МК
Православни подсетник
Новембар 06.
Свети великомученик Арета
Свети великомученик Арета Када у Грчкој земљи цароваше Јустин y земљи Омиритској ступи на престо безакони цар, по имену Дунаан, Јеврејин по рођењу и по вери, хулитељ хришћана. Сви саветници његови, слуге, и војници беху или Јевреји или незнабошци који се клањаху сунцу, месецу и идолима. Он страховито гоњаше Цркву Божију, мучећи и убијајући верне. Желећи да заврши безбожни посао нареди да дођу к њему сви угледни људи и власти градске. И дођоше к њему сви: чесни старци и начелници, угледни људи и богати. Усред њих налажаше се блажени Арета, највећи по разуму, звању и честитости, и најстарији по годинама: имађаше деведесет три године. Цар је на све начине покушавао их приволети да живе по јеврејском закону. Не успевши погуби им жене и децу. Свете мученике то непоколеба, и Св. Арета рече цару: “Не оклевај више, него чини што хоћеш, јер ти видиш нашу решеност; сазнао си наше мишљење и убеђење, да не може бити да се ми одрекнемо Христа и следујемо твоме безбожју.” Видевши да су несавитљиви, цар их све осуди на смрт. Блажену кончину примише триста четрдесет људи.
Тропар
Свети великомученик Арета
(глас 1): Страдањима Светих, који су пострадали за Тебе, умољен буди Господе, и све наше болести исцели, молимо Ти се, Човекољупче.

Свети Елезвој цар Етиопски Распаљен ревношћу за веру Христову овај благочестиви цар диже војску против кнеза Дунаана, опаког мучитеља хришћана у земљи Омиритској. Но у почетку рата немаше успеха, и многа његова војска пропаде у безводној пустињи. Тада он горко плакаше пред Богом, и обећа замонашити се, ако му Бог помогне победити крвника хришћанског. Победивши Дунаана Елезвој се врати у Етиопију, и одмах напусти царски двор и ступи у манастир, у коме се строго подвизаваше као истинити монах пуних 15 година. Бог му дарова благодат чудотворства пре и после смрти. Упокоји се 555. год.
„Свих жалосних радост“ Тако се назива једна чудотворна икона Пресвете Богородице. Празнује се нарочито поводом чудесног исцелења Ефимије, сестре патријарха Јоакима, 1688. год. у Москви. Имала Ефимија тешку рану на боку, па како је лекари безуспешно лечише, она с плачем припадне молити се Пресветој Богородици. И чу глас: „Ефимија, иди у храм Преображења Сина мога; тамо је икона „Свих жалосних радост“: нека се помоли свештеник пред том иконом, и оздравићеш“. Ефимија учини тако, и одмах поста потпуно здрава.
▲ ИДИ НА ВРХ СТРАНЕ ▲
Питања и одговори | © Микро књига