Свето писмо Стари завет
Књига пророка ИсаијеПоглавље 37. Сенахиримова се сила послије молитве Језекијине за ноћ разбија.1. А кад то чу цар Језекија, раздре хаљине своје и веза око себе кострет, па отиде у дом Господњи.
2. И посла Елијакима, који бeше над двором, и Сомну писара и најстарије свештенике обучене у кострет к Исаији пророку сину Амосову.
3. И рекоше му: „Овако вели Језекија: 'Ово је дан невоље и кара и руга, јер приспеше деца до порођаја, а нема снаге да се роде.
4. Да ако је чуо Господ Бог твој што рече Равсак, кога посла цар Асирски господар његов да ружи Бога живога и да га вређа речима које је чуо Господ Бог твој, помоли се за остатак који се налази.'"
5. И дођоше к Исаији слуге цара Језекије.
6. И рече им Исаија: „Овако реците господару свом: 'Oвако вели Господ: Не плаши се од речи које си чуо, којима хулише на ме слуге цара Асирскога.
7. Ево, ја ћу пустити на њ дух, те ће чути глас и вратити се у своју земљу, и учинићу да погине од мача у својој земљи.'”
8. И тако вративши се Равсак нађе цара Асирскога где бе Ливну, јер беше чуо да је отишао од Лахиса.
9. А он чу за Тираку цара Хускога где казаше: „Иде да се бије с тобом.” И чувши посла посланике к Језекији говорећи:
10. „Овако реците Језекији цару Јудину: 'Немој да те вара Бог твој, у кога се уздаш говорећи: Неће се дати Јерусалим у руке цару Асирском.'
11. Ето, чуо си шта су учинили цареви Асирски свем земљама потрвши их сасвем; а ти ли ћеш се избавити?
12. Јесу ли народе које сатрше оци моји избавили богови њихови, Госанце, Харанце, Ресефе и синове Еденове који беху у Теласару?
13. Где је цар Ематски и цар Арфадски и цар од града Сефарвима, од Ене и Аве?
14. А кад Језекија прими књигу из руку посланика и прочита је, отиде у дом Господњи, и разви је Језекија пред Господом.
15. И помоли се Језекија Господу говорећи:
16. „Господе над војскама, Боже Израиљев, Који седиш на херувимима, Ти си сам Бог свим царствима на земљи, Ти си створио небо и земљу.
17. Пригни, Господе, уво своје и чуј; отвори, Господе, очи своје и види; чуј све речи Сенахирима, који посла да ружи Бога живога.
18. Истина је, опустошили су цареви Асирски све оне народе и земље њихове,
19. И побацали су богове њихове у огањ, јер не беху богови, него дело руку човечијих, дрво и камен, зато их потрше.
20. И зато, Господе Боже наш, избави нас из руку његовех, да познаду сва царства на земљи да си Ти сам Господ.”
21. Тада посла Исаија син Амосов к Језекији и поручи му: „Овако вели Господ Бог Израиљев: 'Услишио сам за што си ми се молио ради Сенахирима цара Асирскога.'
22. Ово је реч коју изрече Господ за њ: „Руга ти се и потсмева ти се девојка, кћи Сионска, за тобом маше главом кћи Јерусалимска.”
23. Кога си ружио и хулио? И на кога си подигао глас и подигао увис очи своје? На свеца Израиљева.
24. Преко слуга својих ружио си Господа и рекао си: „С мноштвом кола својих изиђох на високе горе, на стране Ливанске, и посећи ћу високе кедре његове, и лепе јеле његове, и доћи ћу на највиши крај његов, у шуму његова Кармила.”
25. Ја сам копао, и пио воду, и исушио сам стопама својим све потоке градовима.
26. Ниси ли чуо да ја то одавна чиним и од искона да сам тако уредио? сада пуштам то, да превратиш тврде градове у пусте гомиле.
27. Зато који у њима живе изнемогоше, уплашише се и сметоше се, посташе као трава пољска, као зелена травица, као трава на крововима, која се суши пре него сазри.
28. Знам седење твоје и полажење твоје и долажење твоје и како бесниш на ме.
29. Јер бесниш на ме, и твоја обест дође до мојих ушију, зато ћу метнути брњицу своју на ноздрве твоје, и узду своју у губицу твоју, па ћу те одвести натраг путем којим си дошао.
30. А теби ово нека буде знак: јешћете ове године што само од себе роди, а друге године што опет само од себе роди; а треће године сејте и жањите и садите винограде и једите род из њих.
31. Јер остатак дома Јудина, што остане, опет ће пустити жиле одоздо и родити одозго.
32. Јер ће из Јерусалима изаћи остатак, и из горе Сиона, који се сачувају. Ревност Господа над војскама учиниће то.
33. Зато овако вели Господ за цара Асирскога: „Неће ући у овај град, нити ће бацити амо стреле, неће се примаћи к њему са штитом, нити ће ископати опкопа око њега.
34. Вратиће се путем којим је дошао, а у град овај неће ући”, вели Господ.
35. Јер ћу бранити тај град и сачуваћу га себе ради и ради Давида слуге свог.
36. Тада изиде анђео Господњи и поби у околу Асирском сто и осамдесет и пет тисућа; и кад усташе ујутру, а то све сами мртваци.
37. Те се подиже Сенахирим цар Асирски, и отиде, и вративши се оста у Ниневији.
38. И кад се клањаше у дому Нисрока бога свог, Адрамелех и Сарасар синови његови убише га мачем, а сами побегоше у земљу Араратску, и на његово се место зацари Есарадон син његов.
Поглавље: 36 | Поглавље: 38
