Свето писмо Стари завет
Трећа књига МојсијеваПоглавље 21. Свештеници треба да буду свети и без мане.1. Још рече Господ Мојсију: кажи свештеницима синовима Ароновијем, и реци им: за мртвацем да се не скврни ни један у народу својем,
2. Осим за родом својим по крви, за матером својом или за оцем својим или за сином својим или за кћерју својом или за братом својим,
3. Или за рођеном сестром својом, дјевојком, која није имала мужа; за њом се може оскврнити.
4. Ако је ожењен, да се не оскврни за женом својом у народу својем учинивши се нечист.
5. Да се не начине ћелави чупајући косу с главе своје и да не брију браде своје, нити се режу по тијелу својем.
6. Нека буду свети Богу својему, и нека не скврне имена Бога својега, јер приносе жртве огњене Господње, хљеб Бога својега, зато нека су свети.
7. Нека се не жене женом курвом или силованом; ни пуштеницом нека се не жене; јер су свети Богу својему.
8. И теби нека је сваки свет, јер приноси хљеб Бога твојега; свијет нека ти је, јер сам ја свијет, Господ, који вас посвећујем.
9. А кћи свештеничка која се оскврни курвајући се, скврни оца својега, нека се огњем спали.
10. А свештеник највиши између браће своје, којему се на главу излило уље помазања и који је посвећен да се облачи у свете хаљине, нека не открива главе своје, и хаљина својих нека не раздире.
11. И к мртвацу ни једном нека не иде, ни за оцем својим ни за матером својом да се не оскврни.
12. И из светиње нека не излази, да не би оскврнио светињу Бога својега, јер је на њему вијенац, уље помазања Бога његова; ја сам Господ.
13. Он нека се жени дјевојком.
14. Удовицом ни пуштеницом ни силованом ни курвом да се не жени; него дјевојком из народа својега нека се ожени.
15. И нека не скврни сјемена својега у народу својем, јер сам ја Господ, који га посвећујем.
16. Опет рече Господ Мојсију говорећи:
17. Кажи Арону и реци: у кога би из сјемена твојега од кољена до кољена била мана на тијелу, онај нека не приступа да приноси хљеб Бога својега.
18. Јер нико на коме би била мана не ваља да приступа, ни слијеп, ни хром, ни у кога би био који уд превећ мали или превећ велики,
19. Ни у кога је сломљена нога или рука.
20. Ни грбав, ни дрљав, ни ко има биону на оку, ни шугав, ни лишајив, ни просут.
21. У кога би год из сјемена Арона свештеника била кака мана на тијелу, нека не приступа да приноси жртве огњене Господу; мана је на њему; да не приступа да приноси хљеб Бога својега.
22. Али хљеб Бога својега од ствари пресветих и од ствари светих нека једе;
23. Али за завјес нека не улази; к олтару нека се не приближује, јер је мана на њему, па нека не скврни светиње моје, јер сам ја Господ који их посвећујем.
24. И Мојсије каза то Арону и синовима његовијем и свијем синовима Израиљевим.
Поглавље: 20 | Поглавље: 22
