Свето писмо

Свето писмо Стари завет
Псалми Давидови

Псалам 61.

Зар се моја душа неће повиновати Богу? Од њега је, наиме, моје спасење.
Јер он је мој Бог и мој спаситељ, заступник мој; нећу се више поколебати.
Докле ћете насртати на човека? Сви ви обарате (га) као накривљен зид и нагнуту ограду.
Него одлучише да одбаце моје достојанство, појурише у лажи; устима својим благосиљаху, а срцем својим проклињаху.
А ти, душо моја, повинуј се Богу, јер се у њега стрпљиво уздам.
Јер је он мој Бог и мој спаситељ, заступник мој; нећу се више селити.
У Богу је моје спасење и слава моја; он је Бог који ми помаже и моја нада је у Бога.
Уздај се у њега, сав народни зборе; изливајте пред њим своја срца; Бог је наш помагач.
Људски синови су сујетни, лажљивци су људски синови; кад би стали на мерила, показала би се сва њихова ништавност.
Не уздајте се у неправду и грабеж не прижељкујте; ако богатство расте, нек вам срце не приања за њега.
Бог је једном рекао, а ја сам двоје чуо:
Да је крепост Божија и да је у теби милост, Господе, јер ти ћеш узвратити сваком према делима његовим.

Псалам: 60 | Псалам: 62