Православље

28. септембар о.г.

Свети великомученик Никита; Свети Јосиф Темишварски

Свети великомученик Никита Родом од Гота (Влашка и Бесарабија), ученик епископа Теофила Готског, који је учествовао на Првом Васељенском Сабору. Када кнез Готски Атанарик поче мучити хришћане, тада Св. Никита стаде пред кнеза и изобличи га због безбоштва и нечовечности. Мучен страшним мукама Никита све јаче исповедаше веру Христову и мољаше се Богу с благодарношћу. И имаше ум непрестано уздигнут и удубљен у Бога, а на прсима под оделом држаше икону Св. Богородице са превечним Младенцем Христом, стојећег и држећег крста у рукама Својим. Ову икону носио је Св. Никита зато што му се Св. Богородица јавила и утешила га. Најзад мучитељ баци Христовог војника у огањ, у коме Св. мученик издахну, али тело његово оста неповређено од огња. Друг његов Мариан пренесе његово тело из Готске земље у Киликију у град Мопсуест, где сагради цркву Св. Никите и положи у њ чудотворне мошти мученикове. Пострадао и прославио се 372. године.

Преподобни Филотеј Из села Мирмикса, или Мравина, у Малој Азији. Мати му се звала истим именом, само обратно: Теофила. Беше презвитер и још за живота велики чудотворац. Једном приликом претворио воду у вино, другом приликом умножио хлеб. Упокојио се у Господу у Х столећу. Мошти му се пројавиле мироточивим.

Свети мученик Порфирије Родом из Мимоса. Најпре исмевао хришћане пред царем Јулијаном Одступником. Тако једном изигравајући хришћанску тајну крштења, он се на бини погрузи у воду изговарајући речи: во имја Оца и Сина и Свјатаго Духа! Када се дигне из воде он узвикне: сад сам хришћанин! Сви су мислили, да се он као глумац шали, као и увек, но он је остао при своме, престао исмевати хришћанство, и најзад пострадао за Христа. Обезглављен 361. год. и преселио се у царство Христово.

Свети мученици Теодот, Асклиад и Максим Знаменити по роду Трачани. Пострадали за Христа близу Филипопоља у селу Салтису (између 305–311. год.) и преселили се у царство небеско.

Свети Висарион архиеп Лариски чудотворац. Основао манастир Спаситеља у Лариској епархији. Прослављен чудесима за живота и после смрти.

Свети новомученик Јован Критски Пострадао за веру Христову од Турака у Ефесу 1811. год.

Свети Јосиф епископ Алавердски Један од оних 12 отаца Сиријских (7. маја) који беху упућени у пределе Кавкаске да проповедају Јеванђеље. Св. Јосиф мирно се представио Господу 570. год. Чудотворне му мошти почивају у Алавердској саборној цркви.

Свети Јосиф Темишварски Светитељ српског порекла родио се у Дубровнику 1568. године, од родитеља Јована и Екатерине, по презимену Фуско. На крштењу је добио име Јаков. После завршетка школе, отишао је у Свету Гору и тамо се замонашио у манастиру Пантократору, добивши име Јосиф. Затим је живео и подвизавао се у манастиру Ватопеду, па Хиландару, Лаври, Ксиропотаму и најзад Кутлумушу, где је свети Јосиф постао и игуман. Јосиф је био смирен монах, велики молитвеник, и још за живота се показао чудотворац. То запази српски Пећски патријарх Гаврило I (1648-55. године) и изабра Јосифа за митрополита Темишварског (1650. године), јер је Банат и Темишвар, у то време био под јурисдикцијом Пећке патријаршије. Као митрополит, свети Јосиф је развио широку пастирску делатност: путовао је по епархији, рукополагао свештенике, проповедао и поучавао. Код турских власти, чији је језик знао, заузимао се за своју паству и за хришћански народ. Основао је и свештеничку школу. У дубокој старости свети Јосиф се сам повукао у манастир Партош у Банату. Провевши у овом манастиру око три године, свети Јосиф се ту и упокојио у својој 88. години живота, на дан Успења Пресвете Богородице 1656. године. Његове свете мошти палазе зе данас у катедралном храму у Темишвару. Свети Јосиф је сматран светитељем и чудотворцем још за живота на земљи. Ђакон Дамаскин описао је више чуда светог Јосифа. Синод Румунске Цркве унео је светог Јосифа Новог у свој календар, а 1965. године то је исто учинила и Српска Црква.