Дела светих апостола, зачало 47 (23,1-11)
1. А Павле упери поглед на Синедрион и рече: „Људи браћо, ја сам са свом добром савести живео пред Богом до самог овог дана.“ 2. А првосвештеник Ананија заповеди онима што стајаху до њега да га бију по устима. 3. Тада му рече Павле: „Тебе ће Бог бити, зиде окречени! И ти седиш те ми судиш по закону, а насупрот закону заповедаш да ме бију!“ 4. А они што стајаху унаоколо рекоше: „Зар првосвештеника Божјега вређаш?“ 5. А Павле рече: „Не знадох, браћо, да је првосвештеник; јер је писано: 'Не говори зло старешини народа твојега.'“ 6. А Павле схвативши да је један део садукеја а други фарисеја, повика у Синедриону: „Људи браћо, ја сам фарисеј, син фарисејев, за наду и за васкрсење мртвих мени се суди.“ 7. А кад он ово рече настаде распра међу фарисејима и садукејима, и раздели се народ. 8. Јер садукеји говоре да нема васкрсења, ни анђела, ни духа, а фарисеји признају обоје. 9. И настаде велика вика и уставши књижевници од стране фарисеја препираху се говорећи: „Никакво зло не налазимо на овоме човеку; ако ли му пак говори дух или анђео, не ратујмо против Бога.“ 10. А када настаде велика свађа, побојавши се заповедник да Павла не растргну, заповеди да сиђу војници и да га отргну од њих и одведу у логор. 11. А идуће ноћи стаде Господ пред њега и рече: „Буди храбар, Павле, јер као што си сведочио за мене у Јерусалиму, тако ти ваља и у Риму сведочити.“
Јеванђеље Јован, 54. зач. (16,15-23)
15. Све што има Отац моје је, зато рекох да ће од мог узети, и јавити вам. 16. Још мало, и нећете ме видети, и опет мало и угледаћете ме, јер ја идем Оцу.“ 17. Тада неки од ученика његових рекоше међу собом: „Шта је то што нам каже: 'Још мало, и нећете ме видети, и опет мало и угледаћете ме;' и: 'Ја идем Оцу?'“ 18. Говораху, дакле: „Шта је то што каже: 'Мало?' Не знамо шта говори.“ 19. А Исус разуме да хтедоше да га питају, па им рече: „Зато ли се запиткујете међу собом, што рекох: 'Још мало, и нећете ме видети, и опет мало, и угледаћете ме.' 20. Заиста, заиста вам кажем да ћете ви заплакати и заридати, а свет ће се радовати; и ви ћете жалосни бити, али ће се ваша жалост окренути на радост. 21. Жена кад рађа трпи муку, јер дође час њезин; а када роди дете, више се не опомиње жалости, због радости што се роди човек на свет. 22. И ви, дакле, имате сада жалост; али ћу вас опет видети, и радоваће се срце ваше, и радост вашу нико неће узети од вас. 23. И у онај дан нећете ме питати ништа.“ Заиста, заиста вам кажем да што год заиштете од Оца у име моје, даће вам.
