Свето писмо Стари завет
Књига пророка ЗахаријеПоглавље 7. 1. Потом четврте године цара Дарија дође ријеч Господња Захарији четвртога дана деветога мјесеца, Хаслева,
2. Кад послаше у дом Божји Сарасара и Регемелеха и људе своје да моле Господа,
3. И да говоре свештеницима, који бијаху у дому Господа над војскама, и пророцима, и реку: хоћемо ли плакати петога мјесеца одвајајући се, како чинисмо већ толико година?
4. И дође ми ријеч Господња говорећи:
5. Кажи свему народу земаљском и свештеницима, и реци: кад постисте и тужисте петога и седмога мјесеца за седамдесет година, еда ли мени постисте?
6. А кад једете и пијете, не једете ли и не пијете ли сами?
7. Нијесу ли то ријечи које је Господ прогласио преко пређашњих пророка, кад Јерусалим бијаше насељен и миран и градови његови око њега, и кад бијаше насељен јужни крај и равница?
8. Дође ријеч Господња Захарији говорећи:
9. Овако говори Господ над војскама: судите право и будите милостиви и жалостиви један другом.
10. И не чините криво удовици ни сироти, иностранцу ни сиромаху, и не мислите зло један другом у срцу свом.
11. Али не хтјеше слушати, и узмакоше раменом натраг, и затискоше уши своје да не чују.
12. И срцем својим отврднуше као дијаманат да не чују закона и ријечи које сла Господ над војскама духом својим пријеко пророка пређашњих; зато дође велик гњев од Господа над војскама.
13. Зато као што он вика а они не слушаше, тако и они викаше а ја их не слушах, говори Господ над војскама.
14. Него их разметнух вихором по свијем народима, којих не познаваше, и земља опустје иза њих да нико у њу не дохођаше нити се из ње враћаше, и обратише милу земљу у пустош.
Поглавље: 6 | Поглавље: 8
