Свето писмо

Свето писмо Стари завет
Псалми Давидови

Псалам 37.

Господе, немој ме покарати јарошћу својом, нити ме казнити гневом својим.
Јер ме устрелише твоје стреле и рука твоја притисну ме;
Моме телу нема лека од твога гнева, од мојих грехова нема мира костима мојим.
Јер безакоња моја превазиђоше ми главу, као тешко бреме оптеретише ме.
Ране моје засмрдеше и загнојише се од безумља мога;
Клонух и погурих се сасвим, по вас дан ходах туробан.
Јер душа ми се испуни поругама и нема лека телу моме.
Ојађен сам и сасвим понижен, риках од уздисања свога срца.
Господе, сва моја жеља је пред тобом, и уздисај мој није скривен од тебе.
Срце ми се узнемири, остави ме снага моја, и светлост мојих очију - ни она није са мном.
Моји пријатељи и ближњи моји приближише се према мени и стадоше, и моји најближи стадоше издалека;
Савладаше ме они који траже моју душу и који ме желе зло рекоше ништавне ствари, и преварама бавише се по вас дан.
А ја као глух не слушах и као нем који не отвара своја уста,
И био сам као човек који не чује и нема прекора у устима својим.
Јер у тебе се уздах, Господе; ти ћеш услишати, Господе Боже мој.
Јер рекох: да моји непријатељи никада не ликују нада мном; и кад ми се ноге пољуљаше они изговорише тешке речи нада мном.
Јер ја сам спреман на шибе и јад мој је свагда преда мном.
Јер ја ћу објавити своје безакоње и бринућу се због свога греха.
А моји непријатељи живе и посташе силнији од мене, и намножише се они који ме неправедно мрзе;
Опадаху ме они што узвраћаху зло за добро, зато што сам тежио за праведношћу, /и одбацише ме као одвратног мртваца./
Не остави ме, Господе; Боже мој, не одступи од мене;
Гледај да ми помогнеш, Господе спасења мога.

Псалам: 36 | Псалам: 38