МК
Православни подсетник

Свакодневна читања из Светог Писма
Седмица 13. по Духовима
Петак 13. по Духовима 20.08.2010
Друга Посланица Светог Апостола Павла Коринћанима, зачало 192 (11,5-21)
5. А ја мислим да ни у чему нисам мањи од превеликих апостола. 6. Јер ако сам и невешт у речи, али нисам у знању, него се у свему показасмо вама и свима. 7. Или грех учиних што понизих себе да се ви узвисите, што вам бесплатно проповедах Божије јеванђеље? 8. Од других Цркава отех, узевши плату за служење вама, па дошавши к вама и будући у оскудици, не досадих никоме; 9. јер моју оскудицу попунише браћа што дођоше из Македоније; и у свему чувах себе и чуваћу да не будем вама на терету. 10. Као што је истина Христова у мени, тако се хвала ова неће узети од мене у пределима Ахаје. 11. Зашто? Зато ли што вас не љубим? Бог зна! А што чиним и чинићу, 12. Да уклоним повод онима који траже повода, да би се у ономе чим се хвале, нашли као и ми. 13. Јер су такви лажни апостоли, лукави посленици, који се претварају да су апостоли Христови. 14. И никакво чудо; јер се сам сатана претвара у анђела светлости. 15. Није, дакле, ништа велико ако се и слуге његове претварају да су слуге праведности, којима ће свршетак бити по делима њиховим. 16. Опет велим, нека ме нико не сматра безумним; уосталом, и као безумног примите ме, да се и ја нешто мало похвалим. 17. А што говорим, не говорим по Господу, него као у безумљу, хвалећи се на овакав начин. 18. Будући да се многи хвале по телу, и ја ћу да се хвалим. 19. Јер радо подносите безумне, пошто сте мудри; 20. јер подносите ако вас неко поробљује, ако вас неко ждере, ако вам одузима, ако се надима, ако вас по образу бије. 21. На срамоту говорим, као да ми постадосмо немоћни. Но на шта се ко осмељује, по безумљу говорим, и ја се осмељујем.
Јеванђеље Марко, зачало 15. (4,1-9)

1. И опет поче учити код мора. И сабра се око њега народ многи, тако да он уђе у лађу на мору и сеђаше, а народ сав беше на земљи крај мора. 2. И учаше их у причама много, и говораше им у поуци својој: 3. Слушајте: „Ево, изaђе сејач да сеје. 4. И кад сејаше догоди се да једно семе паде покрај пута, и дођоше птице и позобаше га. 5. А друго паде на каменито место где не беше много земље и одмах изниче, јер не имађаше дубоке земље; 6. а кад обасја сунце, увену и, будући да немаше корена, усахну. 7. А друго паде у трње; и нарасте трње и угуши га, и не донесе рода. 8. И друго паде на земљу добру; и даваше род који напредоваше и растијаше и доношаше по тридесет и по шездесет и по сто.” 9. И говораше им: „Ко има уши да чује, нека чује!”


Читање за данас
Претходни дан
Наредни дан
Пре 7 дана
За 7 дана

Васкрс
Педесетница

▲ ИДИ НА ВРХ СТРАНЕ ▲
Микро књига