Свето писмо Стари заветДевтероканонске књиге
Премудрости СоломоновеПоглавље 12. Поглавље 121. Бесмртни Твој Дух у свему пребива.
2. Зато преступнике благо караш, подсјећаш на оно у чему гријеше и учиш их, да би се ослободили зла и повјеровали у Тебе, Господе.
3. Негдашње, пак, становнике свете Твоје земље
4. омрзну, јер оно што је најгоре чинише, - дјела враџбинска и обреде безбожничке,
5. убијања дјеце немилосрдна, ждерање на гозбама утроба људских тијела и крви, - жреце из зборишта
6. и родитеље насилнике беспомоћних душа хтио си да уништиш рукама отаца наших,
7. да би достојно насеље примила дјеца Божија најмилије Ти од свију земаља.
8. Но, ипак, и њих си као људе поштедио, послао си осе као претходницу своје војске, да их полако истријебе.
9. Није Ти било немогуће да безбожне у боју предаш у руке праведнима или звијерима љутим, или да их ријечју оштром одједном смрвиш,
10. но, судећи им полако оставио си могућност покајања иако си знао да је зло њихово рођење и урођена злоба њихова и да се неће измијенити помисао њихова вавијек.
11. Јер били су сјеме проклето од почетка, а ни из бојазни од било кога нијеси оставио некажњене гријехе њихове.
12. Па ко ће рећи: шта си учинио? или ко ће се супротставити суду Твоме? Ко пак приговорити за уништене народе, које си створио? Или ко ће се појавити преда те као бранитељ неправедних људи?
13. Јер нема Бога изван Тебе, који се о свему стара да му покажеш да нијеси неправо судио;
14. нити се цар нити владар може с Тобом суочити у корист оних које си казнио.
15. А пошто си праведан, праведно свиме управљаш, осудити онога који не заслужује да буде кажњен - сматраш не својственим Твоје силе.
16. Моћ пак Твоја почетак је праведности и Твоје владање свиме, чини Те да све чуваш.
17. А моћ показујеш невјерујућем савршенству силе док код оних који је познају изобличаваш дрскост.
18. Ти опет који моћ посједујеш, снисходљиво судиш и нама управљаш с великом самилошћу! јер моћ, кад год зажелиш, са Тобом је.
19. А научио си таквим дјелима и народ свој, да праведник треба бити човјекољубив, и добронадлежним си учинио синове своје јер дајеш за гријехе покајање.
20. Јер ако си непријатеље слугу својих, достојне смрти, са толиким обзиром и благошћу казнио давши им вријеме и мјесто да се ослободе зла.-
21. са каквом си тек опрезношћу судио синовима својим, чијим оцима си дао заклетве и завјете благих обећања?
22. Нас дакле карајући, непријатеље наше шибаш на безброј начина, да би и ми кад судимо о доброти Твојој бринули а кад нам се суди - очекивали милост.
23. Зато си и оне који су неразуман живот водили неправедно, њиховим сопственим гадостима мучио;
24. јер путевима заблуде далеко залуташе за богове прихватајући нечасније и од најгаднијих животиња, обманути попут неразборитих младенаца.
25. Ради тога као дјеци неразумној суд на поругу посла.
26. Они пак који поругом опомене не бише уразумљени искусиће достојан суд Божји.
27. Јер оно од чега су сами патили с муком, видјевши код тих што су их сматрали боговима, кажњавани њиме, Онога кога су некад одбацивали да познају, за Бога истинитог признаше; зато дође на њих и коначна осуда.
Поглавље: 11 | Поглавље: 13
