jeste pošten uvid u sopstvene pogreške, uz jaku želju da iz njih izađe i pođe drugim, ispravnijim, moralnijim, manje sujetnim životnim putem.

Problem sa kojim se suočava bolesnik od raka koji veruje u Boga nije nimalo lakši od onog sa kojim se suočava ateist. Ukoliko i sačuva veru koju je imao pre bolesti, bolesnik od raka može ovako da razmišlja: ako mi je Bog poslao ovu bolest, ko sam ja da tražim izlečenje? Takav način razmišljanja je isto tako pogrešan kao i onaj drugi: neka me samo još ovoga puta Bog spasi i promeni moje bolesno stanje! U prvom slučaju, bolesnik je opterećen neplodnim osećanjem grešništva i rado se predaje sudbini, što ne predstavlja dobre uslove za lečenje. U drugom slučaju, čovek se ponaša detinjasto, jer traži da mu Bog izmeni spoljašnje manifestacije njegove unutarnje bolesti, izbegavajući da sam preuzme odgovornost kako za nastanak bolesti tako i za lečenje. Zato je Berni Zigel s pravom upozoravao svvoje religiozne bolesnike da o bolesti ne misle kao o Božijoj volji, ili, još gore, Božijoj kazni (samo je čovek taj koji kažnjava sebe, nikad Bog!), već upravo kao o posledici zastranjivanja ili skretanja od Božije volje.

Zaključićemo naše razmišljanje o raku i psihi ovako: onaj koji je bio voljen, i naročito obaj ko voli, ređe oboljevaju od raka. I kao hrišćanin i kao lekar-psihoterapeut, potpuno se slažem sa Bernijem Zigelom, koji pri kraju svoje knjige Ljubav, medicina i čuda piše kako oseća da sve bolesti mogu da se dovedu u vezu sa nedostatkom ljubavi ili sa uslovljenom, zapravo sebičnom ljubavi; mržnja, sebična „ljubav“ ili nedostatak ljubavi iscrpljuju tokom godina imunološki sistem organizma, dovodeći ga u jednom trenutku u stanje depresivne ispražnjenosti, nemoći za dalju odbranu. To je trenutak, kada se čovek razboljeva – od raka ili neke druge bolesti. Samo bezuslovna ljubav je moćan – najmoćniji – podsticaj za naš imunološki sistem. Ljubav sve leči! Ali ona ljubav koja se ravna prema Božijoj zapovesti:Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe!

Dr Vladeta Jerotić

SADRŽAJ

Predgovor (Dr Vladeta Jerotić), 7
Povodom izlaska novog izdanja, 13
Uvod, 19

ODUHOVLJAVANJE TELA
Privilegovan slušalac, 31
Isceljujuća saradnja, 65
Bolest i duh, 111
Volja za životom 161

OTELOVLJAVANJE UMA
Početak putovanja, 197
Usmeravanje uma na isceljenje, 227
Slike kod bolesti i isceljenja, 241
Postati izuzetan, 247
Ljubav i smrt, 309
Dodatak, 339
O autoru, 353
Pogovor (Dr Vuk Stambolović), 355

Da smem

Mon, 07 May 2012 GMT

Da smem

Zbirka pesama mladog srpskog pesnika

*

Ozbiljan sam i kada se šalim,
odveć toplo i od srca lažem,
nikada se ni na šta ne žalim,
ali moram makar vama da kažem

*

Ni vladike, ni ministri,
da ne pričam o carici,
ne sm'u s carem biti na Ti
sem ubogi svi pesnici

*

Smeh kao lek (tvrdi povez)

Mon, 07 May 2012 GMT

Smeh kao lek (tvrdi povez)

Kad se neko odluči da celog života pomaže ljudima na jedan način, a onda oseti sopstveni dar i potrebu da im pomogne i na drugi način, to se onda zove – dr Dušanka Stevović Gojgić.

Mnogi su slavni pisci bili u isto vreme i lekari, setimo se samo Antona Čehova i Laze Lazarevića, ali nisu pisali isključivo o pacijentima i nisu vredno, kao doktorka Dušanka, skupljali bisere iz ordinacije. I ne samo iz ordinacije, nego i sa telefona hitne pomoći u kojoj radi. I nije bilo dovoljno samo ih sakupiti, nego i imati duha da se uobliče i sastave u celinu kao što je ova knjiga.

A ti biseri smo, u stvari, svi mi. Mi kao pacijenti, sa svim svojim manama, vrlinama, neznanjem, lukavošću, bahatošću, pa i nepismenošću. I takvima kakvi smo dr Dušanka se ne ruga, već samo dobronamerno pokazuje sliku našeg društva, sa vidljivim naporom da ga popravi, da ne kažem izleči. A izlečenje zavisi i od samog pacijenta.

Ova knjiga, dakle, neće služiti samo za razbibrigu i smeh, već i kao mala studija o nama, koju mogu da koriste i sociolozi, i psiholozi, i drugi lekari, pa i političari.

Hrvati u svetlu istorijske istine

Mon, 07 May 2012 GMT

Hrvati u svetlu istorijske istine

Dugo godina po objavljivanju knjige "Hravati u svetlu istorijske istine", nije se znako ko stoji iza pseudonima Psunjski. Sada skoro sa sigurnošću možemo tvrditi, da je to bio Veliša Raičević. Knjiga je sigurno nastajala dosta dugo, a odštampana je bila u Beogradu marta 1944., nešto pre oslobođenja grada. Gestapo, tajna policija nemačkog rajha je, izevesno zbog izdaje, upala u štampariju u kojoj je bila knjiga štampana, i zaplenila skoro celokupan tiraž.

Nemci nisu hteli da otkrju istinu o istoriji Srba i lažljivost Hrvata u njihovom falsifikovanju istorije. Na kraju krajeva, Hrvatska je bila saveznica, a Srbija okupirana i sa privremenom vladom. Odmah po oslobođenju preostale primerke je tražila i zaplenila jugoslovenska tajna policija, a štampara Antuna Rota su krajem 1944. proglasili za okupatorskog saveznika i ubili ga na nepoznatom mestu.

Za Psunjskog se nije znalo ko je, pa je mogao da se uzvuče. Većinu primeraka knjige su pronašli, a njihovi vlasnici su, po običaju, završili na Golom otoku. Zvanična institucija, Narodna biblioteka Srbije, prvi primerak knjige dobija tek 1981. godine, posle smrti Josipa Broza - Tita. Primerak u svom arhivu ima i Srpska pravoslavna crkva, a nekoliko primeraka imaju nekadašnji autorovi prijatelji, koji vešto prikrivaju svoji originalni primerak, jer knjiga nije pisana niz dlaku današnje srpsle vlasti.

SADRŽAJ

1. Poreklo Hrvata, 5
2. Prva samostalnost pod Tomislavom, 13
3. O starini srpskog imena, 18
4. Hrvatsko ”povijesno pravo” i gusarenje po srpskoj istorijskoj baštini, 30
5. Srpstvo za vreme prve hrvatske samostalnosti, 38
6. Pohlepa za srpskom Bosnom i njenim vladarima, 40
7. Hrvatski janičari, 51
8. U jednoj ruci krst, a u drugoj mač, 53
9. Doba otimanja kao preteča hrvatske istorijske književnosti, 63
10. Osnove hrvatske pismenosti i književnosti, 70
11. Istrebljenje Srba kao program hrvatskog sabora kroz vekove, 77
12. Ilirsko zakulisje, 87
13. Hrvatska statistička tendencija, 99
14. Istorijat ujedinjenja i njegove posledice, 109
15. Banovina Hrvatska, 121
16. ”Nezavisna Država Hrvatska”, 132
17. Zaključak, 192
18. Pogovor, 198
19. O Veliši Raičeviću - Psunjskom, 199
20. Osvrt na izdanje iz 2006., 202
21. Međumrežno izdanje, 203
22. Izdanje iz 2011., 205

Crkva u tajni projavljena

Mon, 07 May 2012 GMT

Crkva u tajni projavljena

"Naučna" određenja Liturgije koja su sa zapada prodrla na istok, a zatim nektrički prihvaćena u akademskoj teologiji pravoslavne Crkve, smatraju simvoliku našeg bogosluženja nečim perifernim, drugorazrednim, beznačajnim. Noviji rečnici dogmatike, liturgike i liturgičkog bogoslovlja primećuju da su bogoslužbene simvoličke radnje i gestovi često shvaćeni kao "akti koji se ne smatraju zanimljivim za jedan teološki diskurs". Štaviše, simvolizam se u svim udžbenicima dogmatike, kako zapadnim, tako i našim, ali po rimokatoličkim obrascima koncipiranim, vidi kao oštra pretnja evharistijskom – svetotajinskom realizmu!

Sadržaj

Matić, Z., Uvodna reč

Simbolizam i realizam u pravoslavnom bogosluženju, 5
1. Uvod, 5
2. Pojam simvola, 7
3. Simvolizam u hrišćanskoj veri, 9
4. Simvolizam u pravoslavnom bogosluženju, 11
5. Ikonični simvolizam u bogosluženju, 18
6. Jedan pogled na današnje stanje, 24

Evharistija i Carstvo Božje, 31
1. Biblijske činjenice, 33
2. Buduće carstvo - uzrok i praobraz Evharistije, 38
3. Liturgijska praksa, 41
4. Sabranje na jedno mesto, 42
5. Prolaz (vernih) kroz iskustvo podviga i krštenja, 44
6. Evharistija kao pokret i putovanje, 45
7. Žrtva pashalnog jagnjeta, 48
8. Vaskrsno slavlje, 54
9. Sećanje na budućnost, 60
10. Konstituisanje "institucije Crkve", 74
11. Zajednica Svetoga Duha, 84
12. Preobražaj sveta, 93

Razmišljanja o krštenju, miropomazanju i Evharistiji, 101

Rukopoloženje - sakrament?, 119
1. Teološka perspektiva, 119
2. "Rukopoloženi" i zajednica, 121
3. Posledice po "rukopoloženu" osobu, 124
4. Zaključne napomene, 127

Dodatak 129

Midić, I. Liturgijski život konkretne lokalne Crkve, 131

Izvori, 155

StivJobs

Sat, 28 Apr 2012 GMT

StivJobs

Ekskluzivna biografija kreativnog vizionara koji je promenio savremeni svet.

Napisana na osnovu više od četrdeset intervjua sa Stivom Džobsom, kao i na osnovu više od stotinu intervjua sa članovima porodice, prijateljima, suparnicima, konkurentima i kolegama – ova knjiga predstavlja hroniku burnog života i žestoke ličnosti kreativnog preduzetnika čija je strast prema savršenstvu i mahniti nagon za delanjem doneo revoluciju u šest privrednih grana: u personalnim računarima, animiranim filmovima, muzici, telefonima, tablet računarstvu i digitalnom izdavaštvu.

U vreme kada društva širom sveta pokušavaju da stvore privredu za digitalno doba, Džobs je najistaknutija ikona inventivnosti i primenjene imaginacije. On je znao da se nova vrednost u dvadeset prvom veku najbolje može stvoriti spajanjem kreativnosti i tehnologije, pa je izgradio kompaniju u kojoj su stvaralački iskoraci bili kombinovani sa izvanrednim inženjerskim dostignućima.

Iako je Džobs sarađivao u nastanku ove knjige, nije zahtevao da ima kontrolu nad onim što će biti napisano, pa čak ni pravo da to pročita pre nego što knjiga bude objavljena. Ništa nije zabranio, štaviše, podsticao je ljude koje je poznavao da govore iskreno. „Uradio sam mnogo stvari kojima se ne ponosim“, rekao je on. „Ali u mom ormaru nema takvog prljavog veša koji niko ne bi smeo da pronađe.“

Džobs je umeo da dovede ljude oko sebe do besa i očajanja. Ali njegova ličnost i proizvodi bili su isprepletani, baš kao što je to slučaj s „Eplovim“ hardverom i softverom. Njegova izuzetna priča, ispripovedana u ovoj majstorskoj biografiji, ispunjena je lekcijama o inovacijama, liderstvu i vrednostima.

Apostol (tvrdi povez)

Mon, 23 Apr 2012 GMT

Apostol (tvrdi povez)

Besede ikonopisca

Mon, 23 Apr 2012 GMT

Besede ikonopisca

Sadržaj

Sergije Averincev – Čuvar dostojanstva ikone, 7
Arhimandrit Zinon – Besede ikonopisca
O smislu ikone, 15
O ikonopisanju, 21
Kako postati ikonopisac, 26
O tehnici ikonopisanja, 28
O lepoti, 30
O Hristu, 34
O milosrđu i opraštanju, 35
O vaskrsenju, 37
O ugledanju na Hrista, 39
O Crkvi i Svetim Tajnama, 47
O Evharistiji, 54
O bogoslužbenom jeziku, 62
O poslušanju, 64
O obrazovanju, 67
O crkvenom životu, 71
O jedinstvu, 75
O eshatologiji i spasenju, 84
Nešto o sebi, 89
Irina Jazikova – Svedočanstvo lepote, 91
Reč priređivača, 103

REČ PRIREĐIVAČA

Arhimandrit Zinon, nesumnjivo najznačajniji ruski ikonopisac kraja dvadesetog i početka dvadeset i prvog veka, rodio se u Oliviopolju kod Nikolajeva (na jugu Ukraine, nedaleko od Odese). Za ikonopis se zainteresovao na Odeskoj akademiji za umetnost, koju je pohađao od 1969. godine. Tehniku, tehnologiju i kanone pravoslavnog ikonopisa izučavao je samostalno, jer u sovjetskoj Rusiji za ikonopis nije bilo mnogo interesovanja i razumevanja.

Zamonašio se 1967. godine u Pskovsko-Pečerskom Uspenskom manstiru. Primivši monaški postrig, otac Zinon je dobio mogućnost da radi za Crkvu, a njegova umetnost bila je brzo primećena i tražena od strane sveštenonačalnika. Svjatjejši patrijarh Pimen pozvao ga je 1979. godine u Trojice-Sergijevu Lavru. Ovde je otac Zinon oslikao ikonostas bočnog oltara u kripti Uspenske saborne crkve, kao i mnoštvo zasebnih ikona. Patrijarh Pimen bio je veliki poznavalac drevnog ikonopisa i visoko je cenio stvaralaštvo oca Zinona. Po blagoslovu patrijarha, 1983. godine ocu Zinonu je naloženo da učestvuje u obnovi i blagoukrašavanju Danilovskog manastira u Moskvi. Oslikao je 1985. godine crkvu Svete Petke u Vladimirskoj oblasti.

Ikonopisac je nastavio da radi i za Pskovsko-Pečerski manastir; ovde su bili napravljeni ikonostasi hramova prepodobnomučenika Kornilija (1985. godine), Pokrova Uspenjske Saborne crkve (1990. godine) i Pečorskih svetih na brdu (1989-1991). Oslikao je 1988. godine i ikonostas malog hrama Trojicke Saborne crkve u Pskovu, posvećenog Prepodobnom Serafimu Sarovskom.

Ruskoj Pravoslavnoj Crkvi je 1994. godine vraćen drevni Spaso-Preobraženski Miroški manastir (izuzev hrama iz XII veka, koji je ostao pri Pskovskom muzeju umetnosti), pod jednim uslovom – u tom manastiru mora biti smeštena ikonopisačka škola. Otac Zinon bio je na čelu te škole i ona se počela uspešno razvijati. U ovom manastiru 1996. godine je bila obnovljena crkva Svetog Stefana Prvomučenika, u kojoj su se obavljala bogosluženja. Ovde je otac Zinon napravio originalni kameni ikonostas i naslikao na njemu likove Spasitelja, Bogorodice i svetitelja u medaljonima.

Radeći još u Danilovskom manastiru, arhimandrit Zinon je stekao ugled jednog od vodećih ikonopisaca u Rusiji, i počeli su ga aktivno pozivati u druge zemlje – radio je u Francuskoj, u Novo-Valaamskom manastiru u Finskoj, u manastiru Vozdviženja Časnog Krsta (Ševeton, Belgija); predavao je u ikonopisačkoj školi u Serijatu (Italija) itd.

Godine 2008. arhimandrit Zinon je završio oslikavanje Bečkog sabornog hrama Svetog Nikolaja Ruske Pravoslavne Crkve. A trenutno radi na oslikavanju kapele u manastiru Simonopetra na Svetoj gori.

Arhimandrit Zinon, jedan od najautoritativnijih majstora savremenog ruskog ikonopisa, je 1995. godine prvi među crkvenim delatnicima primio Državnu nagradu Rusije za doprinos u crkvenoj umetnosti. Knjiga Besede ikonopisca do sada je u rusiji imala tri izdanja. Srpski prevod je urađen prema trećem izdanju koje je priređeno sa kolor ilustracijama i za koje je predgovor napisao Sergije Averincev. Ideja izdavača je bila da našoj bogoslovskoj i umetničkoj publici, osim teksta ove značajne knjige, što detaljnije predstavimo i ikonopisačko delo jednog od najznačajnijih pravoslavnih umetnika današnjice, pa je izbor reprodukcija zato u dobroj meri različit od onog u izvornom izdanju. Potrudili smo se da napravimo kratak presek kroz višedecenijsko stvaralaštvo ovog izuzetnog autora, sve do najnovijih ostvarenja kao što su živopis Bečkog hrama Svetog Nikolaja i delovi ikonopisa i živopisa u manastru Simonopetra na Svetoj gori gde su radovi još u toku.

Takođe, dodat je tekst Svedočanstvo lepote Irine Jazikove, istoričara umetnosti, o radovima na oslikavanju Bečkog sabornog hrama.

Dejan Mandelc

Biblija živi u Crkvi

Mon, 23 Apr 2012 GMT

Biblija živi u Crkvi

Biblija je u pravu - istorija i arheologija potvrđuju

Mon, 23 Apr 2012 GMT

Biblija je u pravu - istorija i arheologija potvrđuju

U ovoj knjizi koja je prevedena na 24 jezika i čije svetsko
izdanje iznosi preko 10 miliona primeraka, dokazuje se sa naučnom
preciznošću ono što je tako često poricano, a to je činjenica da se
više ne može sumnjati u istinitost istorijske sadržine Biblije

Bila sam jehovin svedok

Mon, 23 Apr 2012 GMT

Bila sam jehovin svedok

Blagoveštenje Rudničko

Mon, 23 Apr 2012 GMT

Blagoveštenje Rudničko

Profesor dr Sreten Petković, zaslužni proučavalac pravosla-
vne crkvene umetnosti, napisao je likovnu monografiju o manastiru
Blagoveštenju Rudničkom kod Stragara, ispunjavajući tako obećanje
dato blaženopočivšem vladici Savi.

Veliki post

Mon, 23 Apr 2012 GMT

Veliki post

Ovo kratko objašnjenje Velikog posta je napisano za one - a njih je
danas veoma mnogo - koji žele da bolje razumeju liturgičku tradiciju
Crkve i da u njoj svesnije učestvuju.

Iz pera jednog od najvećih pravoslavnih bogoslova i pisaca dvade-
setog veka.

Vizantijski Hristos

Mon, 23 Apr 2012 GMT

Slika stiže uskoro

Vizantijski Hristos

Vizantijsko bogoslovlje

Mon, 23 Apr 2012 GMT

Vizantijsko bogoslovlje

Gorazd- Episkop češko moravski

Mon, 23 Apr 2012 GMT

Gorazd- Episkop češko moravski