Свето писмо Стари заветДевтероканонске књиге
Премудрости СоломоновеПоглавље 9. Поглавље 91. Боже Отаца и Господе милости Који си све створио ријечју Својом
2. и који си Премудрошћу својом саздао човјека да влада Тобом створеним тварима
3. и да управља свијетом светошћу и праведношћу и у правоти душе да суд суди!
4. Подари ми Твојим Престолима сапрестолну Премудрост и не одбаци ме од дјеце своје.
5. Јер, ја сам слуга Твој и син слушкиње Твоје, човјек немоћан и кратка вијека и премален за поимање Суда и закона.
6. Пошто, макар и савршен био неко међу синовима људским ако је без Твоје Премудрости ништа не представља.
7. Ти си ме изабрао за цара народа Твога и за судију синова Твојих и кћери.
8. Рекао си да саградим храм на Гори Светој Твојој и у граду обиталишта Твога жртвеник по узору на Шатор свети који си припремио од почетка.
9. А са Тобом је Премудрост која зна дјела Твоја; присутна, када си стварао свијет, којој је познато шта је угодно у очима Твојима и шта право у заповијестима Твојима.
10. Ниспошљи њу са светих небеса и са трона славе Твоје пошаљи је, да би била са мном и помогла ми да познам шта је Теби угодно.
11. Јер она све зна и разумије па ће ме трезвено водити у дјелима мојим и сачувати ме славом својом;
12. и биће примљена дјела моја и судићу народу Твоме праведно и бићу достојан престола оца мојега.
13. Јер, који човјек познаје вољу Божју? Или ко ће се досјетити шта хоће Господ?
14. Јер, помисли смртника су несигурне и склона гријешењу размишљања наша;
15. трулежно тијело притиска душу и земно станиште обремењује многобрижни ум.
16. Ми једва назиремо оно што је на земљи и оно што је под рукама с муком налазимо; ко ли ће тек оно што је на небесима испитати?
17. Вољу пак Твоју ко би познао, да Ти нијеси дао Премудрост и да нијеси послао Светога Духа свога са Висина?
18. И тако бише исправљене стазе оних што су на земљи и ономе што је Теби угодно бише људи научени и Премудрошћу спасени.
Поглавље: 8 | Поглавље: 10
