МК
Православни подсетник

Свето писмо Стари завет
Књига о Јову
Поглавља
 1. Богатство праведнога Јова. Његова стрпљивост у тешкијем искушењима.
 2. Сотона опет оптужује Јова пред Господом. Јова сналази болест; вријеђа га жена; походе га три пријатеља.
 3. Јовово јадање.
 4. Елифасов први говор. Бог не кажњава правога.
 5. Наставак: Безбожник пропада; који се клања Господу, избавља се.
 6. Јов правда своје јадиковање и пребацује пријатељима што су немилостиви.
 7. Наставак: Јов се моли Богу или да се смилује на њ или да учини крај његову животу.
 8. Вилдадов први говор: само је покајање за Јова пут срећи; безбожници пропадају.
 9. Јовов други говор: са Свемогућијем се не може нико препирати.
 10. Наставак: Јов јадикује.
 11. Софаров први говор: Јов има да се покори пред свезналијем Богом.
 12. Јовов трећи говор: он кори надуту мудрост пријатеља и превазилази их у опису неограничене моћи Божије.
 13. Наставак: Јов опомиње своје пријатеље на правичност Божију и почиње свој говор о Господу.
 14. Крај: Јов се тужи на ништавност човјека и узалуд тражи утјешну наду.
 15. Елифасов други говор: он осуђује Јовове претеране говоре и описује несрећу безбожникову.
 16. Јовов четврти говор: пријатељи га нијсу разумјели и он се јада Богу.
 17. Наставак: Јов види око себе само биједу и пред собом само гроб.
 18. Вилдадов други говор: описује, после оштрога говора Јову, неизбјежну пропаст безбожникову.
 19. Јовов пети говор: жали се на немилост пријатеља, описује своју велику биједу, али најпослије долази до блажене истине да његов спаситељ живи.
 20. Софаров други говор: Он понавља реченицу: радост безбожничка не траје дуго.
 21. Јовов шести говор: ипак је безбожницима често добро до суда.
 22. Елифасов пошљедњи говор: осуђује Јова због великијех гријеха, говори му да не буде слободан и опомиње га на покајање.
 23. Јовов седми говор: жели, иако без наде, да га Бог изведе на свој суд.
 24. Наставак: Божја је попустљивост према безбожницима загонетна.
 25. Вилдадов пошљедњни говор: шта је човјек пред Богом?
 26. Јовов осми говор: показује како и он признаје необјашњиву величанственост Божију.
 27. Јовови завршни говори: тврди да је невин и показује како је пролазна срећа безбожникова.
 28. Што природа скрива, може човјек и да објасни, али мудрост Божију не; пут ка њој страх је Божији.
 29. Јов описује своју пређашњу срећу.
 30. Јов описује своју садашњу несрећу.
 31. Крај говора Јововијех: тврди да није крив ни пред Богом ни пред људима.
 32. Елијујев први говор: објашњава зашто прекида ћутање и поред своје младости.
 33. Наставак: Елијуј кори Јова због његова правдања себе. Божија карања воде спасењу душе.
 34. Елијујев други говор: осуђује слободне ријечи Јовове. Свемогући не изврће правде.
 35. Елијујев трећи говор: човјек својијем јадањем уди само себи. Бог право суди.
 36. Елијујев пошљедњи говор: говори опет о правичности и величини Божијој.
 37. Крај Елијујова говора: Величанственост Божија у олуји.
 38. Први Господњи говор из вихора: Описује чуда стварања свијета и владања свијетом и осуђује Јовову брзоплетост.
 39. Наставак: чуда у животињском свијету свједоче о мудрости Божијој.
 40. Јов пада пред Богом. Други говор Господњи из вихора. Описује своју моћ.
 41. Продужење описивања.
 42. Јовово покајање. Бог га правда и благосиља више него прије.

▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024