Октобар 07.
Света првомученица Текла; Преподобни Симон, Свети краљ Владислав и Преподобни Давид Српски
Света првомученица Текла равноапостолна Рођена у Иконији. Као осамнаестогодишња девојка била верена за некога младића у оно време, када апостол Павле дође са Варнавом у Иконију на проповед Јеванђеља. Слушајући Павла три дана и три ноћи Текла се обрати потпуно вери Христовој и завешта се живети у девству. Мајка поче је је предаде је судији и захтеваше да је огњем сажеже. Судија је баци на огањ, но Бог је спасе неповређену. Текла пође за апостолом Павлом, и дође са њим у Антиохију. Осудише је на смрт и бацише пред зверове, но зверови се не такнуше тела свете девице. Пустише је на слободу, и она пође проповедати Јеванђеље, и успе да обрати многе у веру истиниту. Удаљи у једно пусто место близу Селевкије. Ту се она дуго подвизаваше и исцелењем болесника чудотворном силом обраћаше многе у хришћанство. Завидни лекари и врачари оданде, послаше неке младе људе, да је осквернеу. Текла бегаше од оних дрских младића, и кад виде да ће је ухватити, она се помоли Богу за помоћ пред једном стеном, и стена се раступи и сакри ову св. девицу и невесту Христову. И би јој та стена и скровиште и гроб.
Тропар
Света првомученица Текла равноапостолна
(глас 4):
Научивши се Павловом мудрошћу, богоневесна Текло, и утврдивши се у вери од Петра, богозвана првомученице, показала си се и као првострадалница међу женама. Ушла си у ватру, као на благоцветно место, и звери се устрашише тебе, наоружане Крстом. Зато моли Христа Бога, свехвална, да спасе душе наше.
Преподобни Симон – Свети Стефан краљ српски првовенчани
Крунисан за краља у својој задужбини Жичи од свога брата и духовног оца Св. Саве. Побожан хришћанин, мудар и мирољубив владалац, Стефан је са св. Савом уздигао Православље до великог торжества у народу своме. По његовој жељи Св. Сава замонашио га пред смрт и дао му име Симон. Упокојио се у Господу 7. октобра 1224. год. Његове чудотворне мошти почивају у Студеници.
Тропар
Преподобни Симон – Свети Стефан краљ српски првовенчани
(глас 3):
Бога си од младости заволео и скиптар државе си уздигао: На земљи си се са храброшћу подвизавао и земним благом си наследио Небеско, даровано од Великог Дародавца. Зажелевши се монаштва, и примивши га, убрзо си опет умро, и као да си заспао Господ је сачувао твоје тело. Зато те молимо да молиш Христа Бога, да спасе нас који поштујемо свету успомену твоју.
Св. Давид (најпре кнез Димитрије), син Вукана, брата Стефанова. Саградио манастир на Лиму, где се и сам замонашио.
Св. краљ Владислав, син краља Стефана. Саградио манастир Милешево, где је пренео из Трнова мошти св. Саве. Одликовао се необичном милосрдношћу према бедним људима. На новцу његовог времена он се потписивао: „раб Христов Владислав“.
