МК
Православни подсетник
Август 28.
Успеније Пресвете Богородице – Велика Госпојина
Успеније Пресвете Богородице Господ који је на Синају заповедио петом заповешћу: „Поштуј оца свога и матер своју”, показао је примером својим, како треба поштовати родитељку своју. Висећи на крсту у мукама Он се сети матере своје и показујући на апостола Јована рече јој: „Жено, ето ти сина!” Потом рече Јовану: „Ето ти матере!” И тако збринувши своју мајку Он издахну. Јован имаше дом на Сиону у Јерусалиму, у који се настани и Богородица и оста да живи до краја својих дана на земљи. Својим молитвама, благим саветима, кротошћу и трпељивошћу она много помагаше апостолима сина свога. У главноме све време до смрти провела је она у Јерусалиму обилазећи често она места, која су је подсећала на велике догађаје и на велика дела сина свога. Нарочито је често походила Голготу, Витлејем и гору Јелеонску. Од њених дужих путовања помиње се њена посета Св. Игњатију Богоносцу у Антиохији, посета Св. Лазару четвородневном, епископу Кипарском, посета Светој Гори коју је она благословила, и бављење у Ефесу са Св. Јованом за време великог гоњења хришћана у Јерусалиму. У својој старости она се често молила Господу и Богу своме на Јелеонској гори, на месту Вазнесења Његова, да је што пре узме из овога света. Једном приликом јави јој се архангел Гаврил, и објави јој, да ће кроз три дана бити упокојена. И даде јој ангел Божји једну грану палмову, која ће се носити при њеном спроводу. С великом радошћу она се врати дома пожелевши у срцу, да још једанпут у овом животу види све апостоле Христове. Господ јој испуни ову жељу, и сви апостоли, ношени ангелима и облацима, наједанпут се сабрашеу дом Јованов на Сиону. Са великом радошћу виде она свете апостоле, охрабри их, посаветова и утеши; потом мирно предаде дух свој Богу без икакве муке и болести телесне. Апостоли узеше ковчег с телом њеним, од кога излазаше ароматни мирис, и у пратњи мноштва хришћана пренеше у врт Гетсимански у гробницу Св. Јоакима и Ане. Од злобних Јевреја заклањаше их облак по промислу Божјем. Неки свештеник јеврејски, Атоније, дохвати рукама ковчег у намери да га претури, али у том часу ангел Божји одсече му обе руке. Тада он завапи апостолима за помоћ, и би исцељен пошто изјави своју веру у Господа Исуса Христа. Апостол Тома беше изостао, опет по Божјем промислу, да би се тако опет открила једна нова и преславна тајна о Светој Богородици. Трећег дана стиже и он, и пожели да целива тело Свете Пречисте. Но када апостоли отворише гроб, нађоше само плаштаницу, а тела не беше у гробу. Тога вечера она се јави апостолима, – мноштвом ангела окружена, и рече им: „Радујте се, ја ћу бити с вама навек.“ Не зна се тачно, колико стара беше Богородица у време успенија свога, али преовлађује мишљење, да је била прешла 60 година свога земног века.
Тропар
Успеније Пресвете Богородице
(глас 1): У рођењу си девство сачувала, у смрти свет ниси оставила, Богородице, Прешла си у живот, будући Мати Живота, и молитвама Твојим избављаш од срмти душе наше. В рождествје дјевство сохранила јеси, во успенији мира не оставила јеси Богородице, преставиласја јеси к животу мати сушчи живота, и молитвами твојими избављајеши от смерти души нашја. Кондак (глас 2): Богородицу која молити се не престаје, и непрпомењиву наду у заступањима, гроб и смрт не могаху заджати. Јер као Матер Живота, ка животу пресели, Онај Који се уселио у утробу увек девствену.


Беседа на Успеније Пресвете Богородице, 1974. у манастиру Ћелије Светог Јустина Ћелијског: Успеније Пресвете Богородице је други Ускрс
▲ ИДИ НА ВРХ СТРАНЕ ▲
Питања и одговори | © Микро књига 1984-2024