Свето писмо Стари заветДевтероканонске књиге
Премудрости СоломоновеПоглавље 14. Поглавље 141. Други опет послан на пловидбу, имајући да се пробија кроз дивље валове призива у помоћ трулије дрво од лађе која га носи!
2. Јер лађу је жеља за зарадом измислила а мудрост стваралачка направила
3. а Твоје, Оче, Провиђење управља њоме, јер си и на морима пут отворио и на таласима стазу безбједну.
4. И показао да можеш од свега избављати макар се неко и невјешт укрцао
5. А жеља Ти је да не буду неактивна дјела Премудрости Твоје зато повјеравају људи и најмањем дрвету душе своје и бродећи по таласима на лађици бивају сачувани.
6. Па и у почетку кад су пропадали горди џинови нашла је нада свијета на лађици прибјежиште и оставила вијеку (свијету) сјеме за нова покољења вођена Твојом руком.
7. Јер благословено је дрво којим се твори правда,
8. а рукотворина (идолска) и сама је проклета, као и онај који је направио, зато што је он прави а оно што је трулежно бива названо богом.
9. Јер подједнако су мрски Богу и безбожник и безбожност његова,
10. зато ће учињено дјело заједно са починиоцем бити кажњено.
11. Стога ће и на идоле многобожачке осуда пасти пошто у творевини Божјој постадоше гадост на саблазан душа људских и за замку ногама безумним.
12. Јер измишљање идола је почетак блуда а њихов проналазак - трулеж живота.
13. Јер у почетку њих није било нити ће их бити навијек!
14. Са празном славом људском ушли су у свијет, зато им је намијењен скори крај.
15. Пријевременом тугом сатрвен отац ненадно умрлом дјетету направи слику па некад мртвом човјеку сада као богу одаје пошту и преноси, на њему потчињене, тајне и обреде;
16. онда, временом одржавани безбожни обичај, као закон се чува.
17. Тако се и по наређењу владарском извајаним ликовима одаје пошта, а пошто људи зато што далеко бораве не могу непосредно да их чествују далеки лик пресликавши видљиву слику поштованог владара направе, да би се одсутноме као присутноме са ревношћу клањали.
18. Јачању поштовања непознатих (владара) допринијело је и частољубље умјетника.
19. Наиме, желећи он да се допадне властодршцу крајње се потруди да умјетничко обличје буде што љепше,
20. а свјетина привучена благоликошћу дјела доскора поштованога као човјека сада почиње да сматра за божанство.
21. И то постаде замка животу, јер било несрећом било насиљем поробљени људи неизрециво Име приписаше камењу и дрвећу,
22. па им не би доста заблуде у познању Бога него живјећи под великим налетом незнања та и толика зла миром називају!
23. Те или дјетоубилачке обреде или скривене тајне или развратне гозбе приређују са туђим обичајима;
24. не чувају више ни животе ни бракове чисте, него један другог или преваром убија или прељубом болно повређује.
25. Све је помијешано: крв и убиство, крађа и обмана, скрнављење, невјерство, смута, лажна заклетва,
26. отимање добара, заборав дарова, прљање душа, противприродни живот, беспоредак бракова, прељуба и распусност.
27. Јер поштовање безличних идола почетак је сваког зла и узрок и свршетак.
28. Јер они или веселећи се бијесне или лажно пророкују или живе неправедно, или се брзо заклињу;
29. а ти који су се у бездушне идоле поуздали и зло се заклели не надају се казни.
30. Но за обоје ће их стићи правда зато што зло мислише о Богу поштујући идоле и што се неправедно заклеше, лукавством презревши светост.
31. Јер не сила онога чиме се они куну него суд за грешнике сустиже увијек преступе неправедних.
Поглавље: 13 | Поглавље: 15
