Свето писмо Стари завет
Књига пророка НаумаПоглавље 3. Гријехови су града Ниневије узрок казни која иде на њу.1. Тешко граду крвничком, вас је пун лажи и отимања, грабеж не избива из њега.
2. Пуцају бичеви, и точкови праште, и коњи топоћу, и кола скачу,
3. Коњаници поскакују, и мачеви се сјају, и копља сијевају, и мноштво је побијенијех и сила мртвијех тјелеса, нема броја мртвацима, и пада се преко мртваца,
4. За мноштво курварства љупке курве, вјеште бајачице, која продаје народе својим курвањем и племена врачањем својим.
5. Ево ме на те, говори Господ над војскама, и узгрнућу ти скуте твоје на лице, и показаћу народима голотињу твоју и царствима срамоту твоју.
6. И бацићу на тебе гадове и наружићу те, и начинићу од тебе углед.
7. И ко те год види, бјежаће од тебе, и говориће: опустје Ниневија; ко ће је жалити? гдје ћу тражити оне који би те тјешили?
8. Јеси ли боља од Но-Амона, који лежаше међу ријекама, опточен водом, којему предња кула бјеше море и зидови му бјеху море?
9. Јачина му бјеше Хуска земља и Мисир и народи без броја; Футеји и Ливеји бјеху ти помоћници.
10. И он би пресељен, отиде у ропство, и деца његова бише размрскана по угловима свијех улица; и за главаре његове бацаше ждријеб, и сви властељи његови бише оковани у пута.
11. И ти ћеш се опити и крићеш се, и ти ћеш тражити заклон од непријатеља.
12. Сви ће градови твоји бити као смокве с ранијем родом; кад се тресну, падају у уста ономе ко хоће да једе.
13. Ето, народ су ти жене усред тебе; непријатељима ће твојим бити широм отворена врата од земље твоје, огањ ће прождријети пријеворнице твоје.
14. Нахватај себи воде за опсаду, утврди ограде своје; уђи у као и угази блато, оправи пећ за опеке.
15. Ондје ће те прождријети огањ, мач ће те исјећи, изјешће те као хрушт; нека вас је много као хруштева, нека вас је много као скакаваца.
16. Имаш трговаца више него што је звијезда на небу; хруштеви падоше, па одлетјеше.
17. Главари су твоји као скакавци и војводе твоје као велики скакавци, који падају по плотовима кад је студено, а кад сунце гране, одлијећу, и мјесто им се не познаје гдје бјеху.
18. Задријемаше твоји пастири, царе Асирски, полијегаше јунаци твоји, народ се твој распрша по горама, и нема никога да их збере.
19. Нема лијека полому твом, љута је рана твоја; ко год чује глас о теби, пљескаће рукама над тобом, јер кога није стизала злоћа твоја једнако?
Поглавље: 2 | 