МК
Православни подсетник

Свакодневна читања
Седмица 7. по Духовима – Светих Отаца Првог васељенског сабора..
Свети пророк Илија – Илиндан 02.08.2008

Вечерња
Прва књига о царевима (17,1-23)
1. Тада рече Ахаву Илија Тесвићанин, један од насељеника Галадских: тако да је жив Господ Бог Израиљев, пред којим стојим, овијех година неће бити росе ни дажда докле ја не речем. 2. Потом дође њему реч Господња говорећи: 3. „Иди одавде, и обрати се на исток, и сакриј се код потока Хората према Јордану. 4. И из онога потока пиј, а гавранима сам заповедио да те хране онде.” 5. И он отиде и учини по речи Господњој, и отишав стани се код потока Хората, који је према Јордану. 6. И оне му гаврани доношаху хлеба и меса јутром и вечером, а из потока пијаше. 7. Али после годину дана пресахну поток, јер не беше дажда у земљи. 8. Тада дође њему реч Господња говорећи: 9. „Устани, иди у Сарепту Сидонску, и седи онде; ево заповедио сам онде жени удовици да те храни.” 10. И уставши отиде у Сарепту; и кад дође на врата градска, гле, жена удовица купљаше онде дрва; и он је дозва и рече јој: „Донеси ми мало воде у суду да се напијем.” 11. И она пође да донесе; а он је викну и рече: „Донеси ми и хлеба мало.” 12. А она рече: „Тако да је жив Господ Бог твој, немам печена хлеба до грст брашна у здели и мало уља у крчагу; и ето купим дрваца да отидем и зготовим себи и сину свом, да поједемо, па онда да умремо”. 13. А Илија рече јој: „Не бој се, иди, зготови како си рекла; али умеси прво мени један колачић од тога, и донеси ми, па после готови себи и сину свом.” 14. Јер овако вели Господ Бог Израиљев: „Брашно се из зделе неће потрошити нити ће уља у крчагу нестати докле не пусти Господ дажда на земљу.” 15. И она отиде и учини како рече Илија; и једе и она и он и дом њезин годину дана; 16. брашно се из зделе не потроши нити уља у крчагу неста по речи Господњој, коју рече преко Илије. 17. А послије тога разболе се син жени домаћици, и болест његова би врло тешка, тако да издахну. 18. И она рече Илији: „Шта је теби до мене, човече Божји? Јеси ли дошао к мени да споменеш безакоње моје и да ми умориш сина?” 19. А он јој рече: „Дај ми сина свог.” И узев га из наручја њена однесе га у горњу клет, где он сеђаше, и положи га на постељу своју. 20. Тада завапи ка Господу и рече: „Господе Боже мој, зар си и ову удовицу код које сам гост тако уцвилио уморивши јој сина?” 21. И пружив се над дететом три пута завапи ка Господу говорећи: „Господе Боже мој, нека се поврати у дете душа његова.” 22. И Господ услиши глас Илијин, те се поврати у дете душа његова, и оживе. 23. А Илија узев дете снесе га из горње клети у кућу, и даде га матери његовој, и рече Илија: „Види, жив је твој син.”
Прва књига о царевима (18,1; 17-41; 44; 42; 45-46; 19,1-16)
1. Послије много времена, треће године, дође ријеч Господња Илији говорећи: иди, покажи се Ахаву, и пустићу дажд на земљу. 17. А кад видје Ахав Илију, рече му Ахав: јеси ли ти онај што несрећу доносиш на Израиља? 18. А он рече: не доносим ја несреће на Израиља, него ти и дом оца твојега оставивши заповијести Господње и приставши за Валима. 19. Него сада пошљи и сабери к мени свега Израиља на гору Кармилску, и четири стотине и педесет пророка Валовијех и четири стотине пророка из луга, који једу за столом Језавељиним. 20. И посла Ахав к свијем синовима Израиљевијем, и сабра оне пророке на гору Кармилску. 21. Тада приступи Илија ка свему народу и рече: докле ћете храмати на обје стране? Ако је Господ Бог, идите за њим; ако ли је Вал, идите за њим. Али народ не одговори му ни ријечи. 22. А Илија рече народу: ја сам сам остао пророк Господњи; а пророка Валовијех има четири стотине и педесет. 23. Дајте нам два јунца, и нека они изберу себи једнога, и нека га исијеку на комаде и метну на дрва, али огња да не подмећу; а ја ћу приготовити другога јунца, и метнућу га на дрва, али огња нећу подметати. 24. Тада призовите име својих богова, а ја ћу призвати име Господње, па који се Бог одзове огњем онај нека је Бог. И сав народ одговори и рече: добро рече. 25. Потом рече Илија пророцима Валовијем: изберите себи једнога јунца и приготовите га прво, јер је вас више; и призовите име богова својих, али огња не подмећите. 26. И узеше јунца, којега им даде, и приготовише, и стадоше призивати име Валово од јутра до подне говорећи: Вале, услиши нас! Али ни кака гласа ни кога да одговори. И скакаху око олтара, који начинише. 27. А кад би у подне, стаде им се ругати Илија говорећи: вичите већма; јер је он бог! ваља да се нешто замислио, или је у послу, или на путу, или може бити спава, да се пробуди. 28. А они стадоше викати иза гласа, и парати се ножима и шилима по свом обичају, докле их крв не обли. 29. А кад дође подне, стадоше пророковати докле дође вријеме да се принесе дар, али ни кака гласа ни кога да одговори, ни кога да чује. 30. Тада рече Илија свему народу: приступите к мени. И приступи к њему сав народ. Тада он оправи олтар Господњи који бјеше разваљен. 31. И узе Илија дванаест камена према броју племена синова Јакова, којему дође ријеч Господња говорећи: Израиљ ће ти бити име. 32. И начини од тога камења олтар у име Господње, и око олтара ископа опкоп широк да би се могле посијати двије мјере жита. 33. И намјести дрва, и јунца исјечена на комаде метну на дрва. 34. И рече: напуните четири виједра воде, и излијте на жртву у на дрва. Па опет рече: учините још једном. И учинише још једном. Па опет рече: учините и трећом. И учинише трећом, 35. Те вода потече око олтара, и напуни се опкоп воде. 36. А кад би вријеме да се принесе жртва, приступи Илија пророк и рече: Господе Боже Аврамов, Исаков и Израиљев, нека данас познаду да си ти Бог у Израиљу и ја да сам твој слуга, и да сам по твојој ријечи учинио све ово. 37. Услиши ме, Господе, услиши ме, да би познао овај народ да си ти Господе Бог, кад опет обратиш срца њихова. 38. Тада паде огањ Господњи и спали жртву паљеницу и дрва и камен и прах, и воду у опкопу попи. 39. А народ кад то видје сав попада ничице, и рекоше: Господ је Бог, Господ је Бог. 40. Тада им рече Илија: похватајте те пророке Валове да ниједан не утече. И похваташе их, и Илија их одведе на поток Кисон, и покла их ондје. 41. И рече Илија Ахаву: иди, једи и пиј, јер уји велики дажд. 44. А кад би седми пут, рече: ено, мали облак као длан човјечји диже се од мора. Тада рече: иди, реци Ахаву: прежи и иди, да те не ухвати дажд. 42. И отиде Ахав да једе и пије; а Илија се попе на врх Кармила, и саже се к земљи и метну лице своје међу кољена своја. 45. У том се замрачи небо од облака и вјетра, и удари велики дажд. А Ахав сједавши на кола отиде у Језраел. 46. А рука Господња дође над Илију, и он опасавши се отрча пред Ахавом докле дође у Језраел. 1. А Ахав приповједи Језавељи све што је учинио Илија и како је све пророке исјекао мачем. 2. Тада Језавеља посла гласнике к Илији и поручи му: тако да учине богови и тако да додаду, ако сјутра у ово доба не учиним од тебе што је од којега год тијех. 3. А он видећи то уста и отиде душе своје ради, и дође у Вирсавеју Јудину, и ондје остави момка својега. 4. А сам отиде у пустињу дан хода; и дошав сједе под смреку, и зажеље да умре, и рече: доста је већ, Господе, прими душу моју, јер нијесам бољи од отаца својих. 5. Потом леже и заспа под смреком. А гле, анђео такну га и рече му: устани, једи. 6. А он погледа, и гле, чело главе му хљеб на угљену печен и крчаг воде. И једе и напи се, па леже опет. 7. А анђео Господњи дође опет другом, и такну га говорећи: устани, једи, јер ти је пут далек. 8. А он уставши једе и напи се; потом окријепив се онијем јелом иде четрдесет дана и четрдесет ноћи докле дође на гору Божију Хорив. 9. А ондје уђе у једну пећину и заноћи у њој; и гле, ријеч Господња дође му говорећи: шта ћеш ти ту, Илија? 10. А он рече: ревновах веома за Господа Бога над војскама; јер синови Израиљеви оставише завјет твој, твоје олтаре развалише, и пророке твоје побише мачем; а ја остах сам, па траже душу моју да ми је узму. 11. А он рече: изиди и стани на гори пред Господом. И гле, Господ пролажаше, а пред Господом велик и јак вјетар, који брда разваљиваше и стијене разламаше; али Господ не бјеше у вјетру; а иза вјетра дође трус; али Господ не бјеше у трусу; 12. А иза труса дође огањ; али Господ не бјеше у огњу. А иза огња дође глас тих и танак. 13. А кад то чу Илија, заклони лице своје плаштем и изашав стаде на вратима од пећине. И гле, дође му глас говорећи: шта ћеш ти ту Илија? 14. А он рече: ревновах веома за Господа Бога над војскама; јер синови Израиљеви оставише завјет твој, твоје олтаре развалише, и пророке твоје побише мачем; а ја остах сам, па траже душу моју да ми је узму. 15. Тада му рече Господ: иди, врати се својим путем у пустињу Дамаштанску, и кад дођеш помажи Азаила за цара над Сиријом. 16. А Јуја сина Нимсијина помажи за цара над Израиљем, а Јелисија сина Сафатова из Авел-Меоле помажи за пророка мјесто себе.
Прва књига о царевима (19,19-21; 2. Цар. 2,1; 6-14)
19. И отиде оданде, и нађе Јелисија сина Сафатова гдје оре, а дванаест јармова пред њим, а сам бијаше код дванаестога; и идући мимо њ Илија баци на њ плашт свој. 20. А он остави волове, и отрча за Илијом и рече: да цјелујем оца својега и матер своју; па ћу ићи за тобом. А он му рече: иди, врати се, јер шта сам ти учинио? 21. И он се врати од њега, и узе јарам волова и закла их, и на дрвима од плуга скуха месо и даде га народу, те једоше; потом уставши отиде за Илијом и служаше му.
Друга књига о царевима (1. Цар. 19,19-21; 2,1; 6-14)
1. А кад Господ шћаше узети Илију у вихору на небо, пођоше Илија и Јелисије из Галгала. 6. Опет му рече Илија: остани ти ту, јер ме Господ шаље на Јордан. А он рече: тако жив био Господ и тако била жива твоја душа, нећу те оставити. Тако отидоше обојица. 7. И педесет људи између синова пророчких отидоше и стадоше према њима издалека, а они обојица уставише се код Јордана. 8. И узе Илија плашт свој, и савив га удари њим по води, а она се раступи тамо и амо, те пријеђоше обојица сухим. 9. А кад пријеђоше, рече Илија Јелисију: ишти шта хоћеш да ти учиним, докле се нијесам узео од тебе. А Јелисије рече: да буду два дијела духа твојега у мене. 10. А он му рече: заискао си тешку ствар; али ако ме видиш кад се узмем од тебе, биће ти тако; ако ли не видиш, неће бити. 11. И кад иђаху даље разговарајући се, гле, огњена кола и огњени коњи раставише их, и Илија отиде у вихору на небо. 12. А Јелисије видећи то викаше: оче мој, оче мој! кола Израиљева и коњици његови! И не видје га више; потом узе хаљине своје и раздрије их на два комада. 13. И подиже плашт Илијин, који бјеше спао с њега, и вратив се стаде на бријегу Јорданском. 14. И узев плашт Илијин, који бјеше спао с њега, удари по води и рече: гдје је Господ Бог Илијин? А кад и он удари по води, раступи се вода тамо и амо, и пријеђе Јелисије.

Јутрења
Свето Јеванђеље од Луке, зачало 14 (4,22-30)
22. И сви му сведочаху, и дивљаху се речима благодати које излажаху из уста његових, и говораху: „Није ли ово син Јосифов?” 23. И рече им: „Свакако ћете ми рећи ову пословицу: „Лекару, излечи се сам”; што чусмо да је било у Капернауму учини и овде у постојбини својој.” 24. Рече пак: „Заиста вам кажем да ниједан пророк није признат у постојбини својој." 25. А ваистину вам кажем: „Многе удовице бијаху у Израиљу у време Илије када се небо затвори за три године и шест месеци, и би велика глад по свој земљи; 26. и ниједној од њих не би послан Илија до у Сарепту сидонску жени удовици. 27. И многи беху губави у Израиљу у време пророка Јелисеја; и ниједан се од њих не очисти до Нееман Сиријанин.” 28. И сви се у синагоги испунише гнева кад чуше ово. 29. И уставши истераше га напоље из града, и одведоше га на врх горе где беше њихов град сазидан, да би га бацили одозго. 30. Али он прође између њих и отиде.

Литургија
Саборна Посланица Светог Апостола Јакова, зачало 57 (5,10-20)
10. За углед страдања и дуготрпљења, браћо моја, узмите пророке који говорише у име Господње. 11. Ето, ми називамо блаженим оне који претрпеше. Трпљење Јова чусте и крај његов од Господа видесте, јер је Господ многомилостив и сажаљив. 12. А пре свега, браћо моја, не куните се ни небом ни земљом, нити другом каквом заклетвом; нека ваше да буде да, а не, не; да не паднете под осуду. 13. Злопати ли се ко међу вама? Нека се моли Богу. Је ли ко весео? Нека пева Богу. 14. Болује ли ко међу вама? Нека дозове презвитере црквене, и нека се моле над њим, помазавши га уљем у име Господње. 15. И молитва вере ће спасти болесника, и подигнуће га Господ; и ако је грехе учинио, опростиће му се. 16. Исповедајте пак једни другима сагрешења, и молите се Богу једни за друге, да оздравите. Много је моћна усрдна молитва праведника. 17. Илија беше човек исто као и ми, и молитвом помоли се Богу да не буде дажда, и не удари дажд на земљи за три године и шест месеци. 18. И опет се помоли, и небо даде кишу, и земља изнесе род свој. 19. Браћо, ако ко од вас залута са пута истине, па га неко врати, 20. нека зна да ће онај који обрати грешника са пута заблуде његове, спасти душу од смрти, и покрити мноштво грехова.
Свето Јеванђеље од Луке, зачало 14 (4,22-30)
22. И сви му сведочаху, и дивљаху се речима благодати које излажаху из уста његових, и говораху: „Није ли ово син Јосифов?” 23. И рече им: „Свакако ћете ми рећи ову пословицу: „Лекару, излечи се сам”; што чусмо да је било у Капернауму учини и овде у постојбини својој.” 24. Рече пак: „Заиста вам кажем да ниједан пророк није признат у постојбини својој." 25. А ваистину вам кажем: „Многе удовице бијаху у Израиљу у време Илије када се небо затвори за три године и шест месеци, и би велика глад по свој земљи; 26. и ниједној од њих не би послан Илија до у Сарепту сидонску жени удовици. 27. И многи беху губави у Израиљу у време пророка Јелисеја; и ниједан се од њих не очисти до Нееман Сиријанин.” 28. И сви се у синагоги испунише гнева кад чуше ово. 29. И уставши истераше га напоље из града, и одведоше га на врх горе где беше њихов град сазидан, да би га бацили одозго. 30. Али он прође између њих и отиде.


Читање за данас
Претходни дан
Наредни дан
Пре 7 дана
За 7 дана

Васкрс
Педесетница

▲ ИДИ НА ВРХ СТРАНЕ ▲
Микро књига