Свето писмо

Свето писмо Стари завет
Псалми Давидови

Псалам 105.

Хвалите Господа, јер је добар, јер је његова милост довека.
Ко ће исказати силна дела Господња и учинити да се чују све хвале његове?
Блажени су који се држе права и у свако доба тврде оно што је право.
Сети нас се, Господе, по благовољењу према свом народу, посети нас својим спасењем,
Да бисмо видели у доброти изабранике твоје, развеселили се у весељу народа твога, хвалили се заједно са твојим наследством.
Згрешисмо заједно са својим очевима, закон кршисмо, чинисмо неправду.
Наши очеви у Египту не разумеше твоја чуда, нису се сећали обиља твоје милости и беху огорчени пролазећи кроз Црвено море.
А он их спасе имена свога ради да обзнани своју силу;
И запрети Црвеном мору, те пресахну, па их поведе по бездану као по пустињи;
И спасе их од руке оних што их мрзе те их избави из непријатељске руке;
И покри вода њихове тлачитеље, не оста ни један од њих.
И повероваше његовим речима и запеваше му захвалну песму.
Пожурише, заборавише његова дела, не држаше се његовог савета;
И осетише велику похлепу у пустињи па искушаше Бога у безводном крају.
И даде им што су искали те им насити душе.
И разгневише Мојсија у табору и Аарона, свеца Господњег;
Отвори се земља и протуга Датана, а Авиронову дружину покри;
Огањ спали њихову дружину, пламен сажеже грешнике.
И начинише теле на Хориву те се поклонише идолу;
И заменише своју славу ликом јунца који једе траву.
Заборавише Бога који их спасаваше, који је учинио велика дела у Египту,
Чудесна дела у Хамовој земљи, страшна на Црвеном мору.
И рече да ће их истребити, само да није Мојсије, изабраник његов, у кршу стао пред њега да одврати његов гнев - да их не истреби.
И не марише за жељену земљу, не повероваше његовој речи;
И почеше гунђати у својим шаторима, не послушаше глас Господњи.
И подиже своју руку на њих да их обори у пустињи,
И да поразбаца њихово потомство међу народима и да их расеје по земљама.
И почеше се клањати Веелфегору те једоше принесено на жртву мртвима;
И расрдише га својим поступцима те падоше још ниже.
И стаде Финес, те умилостиви, па преста погибао;
И то му се урачуна у заслугу од поколења до поколења довека.
И разгневише га код воде где приговараху те Мојсије пострада због њих,
Јер му јако огорчише дух и он непромишљено проговори својим уснама.
Не истребише народе за које им је Господ рекао,
Него се помешаше са многобошцима и навикоше се на њихове обичаје;
И почеше служити њиховим идолима, и то им беше на саблазан;
Па почеше приносити своје синове и своје кћери на жртву демонима,
И проливаху невину крв, крв својих синова и кћери, које принеше на жртву идолима хананским, те земља би обесвећена крвљу;
И оскрвљена њиховим делима, и тим својим поступцима учинише прељубу.
И Господ се веома разгневи на свој народ, згади му се његово наследство;
И предаде их у многобожачке руке и загосподарише над њима они којих их мрзе;
И тлачише их непријетељи њихови, и постадоше понизни под њиховим рукама.
Много пута их је избавио, али га они огорчише својим намерама, те беху понижени у безакоњима својим.
И он виде како их тлаче, када чу њихово мољење,
И сети се свога савеза па се одљути по својој великој милости,
И даде да нађу сажаљење код оних што су их заробили.
Спаси нас, Господе, Боже наш, и покупи нас између многобожаца, да бисмо исповедали твоје свето име, да бисмо се дичили зато што те славимо.
Нека је благословен Господ, Бог Израиљев у све векове. А сав народ да каже: нека буде, нека буде. Алилуја.

Псалам: 104 | Псалам: 106