Јун 04.
Свети мученик Јован Владидмир, кнез српски
Свети мученик Јован Владимир, кнез Српски Свети мученик Јован Владимир, беше од рода кнежевског из Захумља. Деда му се зваше Хвалимир, а отац Петрислав. Јован Владимир (990 – 1016) је од око 1000. до 1016. године био владар Дукље, најистакнутије српске кнежевине тог доба. Његова владавина се одвијала током дуготрајног рата између Византије и Самуиловог царства. Био је у савезништву са Византијом, што му није помогло да заштити своју земљу од цара Самуила, који је освојио Дукљу 1009/1010, а њега утамничио у Преспи, на југозападу данашње Македоније. Према Љетопису Попа Дукљанина, Самуилова кћерка Теодора Косара је завољевши заробљеног кнеза молила оца да је уда за њега. Самуило је дао Косару за жену Јовану Владимиру, а затим свог новог зета вратио на дукљански престо, давши му при том да као његов вазал влада и северним делом области Драча. Владимир је био познат као побожан, праведан и саосећајан владар. Владао је у миру, избегавши да се укључи у велики рат, који је кулминирао 1014. византијском победом над Самуилом. Самуило је недуго након тога преминуо, а на власт дође његов син Радомир. Но брат од стрица Радомиров, Владислав уби Радомира и поста владар 1015. године. И Јован Владимир би подмукло убијен 22. маја 1016. по наређењу Јована Владислава. Обезглављен је на превару испред једне цркве у Преспи. Јован Владимир је сахрањен у Преспи. Две или три године након сахране његове мошти су пренесене у Дукљу, а око 1215. у Драч, где су остале до 1381. Након тога су чуване у Манастиру Светог Јована Владимира код Елбасана све до 1995, када су пребачене у саборну цркву у Тирани, седиште Албанске православне цркве. Све до данашњег доба многи верници ходочасте до његових моштију, нарочито за његов празник. Реликвија везана за Светог Јована Владимира је и крст који је он држао у рукама када су га погубили. Тај крст се вјековима чува у породици Андровић из Вељих Микулића код Бара. Сваке године на Тројичин дан износи се пред литијом на врх планине Румије. Свети Јован Владимир се сматра небеским заштитником града Бара. На иконама се обично представља као краљ у владарском руху са круном на глави, са својом одсеченом главом у левој, и крстом у десној руци. Недуго по смрти признат је за свеца и мученика, са празником 22. маја. Он је први српски светац.
Тропар
Свети мученик Јован Владидмир, кнез српски
(глас 4):
Крст светли који ти се јавио са небеса, свима си проповедао, просветивши светло народе, Владимире славни, украсивши се, обливен крвљу твојом, удостојио си се почасти Небеских, предстојећи Светој Тројици: Зато се са слободом моли да нас спасе.
Свети мученик Василиск Сродник светог Теодора Тирона. Би мучен заједно са Евтропијем и Клеоником. Када ова последња двојица бише распети, и издахнуше 3. марта, Василиск би враћен поново у тамницу. У том се деси смена царских намесника, те Василиск оста дуго тамнујући. Са сузама мољаше се Василиск Богу, да Њему не ускрати мученичку смрт. И по дугој молитви јави му се сам Господ Исус, обећа му испунити жељу и посла га у његово село, да се поздрави са мајком и браћом. У том дође нови намесник Агрипа и у граду Амасију учини Господ преко Свога мученика велика чудеса, због којих многи народ поверова у Христа. Агрипа нареди мученику да принесе жртву Аполону. „Аполон значи губитељ!“ рече Василиск, и усрдном молитвом скруши идола у прах и небесним огњем спали храм. Уплашени Агрипа приписиваше све то мађијама, и нареди те Василиска мачем посекоше. У том Агрипа полуди, и у лудилу оде на губилиште, нађе мало крви мученикове у прашини и привеза је себи под појас, од чега поста здрав. Дошавши себи, он се крсти. Доцније неки Марин, грађанин Комански (Комани управо зваше се место погубљења Василискова), подиже цркву на моштима мучениковим, у којима многи болесници нахођаху исцељење.
