Свето писмо Стари заветДевтероканонске књиге
Премудрости СоломоновеПоглавље 11. Поглавље 111. Она благослови дјела њихова руком пророка светог.
2. Прођоше пустињу ненастањену и на неприступачним мјестима разапеше шаторе;
3. одупријеше се противницима и одбранише од непријатеља.
4. Ожедњеше и призваше Те и даде им се вода из камена цијелца и утољење жеђи из стијене тврде.
5. Јер оно чиме бише кажњени непријатељи њихови
6. преко тога њима оскуднима би учињено добро.
7. Намјесто извора вјечне ријеке замућене нечистом крвљу,
8. на изобличење дјетоубиствене наредбе, Ти им даде изненада обиље воде
9. показавши им тадашњом жеђу колико си казнио њихове противнике.
10. Јер када се нађоше у искушењу, премда милостиво карани, разумјеше како су се у гњеву суђени безбожници мучили,
11. јер си њих (Израиљце) као отац испробао ради подуке, а оне (Египћане) осудио као строг цар и казнио.
12. Подједнако су страдали и одсутни и присутни.
13. А двострука их је жалост снашла и уздисање због сјећања на прошлост;
14. јер кад чуше да је оно што је за њих била казна за оне (Израиљце) то би доброчинство, осјетише Господа.
15. Ономе опет (Моjсију) кога су некад изложили порузи и одрекли га се, послије свега што се догодило - задивише се, ожедњели друкчије од праведника.
16. Умјесто, пак, неразумних помисли неправде њихове, у којима заблудјевши, обожаваху бесловесне гмизавце и биједне звјери, Ти им посла мноштво бесловесних животиња за казну,
17. како би знали да оно чиме човек гријеши, тиме бива кажњен.
18. Јер није било тешко да свемоћна Твоја рука која је створила свијет из безобличне твари пошаље на њих мноштво медвједа и љутих лава
19. или новостворених непознатих звијери пуних гњева, из којих огњени пламен лиже или се шире смрдљива испарења или им из очију страшна ватра сијева;
20. оне би могле не само штетним дејством да их сможде, него и својим страшним изгледом да их униште.
21. Но и без тога, једним дахом су могли пасти гоњени правдом и развијани Духом силе Твоје; али Ти си све уредио по мјери, броју и равнотежи.
22. Јер свемоћ Твоја је увијек с Тобом, и снази мишице Твоје ко ће се супротставити?
23. Јер је цијели свијет пред Тобом као зрнце пијеска на теразијама и као кап јутарње росе на земљу пале.
24. Ти пак све милујеш, јер Ти се све може, и превиђаш гријехе људске ради покајања.
25. Зато што сва бића љубиш и ништа нећеш презрети од онога што си саздао пошто их из мржње ни стварао нијеси.
26. А како би нешто и опстало, да то Ти нијеси хтио, или оно што Ти нијеси призвао (у биће) како би се одржало?
27. Зато све и сва поштеди, јер је Твоје, Владико душељупче!28.
Поглавље: 10 | Поглавље: 12
