МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица четврта – Самарјанке
Среда седмице четврте - Преполовљење
09.05.1811
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Мај 1811.
1   Среда
2   Четвртак
3   Петак
4   Субота
5   Недеља
6   Понедељак
7   Уторак
8   Среда
9  ▶ Четвртак
10   Петак
11   Субота
12   Недеља
13   Понедељак
14   Уторак
15   Среда
16   Четвртак
17   Петак
18   Субота
19   Недеља
20   Понедељак
21   Уторак
22   Среда
23   Четвртак
24   Петак
25   Субота
26   Недеља
27   Понедељак
28   Уторак
29   Среда
30   Четвртак
31   Петак

Дела светих апостола, зачало 34 (14,6-18)
6. Схвативши то они побегоше у градове ликаонске, Листру и Дерву и у околину њихову, 7. И тамо проповедаху јеванђеље. 8. А неки човек у Листри сеђаше немоћан у ногама, будући хром од утробе матере своје, и никада не беше ходио. 9. Овај слушаше Павла где говори, који погледавши на њега и видевши да има веру да ће оздравити, 10. Рече снажним гласом: „Теби говорим у име Господа Исуса Христа, усправи се на ноге своје!" И он скочи, и хођаше. 11. А кад виде народ шта Павле учини, подиже глас свој говорећи ликаонски: „Богови постадоше слични људима и сиђоше к нама." 12. И називаху Варнаву Зевсом а Павла Хермесом, јер он вођаше реч. 13. А жрец Зевса што беше пред градом њиховим, доведе јунце, и донесе венце пред врата, и с народом хтеде да принесе жртву. 14. А кад чуше апостоли, Варнава и Павле, раздераше хаљине своје, и ускочише међу народ вичући и говорећи: 15. „Људи, шта то чините? И ми смо као и ви смртни људи, који вам благовестимо да се од ових ништавних ствари обратите Богу живоме, који створи небо и земљу и море и све што је у њима; 16. који у прошлим нараштајима беше пустио све народе да иду својим путевима; 17. мада ипак не остави себе непосведочена, чинећи добро, дајући нам с неба дажд и године родне, пунећи срца наша јелом и весељем." 18. И ово говорећи једва умирише народ да им не приноси жртве (него да иде сваки својој кући. А док они онде борављаху и поучаваху),
Јеванђеље Јован, 26. зач. (7,14-30)
14. А већ у половини Празника дође Исус у храм и учаше. 15. И чуђаху се Јудејци говорећи: „Како овај зна књиге а није се учио?" 16. Тада им одговори Исус и рече: „Моја наука није моја, него Онога који ме је послао. 17. Ако хоће ко вољу његову да твори, познаће да ли је ова наука од Бога, или ја сам од себе говорим. 18. Који говори сам од себе, своју славу тражи: а ко тражи славу Онога који га је послао, тај је истинит и нема у њему неправде. 19. Није ли Мојсеј дао вама Закон? И нико од вас не извршава Закон. Зашто тражите да ме убијете?" 20. Одговори народ и рече: „Демон је у теби; ко тражи да те убије?" 21. Одговори Исус и рече им: „Једно дело учиних, и сви се дивите томе. 22. Мојсеј вам је дао обрезање, не што је оно од Мојсеја, него од отаца, и у суботу обрезујете човека. 23. Ако у суботу човек прима обрезање, па се тиме не нарушава Закон Мојсејев, зашто се на мене гневите што целог човека излечих у суботу? 24. Не судите по изгледу, него праведан суд судите." 25. Тада говораху неки од Јерусалимљана: „Није ли то онај кога траже да убију? 26. И гле, говори слободно и ништа му не веле. Да стварно не дознаше наши главари да је он заиста Христос? 27. Али овога знамо откуда је; а Христос када дође, нико неће знати откуда је." 28. Тада Исус повика у храму учећи и говорећи: „И познајете ме и знате откуда сам; и сам од себе нисам дошао, него је истинит Онај који ме посла, кога ви не знате. 29. Ја га знам, јер од њега јесам, и Он ме посла." 30. Тада тражаху да га ухвате, и нико не метну на њега руку, јер још не беше дошао час његов.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024