Дела светих апостола, зачало 48 (25,13-19)
13. А пошто прође неколико дана, Агрипа цар и Верникија сиђоше у Кесарију да поздраве Феста. 14. И будући да онде боравише много дана, изложи Фест цару Павлову ствар говорећи: Једног човека оставио је Феликс као сужња, 15. поводом којег, кад ја бејах у Јерусалиму, појавише се првосвештеници и старешине јудејске захтевајући да се он осуди. 16. Ја им одговорих да није обичај у Римљана да се преда неки човек на смрт пре него се оптужени суочи са онима који га туже и не добије прилику за одбрану од оптужбе. 17. А када се они овде састадоше, никаква одлагања не учиних, но сутрадан седох на судијску столицу и заповедих да доведу човека. 18. Око њега стадоше тужиоци и ниједне кривице које ја претпостављах не изнесоше. 19. Него имаху против њега некаква питања о свом вероисповедању, и о неком Исусу који је умро, за којега Павле тврђаше да је жив.
Јеванђеље Јован, 55. зач. (16,23-33)
23. И у онај дан нећете ме питати ништа.“ Заиста, заиста вам кажем да што год заиштете од Оца у име моје, даће вам. 24. До сада не искасте ништа у име моје; иштите и добићете, да радост ваша буде испуњена. 25. Ово сам вам говорио у причама; али долази час кад вам више нећу говорити у причама, него ћу вам отворено јавити о Оцу. 26. У онај дан ћете у име моје заискати, и не кажем вам да ћу ја умолити Оца за вас: 27. јер сам Отац љуби вас, зато што сте ви љубили мене, и веровали да ја од Бога изађох. 28. Изађох од Оца, и дошао сам на свет; опет остављам свет, и идем Оцу. 29. Рекоше му ученици његови: „Ето сад отворено говориш, и причу никакву не говориш. 30. Сада знамо да све знаш, и не треба да те ко пита. По томе верујемо да ти од Бога изађе.“ 31. Исус им одговори: „Сада ли верујете? 32. Ево долази час, и већ је дошао, да се разбегнете сваки на своју страну, а мене сама оставите: али нисам сам, јер је Отац са мном. 33. Ово сам вам казао, да у мени мир имате. У свету ћете имати жалост; али не бојте се, ја сам победио свет.“
